Kada trening odgovara vašoj ličnosti vežbanje može da bude prijatnije, a motivacija veća

Da li vam je dosadio svakodnevni trening ili vam je postalo monotono u teretani dok radite vežbe snage? Možda problem nije u vama i nedostatku motivacije već u vrsti treninga koju ste izabrali, jer čak i veoma motivisani ljudi povremeno upadnu u rutinu zbog koje im vežbanje više ne pričinjava zadovoljstvo. Jedno od mogućih rešenja jeste da pronađete način vežbanja koji odgovara vašoj ličnosti i psihološkim sklonostima.

Koji trening vam zaista odgovara? 

Stručnjaci ističu da zastoj u vežbanju često nije posledica manjka motivacije, već nepodudarnosti između psiholoških potreba osobe i aktivnosti kojom se bavi. Razumevanje osobina kao što su ekstrovertnost, otvorenost, savesnost, prijatnost i neuroticizam može da pomogne pri izboru fizičke aktivnosti u kojoj ćemo više da uživamo. Nekome će zato više odgovarati grupni i energični treninzi, nekome samostalne aktivnosti, a nekome strogo strukturisan program ili rutina koja se često menja.

Ipak, ličnost nije jedino što određuje da li ćemo istrajati u vežbanju, jer važnu ulogu imaju trajanje treninga, mesto na kojem vežbamo i broj treninga tokom nedelje. Domenic Angelino, stručni personalni trener i naučnik koji se bavi vežbanjem, kaže da ličnost može da ukaže na vrste aktivnosti u kojima ćemo najverovatnije da uživamo i na način na koji možemo da pristupimo zdravlju i fizičkoj kondiciji. Istraživanje iz 2025. godine pokazalo je da su ljudi češće uživali u vežbanju i održavali tu naviku kada je način treninga bio usklađen sa osobinama njihove ličnosti.

Kakva je veza između ličnosti i izbora fizičke aktivnosti

Kao što neki ljudi uživaju u tabelama, a drugi u blokovima za crtanje, tako i naše sklonosti prema određenim vrstama vežbanja delimično zavise od toga kakvi smo. U pomenutom istraživanju korišćen je model „velikih pet“ osobina ličnosti, koji obuhvata ekstrovertnost, prijatnost, otvorenost, savesnost i neuroticizam. Rezultati ukazuju na to da određene osobine mogu da budu povezane sa tim koje vrste treninga ljudima pružaju više zadovoljstva.

Ekstrovertne osobe uglavnom su više uživale u grupnim aktivnostima sa mnogo energije, kao što su časovi plesa, timski sportovi ili CrossFit. Osobe sa izraženijim neuroticizmom, odnosno one koje mogu da budu sklonije anksioznosti, više su volele privatne, intimnije oblike vežbanja sa kratkim pauzama. To ne znači da određena osobina ličnosti propisuje šta neko treba da vežba, već da može da posluži kao smernica pri traženju aktivnosti koja nam odgovara.

Ako je trening usklađen sa ličnošću, veća je verovatnoća da ćemo u njemu da uživamo, a kada nam vežbanje prija, veće su šanse da ćemo redovno da ga praktikujemo. Mark Kovacs, naučnik koji proučava ljudske performanse i član Američkog koledža sportske medicine (ACSM), navodi da mnogi ljudi biraju načine vežbanja koji se ne podudaraju sa njihovim sklonostima, zbog čega motivacija može brzo da opadne. Prema njegovim rečima, trening ne bi trebalo da se „bori“ protiv naše ličnosti već da je odražava, jer ćemo tako lakše da istrajemo.

Trening po meri ličnosti može da poveća motivaciju i ublaži stres

Kada način vežbanja odgovara našem temperamentu, on može pozitivno da utiče na raspoloženje, poveća motivaciju, smanji otpor prema fizičkoj aktivnosti i doprinese tome da više uživamo na treningu. Istraživanje iz 2025. pokazalo je i da vežbanje u kojem osoba uživa može posebno efikasno da doprinese ublažavanju stresa. Taj efekat bio je naročito izražen kod ljudi sa visokim rezultatom na skali neuroticizma, odnosno kod osoba koje mogu da budu sklonije anksioznosti.

