Naučnici ne spore da između depresije i multipla skleroze (MS) postoji povezanost, iako još uvek nije definitivno objašnjena priroda te konekcije. Mnogi simptomi se podudaraju, pa tako MS karakterišu umor, problemi sa kvalitetom sna i koncentracijom, promene u apetitu ili u težini, što je slučaj i sa depresijom. Aktuelna istraživanja pokušavaju, pored ostalog, da odgovore i na pitanje da li genetski aspekt povezan sa MS može da izazove depresiju, ili se radi o obrnutom slučaju, da genetske varijante povezane sa dapresijom mogu da izazovu, prouzrokuju MS.
Žene više predisponirane za oboljevanje od obe bolesti
Kod ženskih osoba prisutna je veća verovatnoća da će oboleti od multipla skleroze, ali i od depresije. Za sada nije poznato da li su razlog hormoni, menstrualne, ili promene usled trudnoće ili menopauze. Gotovo sve ankete pokazuju da su žene izložene i višem nivou stresa zbog kombinovanih odgovornosti i uloga koje obavljaju. One su, takođe, i voljnije da potraže pomoć, dok se muškarci češće odlučuju za samovoljno okretanje lekovima i alkoholu, ili propisanim antidepresivima. Kod nekih muškaraca, pratilac depresije je pojačana razdražljivost. Ostali faktori rizika kod oba pola mogu da budu nedostatak socijalne podrške, izolacija, bolesti zavisnosti, korišćenje opijata ili neka druga prisutna bolest.
Potrebno više saznanja o emocionalnom stanju MS bolesnika
Depresija se i dalje u vrlo niskom procentu leči uz MS, a razlozi su kompleksni i zahtevaju veće angažovanje i lekara, ali i samih pacijenata. U jednoj studiji, koja je proučavala ponašanje pacijenata sa MS, koji su imale suicidne misli, jedna trećina nije dobila nikakvu psihološku pomoć, a preostale dve trećine nisu dobile lekove za tretiranje depresije. Lekari, zbog složenosti simptoma MS, iskoriste najveći deo vremena za pregled fizičkih manifestacija i praćenje toka bolesti. Zbog toga je potrebno veće angažovanje samih pacijenata, ali i njihovog okruženja, bolja informisanost lekara o dodatnim simptomima, kao i traženje informacije o emocionalnom stanju MS bolesnika.
Veliki rizik od suicida
Anksioznost i depresija koje se ne prepoznaju i ne leče, povećavaju rizik od suicida kod osoba sa MS. Uz to, stanje teške depresije, zavisnosti od alkohola ili socijalne izolacije, prisutne kod onih koji žive sami, ali i onih koji žive u zajednici, utiču na višestruko povećavanje ovog rizika. Zbog toga je veoma važno da ukoliko MS pacijent ne prepoznaje ovo stanje, odreaguje okruženje i kontaktira nadležnog lekara koji će dati uput za psihijatrijski pregled ili konsultaciju.
Napeti porodični odnosi, strpljenje, razumevanje i podrška
Često je za porodicu odnos prema razumevanju fizičkih simptoma MS lakši od razumevanja emocionalnih problema. Povlačenje u sebe, pasivnost, neraspoloženje, nedostatak volje i psihički pad, uprkos podršci okruženja, mogu, pored zabrinutosti, da iritiraju članove porodice uz nerealna očekivanja da radite neke stvari koje više ne možete, misleći da će vas tako pokrenuti. Osećaj nemoći može da se udvostruči i prenese i na one koji pomažu i brinu o MS pacijentu, do te mere da zaista i ne znaju šta bi trebalo da urade.
Takođe, okruženje često pogrešno rezonuje da je verbalna podška pozitivnim stavom i mislima dovoljna da se depresija prevaziđe i opredeljuju se za dobronamerno davanje saveta, umesto da se odmah potraži stručna pomoć i ako je potrebno, dobije terapija.
