Može li lečenje nesanice da uspori biološko starenje? Nova studija daje prve ohrabrujuće naznake

Nesanica ne utiče samo na to kako se osećamo narednog jutra. Dugotrajne teškoće sa spavanjem mogu da naruše raspoloženje, koncentraciju i kvalitet života. Novo istraživanje ukazuje na mogućnost da uspešno lečenje nesanice utiče i na pokazatelje biološkog starenja.

Šta je pokazalo istraživanje o nesanici

U istraživanju je učestvovalo gotovo 100 osoba starijih od 60 godina sa dijagnostikovanom nesanicom. Istraživači su ih nasumično rasporedili u dve grupe: jedna je pohađala kognitivno-bihejvioralnu terapiju za nesanicu, a druga je dobijala savete i informacije o spavanju. Terapija je trajala osam nedelja.

Preporučujemo

Osobe koje su primale terapiju imale su gotovo tri puta veću verovatnoću da se njihova nesanica povuče nego osobe koje su dobijale samo edukaciju o spavanju. Istraživači su pratili učesnike i nakon završetka tretmana. Tokom naredne dve godine prikupljali su uzorke krvi radi analize pokazatelja biološkog starenja.

Studiju su sproveli istraživači sa Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu, a rezultati su objavljeni u časopisu The Lancet Healthy Longevity. Nalaz o povlačenju nesanice govori u prilog koristi terapije za san. Nalaz o starenju zahteva opreznije tumačenje, kažu naučnici.

Kako kognitivno-bihejvioralna terapija pomaže kod nesanice

Kognitivno-bihejvioralna terapija za nesanicu poznata je i pod skraćenicom CBT-I. Ona obuhvata rad na mislima i navikama koje održavaju teškoće sa uspavljivanjem ili česta noćna buđenja. Terapija se prilagođava obrascu nesanice konkretne osobe.

Tokom tretmana osoba uči kako njeno ponašanje tokom dana i večeri utiče na san. Terapeut joj pomaže da prepozna brige povezane sa odlaskom u krevet i promeni navike koje podstiču budnost. Cilj je da se krevet ponovo poveže sa spavanjem. CBT-I se preporučuje kao početni pristup lečenju hronične nesanice. Osobi koja dugo loše spava može biti potreban stručni razgovor i procena drugih mogućih uzroka tegoba. Nalazi nove studije pružaju dodatni razlog da se uporna nesanica ne zanemaruje.

Šta znači sporiji tempo biološkog starenja

Hronološka starost označava broj godina života, dok biološko starenje opisuje promene koje se tokom vremena odvijaju u organizmu. Naučnici neke od tih promena procenjuju pomoću takozvanih epigenetičkih satova. Ovi pokazatelji zasnivaju se na obrascima hemijskih promena DNK u uzorcima krvi.

Istraživači su koristili tri pokazatelja: DunedinPACE, GrimAge i PC-PhenoAge. Značajnu razliku između grupa uočili su na pokazatelju DunedinPACE, koji procenjuje tempo starenja u određenom periodu. U grupi koja je pohađala CBT-I taj tempo bio je sporiji. Ipak, sporiji rezultat na jednom pokazatelju ne znači da su učesnici postali biološki mlađi. On takođe ne dokazuje da će živeti duže. Reč je o promeni laboratorijskog pokazatelja, čiji značaj za zdravlje tokom narednih godina tek treba utvrditi.

Zašto bi bolji san mogao imati širi uticaj i na starenje?

San pruža organizmu priliku za oporavak od dnevnih napora. Kada nesanica traje dugo, ona može biti povezana sa poremećajima u regulaciji stresa i zapaljenskih procesa. Upravo su ti procesi među mogućim objašnjenjima veze između sna i biološkog starenja.

Ipak, ova studija nije pokazala koji je mehanizam doveo do razlike između dve grupe. Nije jasno ni da li je promena pokazatelja starenja neposredna posledica boljeg sna ili drugih efekata terapije. Za odgovor su potrebna dodatna istraživanja. Autorka studije Džudit Kerol ističe značaj lečenja nesanice i za san i za opšte zdravlje. Njeni nalazi otvaraju pitanje da li dugotrajno poboljšanje sna može doneti merljive zdravstvene koristi. Za sada istraživači imaju razlog za dalje praćenje, ali ne i dokaz o produženju života.

Šta rezultati znače za osobe koje pate od nesanice

Svi učesnici došli su iz jednog istraživačkog centra u Los Anđelesu. Veća istraživanja na raznovrsnijim grupama ljudi treba da provere da li se rezultati ponavljaju. Potrebno je utvrditi i da li druge metode lečenja nesanice slično utiču na pokazatelje starenja.

Za osobe sa upornom nesanicom najvažnija poruka odnosi se na lečenje simptoma koji već sada narušavaju svakodnevni život. CBT-I je terapijski pristup sa utvrđenom primenom kod hronične nesanice. O izboru tretmana najbolje je razgovarati sa lekarom ili stručnjakom za poremećaje spavanja.

Nova studija ipak ne potvrđuje da CBT-I sprečava bolesti povezane sa starenjem. Ona pokazuje da je, uz bolje ishode u lečenju nesanice, u jednoj grupi zabeležen i povoljniji rezultat na pokazatelju tempa starenja. Da li se ta razlika vremenom pretvara u bolji zdravstveni ishod, ostaje otvoreno pitanje.

(eKlinika.rs)