Alchajmerova bolest uglavnom se vezuje za starosnu dob i starijim godinama života. Međutim, postoje može se ispoljiti i ranije pod uticajem još nekih faktora. Da li je među njima i imunitet i koliko bi to moglo da promeni u prevenciji, toku bolesti i lečenju?
Alchajmerova bolest, plakovi i antivirusna uloga
Poznato je da Alchajmerova bolest nastaje zbog nakupljanja proteinskih plakova beta-amiloida u mozgu. To posledično donosi gubitak pamćenja i promene u ponašanju. Kako ovi proteini imaju antimikrobnu i antivirusnu ulogu, za njihov nastanak ključna je izloženost nekoj infekciji koja napada naš organizam i provocira odgovor ćelija imunskog sistema, odnosno imunološkog odgovora domaćina.
Nažalost, zbog nespecifičnih i varirajućih simptoma koji se ne prepoznaju lako, Alchajmerova bolest se često ne dijagnostikuje u ranim fazama. Samim tim uglavnom ne leči se blagovremeno. Lečenje Alchajmerove bolesti još uvek je za nauku veliki izazov. Ali, odmaklo se u dijagnostici i bržem prepoznavanju simptoma, kao i detekciji boljih biomarkera koji mogu da ukažu na bolest.
Alchajmerova bolest: Nastanak, razvoj, tok i veća podložnost infekcijama
Enzim gama-sekretaza ima ulogu imunoloških supresora koji presecaju amiloidni prekusorni protein (APP) na tri fragmenta i tako stvaraju beta fragment amiloida sa centralnom ulogom u patogenezi Alchajmerove bolesti. Nagomilavanje ovog proteina zatim dovodi do amiloidne angiopatije (nakupljanja i gomilanja proteina na zidovima meningealnih arterija). Ovaj proces direktno remeti moždanu cirkulaciju. Uz to, izaziva propadanje neurona kao i poremećaj transmisije acetilholina, neurotransmitera ključnog za očuvanje naših intelektualnih sposobnosti.
Zanimljivo je da je kod pacijenata sa Alchajmerovom bolešću otkriveno da se klinička slika, simptomi kao i kvalitet života drastično više menjaju što je osoba češće izložena bakterijskim i virusnim infekcijama. To je, kažu naučnici, posledica prevelike aktivnosti imunskog sistema tela obolelog.
Borba protiv drugih komorbiditeta takođ je povezana sa imunitetom
Postoji još jedna moguća direktna veza između imuniteta i Alchajmerove bolesti. Naime, upravo imunski sistem je odgovoran i za pokušaj uklanjanja beta-amiloidnih plakova supresijom prevelike aktivnosti acetilholin-esteraze. Ova supstanca razlaže acetilholin na holin i acetat. Sve ove supstance se koriste u farmakološkom tretmanu Alchajmerove bolesti. Reč je o medikamentima koji u stvari vrše inhibiciju acetilholin-esteraze.
Uz to, imunski sistem se bori i aktiviranjem limfocita, makrofaga i drugih ćelija imunskog sistema ciljajući centar (mesto) zapaljenja. Tako se podiže borbena gotovost kompletnog organizma u borbi protiv patogena u nastojanju da vrati narušen balans. Kako je poznato da je Alchajmerova bolest neurodegenerativno oboljenje, koje sa sobom često povlači i komorbiditete zbog promena koje prouzrokuje, sama reakcija imuniteta nije dovoljna da uspori progresiju nastalih promena.
Pomoć imunološkom sistemu da bi se sačuvao mozak: Da li su i terapija i prevencija na pomolu?
Neki istraživači, međutim, u studijama se bave tezom da stabilan imunološki sistem čisti plak pre nego što se akumulira u mozgu. Prema njihovim pretpostavkama, Alchajmer nastaje kada imunitet zakaže, a plak se nagomila. Prema ovoj teoriji, rehabilitacija mikroglija koje su previše „umorne“ ili iz nekog razloga ne obavljaju svoju protektivnu funkciju, mogla bi pružiti mozgu potrebnu podršku da se zaštiti i od takvih oštećenja.
– Promene možda mogu biti prisutne godinama i tinjati u inflamatornom okruženju, dok više ni sam mozak ne dođe u situaciju da ne može da se izbori. Ako bismo protektivne ćelije mogli da vratimo u zdravo stanje, možda bi imunološki sistem držao i Alchajmera pod kontrolom – očekuju neki od istraživača.
Timovi naučnika planiraju da testiraju signalne molekule koje vode do formiranja plakova, sa ciljem da doprinesu razvoju lekova koji će ometati ovaj proces, održavati mikroglije zdravim i smanjiti kognitivno propadanje. Dugoročno, to bi moglo dovesti do nove terapije za Alchajmerovu bolest.
Istraživaće se i moguća veza sa drugim bolestima. Naučnici misle da ćelije imunskog sistema iscrpljene na ovakav način mogu biti uključene i u druge bolesti mozga, od tumora do Parkinsonove bolesti.