Ukoliko bolujete od MS, a samo ste umorni, ne i depresivni, objasnite najbližima da je to posledica manjka energije, pada raspoloženja i motivacije koji su normalni, i da zapravo ne želite da budete asocijalni, ali da vam treba odmora i vremena samo za vas.
Socijalno povlačenje i odsustvovanje vodi gubitku posla
U odnosu na objektivno fizičko stanje, najveći broj ljudi kod kojih se, uz MS razviju blaga ili srednje teška depresija, mogu da nastave da rade, dok teška depresija može da dovede do gubitka posla. Ako je to što imate depresiju u vezi sa produktivnošću i pažnjom koje se od vas na poslu očekuju, na vama je da odlučite da li o tome želite da obavestite poslodavca o dijagnozi i kažete mu da ste na terapiji. Ovaj način bi svakako trebalo da bude bolji od izbegavanja obaveza i nedolaska na posao, ali je ta odluka kompleksna ili više razloga. Kod velikog broja osoba olakšanje dolazi posle tri do četiri nedelje terapije, ako je u pitanju kombinacija psihoterapije i farmakoterapije.
Suočavanje sa depresijom
Najvažnije je kod svih pacijenata osvestiti se da je depresija izlečiva ukoliko joj se pristupi odgovorno i racionalno, potraži pomoć i pridržava saveta stručnjaka. Očekivanja da će nestati sama od sebe ili procena da je neko dovoljno jak da se sam izbori, najverovatnije neće pomoći jer mnogi postanu depresivni već nakon dobijanja dijagnoze MS. Potrebno je ozbiljno raditi na prihvatanju svih aspekata dijagnoze, kao i očekivanog gubitka kvaliteta života.
Osobe koje se odluče na reakciju bežanjem ili potiskivanjem problema, mogu da dožive pogoršanje depresije. Potpuno je prirodno da ste nervozni, uplašeni i uznemireni zbog ozbiljne bolesti koju imate, ali je upravo zbog toga važno da se ohrabrite i što pre potražite stručnu pomoć.
Mogućnosti lečenja depresije uz sagledavanje svih aspekata MS
Psihoterapija i uzimanje lekova koje prepiše stručno lice su najbolji načini za tretiranje depresije. Samo lekovi u najvećem broju slučajeva neće dovesti do suštinskog uzroka koji je pokrenuo depresiju, pa su zato komunikacija i razmena informacija sa drugim osobama, koje imaju slično iskustvo, i stručnjacima za mentalno zdravlje veoma značajni. Stručno lice će doneti odluku da li je za vas kongitivno-bihejvioralna terapija (CBT), psihoterapija, suportivna grupna terapija i slično.
Što se tiče lekova, aposolutno je opasno uzimati ih na svoju ruku. Konsultacija psihijatra je obavezna, jer lekari opšte prakse i drugih specijalnosti najčešće nisu upoznati sa detaljima mogućnosti lečenja i tipovima dostupnih antidepresiva.
Šta je Mendelova randomizacija i da li može da pomogne u rasvetljavanju veze između depresije i MS?
Švedski tim naučnika proučavao je rezultate dve velike genetičke studije od kojih je jedna bila usredsređena na MS, a druga na depresiju. Od stotina hiljada ljudi, koji su ispitivani u ove dve studije, tim je pronašao 168 varijanti povezanih sa rizikom od MS i 96 varijanti povezanih sa rizikom od depresije. Zatim su koristili Mendelovu randomizaciju (metod koji grupiše ljude na osnovu toga koje genetske varijante imaju izbegavajući faktore koje ne možemo da kontrolišemo, kao što je životna sredina).
Zanimljivo je da u ovim istraživanjima oni nisu mogli da potvrde postojanje isključivo genetske veze između MS i rizika od depresije. Jasno je, kažu naučnici, da kod poremećaja u mozgu poput MS i depresije, pored genetike, važnu ulogu igraju okruženje i simptomi, koji se preklapaju, što otežava razjašnjavanje njihovog porekla i veze.