Ako niste sigurni kakva je vaša „fitnes ličnost“, stručnjaci savetuju da najpre razmislite o sopstvenim potrebama i navikama. Zapitajte se da li energiju dobijate kada ste okruženi ljudima ili kada ste sami, da li vam više odgovaraju struktura i planiranje ili spontanost i da li od treninga očekujete fizički izazov, smirenje uma ili jedno i drugo. Važno je i da razmislite da li volite da učite i isprobavate nešto novo ili se prijatnije osećate kada se držite onoga što već poznajete.

Ekstrovertnim osobama mogu da odgovaraju zumba, bootcamp, grupna vožnja bicikla i timski sportovi, a Angelino savetuje da istraže različite oblike vežbanja u društvu. Mogu da pokušaju i da pronađu partnera za trening, a ranija istraživanja ukazuju na to da dobar partner može da bude osoba približno sličnog nivoa fizičke spremnosti koja je ipak nešto spremnija od nas. Introvertnim osobama, nasuprot tome, mogu više da prijaju samostalno trčanje, joga, pilates, vežbanje kod kuće ili plivanje, jer mirno i usredsređeno okruženje može da im pruži vreme za sebe i deluje opuštajuće i okrepljujuće.

Anksioznim osobama mogu više da prijaju kraći i intimniji treninzi

Istraživanje iz 2025. godine pokazalo je da su osobe sa izraženijim neuroticizmom radije birale privatno vežbanje u kraćim intervalima. To je u skladu sa idejom da intenzitet, društveno okruženje i struktura treninga mogu različito da utiču na ljude u zavisnosti od njihovih psiholoških sklonosti. Ipak, rezultati ne znače da osoba sklona anksioznosti treba da izbegava grupni ili intenzivni trening ako je upravo takva aktivnost privlači.

Najvažnije je, prema Angelinu, da utvrdimo čega realno možemo da se pridržavamo, jer ličnost predstavlja samo jedan od činilaca koji utiču na istrajnost. Potrebno je da uzmemo u obzir koliko nam vremena treba da stignemo do mesta na kojem vežbamo, da li trening traje toliko dugo da ćemo ga teško uklopiti u dane sa mnogo obaveza i da li smo sebi zadali više treninga nedeljno nego što možemo redovno da ostvarimo. Dobar plan mora da bude održiv čak i tokom nedelja kada imamo najmanje vremena i energije.

Kada je program vežbanja praktično jednostavan za sprovođenje, veća je verovatnoća da ćemo da ga se pridržavamo. Angelino podseća da vežbanje samo po sebi zahteva napor, zbog čega ima smisla da napravimo sistem koji će nam olakšati odluku da treniramo čak i onda kada telo i um nisu u najboljem stanju. Drugim rečima, dobar plan nije samo onaj koji izgleda idealno na papiru, već onaj koji može da funkcioniše i u svakodnevnom životu.

Ličnost je kompas, a ne pravilo koje određuje kako treba da vežbamo

Ličnost bi trebalo da posmatramo kao kompas, a ne kao skup pravila koja moramo da poštujemo. Ona može da nam pomogne da otkrijemo u kojim vrstama fizičke aktivnosti ćemo verovatnije da uživamo, ali ne bi trebalo da nas ograničava. Zato osoba koja je anksiozna ili nesigurna u sebe ne treba automatski da odustane, na primer, od časa plesa na šipci ako želi da ga isproba.

Na naše interesovanje za neku aktivnost utiču i lična interesovanja, radoznalost, društveno okruženje i brojni drugi faktori koji ne mogu da se svedu samo na crte ličnosti. Nekim ljudima upravo izlazak iz zone komfora pruža osećaj smisla, pa Angelino smatra da ponekad može da bude korisno da sopstvene granice pomerimo i doslovno i metaforički. Aktivnost koja nam u početku deluje neobično ili strano zato ne mora da bude aktivnost u kojoj kasnije nećemo da uživamo.

Kovac naglašava da činjenica da nam nešto deluje nepoznato ne znači da nismo sposobni da to radimo. Kaže da je viđao introvertne osobe koje su počele da uživaju u grupnim treninzima kada su shvatile da ih drugi učesnici zapravo ne posmatraju, kao i anksiozne sportiste koji su zavoleli intenzivne treninge kada su ih počeli da doživljavaju kao kontrolisan izazov, a ne kao haos. Najkorisnije je, dakle, da osobine ličnosti koristimo kao pomoć pri izboru treninga, dok istovremeno ostavljamo dovoljno prostora za radoznalost, nova iskustva i aktivnosti koje nas privlače. 

(eKlinika.rs)