Demencija ne počinje kada zaboravimo nečije ime: Prvi znaci mogu se javiti godinama ranije

Malo ko se neće zabrinuti kada zaboravi gde je ostavio ključeve, ime poznanika ili razlog zbog kojeg je ušao u drugu sobu. Većina nas je bar jednom pomislila: „Da li je ovo početak demencije?” Posebno posle pedesete ili šezdesete godine, svaka sitna greška u pamćenju može izazvati nelagodu. Ipak, neurolozi upozoravaju da povremeno zaboravljanje ne znači automatski da mozak oboleva. Naprotiv, određene promene u pamćenju deo su normalnog starenja i javljaju se čak i kod potpuno zdravih ljudi.

Vaskularna demencija

Ono što mnogi ne znaju jeste da demencija najčešće ne počinje zaboravljanjem. Bolest se razvija polako, često godinama pre nego što porodica ili sam pacijent primete da nešto nije u redu. U tom periodu mozak pokušava da nadoknadi nastala oštećenja, pa simptomi mogu biti veoma blagi i lako se pripisuju umoru, stresu ili godinama.

Kada se govori o demenciji, gotovo uvek se prvo pomisli na Alchajmerovu bolest, koja jeste njen najčešći oblik. Međutim, odmah iza nje nalazi se vaskularna demencija, o kojoj se mnogo ređe govori, iako predstavlja drugi najčešći uzrok demencije u svetu. Za razliku od Alchajmerove bolesti, kod koje još uvek ne znamo kako da zaustavimo nastanak bolesti, vaskularna demencija je u velikoj meri povezana sa faktorima rizika koje možemo da kontrolišemo. Zbog toga stručnjaci sve češće ističu da je upravo ona oblik demencije kod kojeg prevencija može imati najveći značaj.

Mozak pamti svaki visok pritisak, svaku cigaretu i svaki povišen šećer u krvi

Vaskularna demencija ne nastaje iznenada. Ona je posledica dugotrajnog oštećenja krvnih sudova koji hrane mozak. Baš kao što srčani mišić ne može normalno da funkcioniše bez dovoljno krvi i kiseonika, ni moždane ćelije ne mogu opstati ukoliko godinama dobijaju manje hranljivih materija nego što im je potrebno.

Najčešći "krivci" su visok krvni pritisak, dijabetes, povišen holesterol, gojaznost, pušenje i srčane aritmije, posebno atrijalna fibrilacija, koja povećava rizik od stvaranja krvnih ugrušaka. Tokom godina dolazi do suženja i oštećenja sitnih krvnih sudova u mozgu. Nekada osoba preživi i nekoliko veoma malih moždanih udara, takozvanih „tihih infarkta mozga”, a da ih nikada ne primeti. Oni ne izazovu oduzetost niti poremećaj govora, ali ostavljaju mala oštećenja koja se vremenom sabiraju.

Upravo zato neurolog može na magnetnoj rezonanci mozga kod osobe koja se oseća sasvim dobro da uoči promene koje govore da su krvni sudovi već godinama izloženi štetnom uticaju visokog pritiska ili šećerne bolesti.

Prvi znakovi često nemaju veze sa pamćenjem

Jedna od najvećih zabluda jeste da demencija počinje tek kada osoba počne da zaboravlja imena ili ne prepoznaje članove porodice. Kod vaskularne demencije prvi simptomi često izgledaju sasvim drugačije.

Osoba može primetiti da joj je potrebno više vremena da donese odluku, da teže organizuje svakodnevne obaveze ili da se brže umara kada mora da planira više stvari odjednom. Nekada porodica prva primeti da je njihov bližnji postao usporen, manje zainteresovan za aktivnosti koje je ranije voleo ili da mu je potrebno više vremena da pronađe pravu reč u razgovoru.

Kod nekih ljudi prvi simptom može biti promena hoda. Koraci postaju sitniji, hod nesigurniji, a održavanje ravnoteže sve teže. Ove promene često se pripisuju godinama ili problemima sa kičmom i zglobovima, iako ponekad upravo one predstavljaju prve znake oštećenja krvnih sudova u mozgu.

Normalno starenje i demencija nisu isto

Kako starimo, potpuno je očekivano da nam za neke mentalne zadatke bude potrebno više vremena. Mozak obrađuje informacije nešto sporije nego u mladosti i zato nije neobično da nam ponekad "pobegne" ime osobe koju dugo nismo videli ili da zaboravimo gde smo ostavili naočare.

Razlika je u tome što se zdrava osoba najčešće posle kraćeg vremena seti zaboravljene informacije ili pronađe izgubljeni predmet. Kod demencije problem nije samo u tome što je nešto zaboravljeno, već što bolest postepeno narušava sposobnost da se informacije usvoje, povežu i kasnije prizovu.

Neurologe zato mnogo više zabrinjava kada osoba više puta postavlja isto pitanje, ne može da prati razgovor koji je do malopre vodila, izgubi se na dobro poznatom putu ili počne da pravi greške u poslovima koje je decenijama rutinski obavljala. Upravo tada treba potražiti stručnu pomoć, jer rano postavljena dijagnoza omogućava bolje planiranje lečenja, rehabilitacije i očuvanja kvaliteta života.

(eKlinika.rs)