Određivanje biomarkera u cerebrospinalnoj tečnosti ili iz krvi/plazme dijagnostički je metod kojim se kod Alchajmerove bolesti definiše osnovna patofiziološka promena u mozgu. Veruje da će biomarkeri olakšati uvođenje lekova za tretman Alchajmerove bolesti. I pored velikog razvoja, stručnjaci upozoravaju da lekovi nisu sigurna potvrda da će doći do izlečenja, nadaju se ipak da će nova terapija moći da uspori napredovanje Alchajmerove bolesti.
Starost nije bolest
Na samom početku Alchajmerove bolesti, kod pacijenta se uglavnom uočava zaboravnost i laka konfuznost. Laici, ali i pojedini lekari, sve ove osobine posmatraju nekada pogrešno kao deo starenja i proces protiv kojeg se ne možemo boriti. Neurolozi upozoravaju da ova bolest nije deo procesa normalnog starenja.
– Starost nije bolest. Ljudi u određenim godinama, mogu da imaju zdravstvene probleme, malo povišen krvni pritisak, ali normalno starenje ne bi trebalo da bude bolest. Normalno starenje nije isto što i Alchajmerova bolest. Starenje se, ipak, razmatra kao najznačniji mogući faktor rizika za razvoj Alchajmerove bolesti. Savremena nauka dovela je do saznanja da smo posmatrali i lečili početak kraja bolesti. Predstavljeni su čvrsti dokazi da bolest počinje mnogo ranije i da patološki proces, a zbog toga i pozitivni biomarkeri, mogu 12 do 25 godina ranije da ukažu na Alchajmerovu bolest – kaže za portal eKlinika neurolog prof. dr Elka Stefanova sa Klinike za neurologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije u Beogradu.
Biomarkeri na vreme ukazuju na promene
Biomarkeri pomažu lekarima da brže otkriju bolest, odrede podtip neke bolesti, dijagnostikuju osobe koje imaju pojačan rizik, mogu da prate reagovanje na terapiju. Kada se radi o Alchajmerovoj bolesti, biomarkeri imaju mogućnost da ukažu na promene, pre nego što se ispolje klasični simptomi ovog oblika demencije.
Kao i u ostalim evropskim državama, na našem podneblju demencija je zastupljena sa oko 6 do 10 odsto u populaciji posle 65. godine života. Od 90 – tih godina 20. veka sa otkrićem malo zastupljenih genetskih formi Alchajmerove bolesti, koje predstavljaju samo jedan odsto u odnosu na sve obolele, počela su istraživanja. Prof. Stefanova navodi da su ova otkrića bili takozvani prirodni modeli o razvoju bolesti.
– Osnovne patofiziološke promene koje se dešavaju u mozgu obolelih od Alchajmerove bolesti su beta – amiloidni plakovi, i neurofibrilarna klubad u čijem su sastavu fosforilisani tau i totalni tau. Radi se o pogrešnom preslaganju ili pogrešnoj konformaciji proteina, koji su normalno prisutni u mozgu. Svi imamo beta – amiloid, fosfor tau i tau, ali kod zdrave osobe ti proteini nisu pogrešno uskladišteni. Ove promene po tipu pogrešno složenih proteina suština su svih neurodegenerativnih bolesti. Kada je proces normalan ovi proteini se čiste i nema taloženja, ali ako ovi proteini poprimaju neke druge forme, onda se beta – amiloid taloži u plakovima između ćelija, a tau poprima spiralni oblik i stvaraju se neurofibrilarna klubad unutar ćelija i narušava se citoskelet ćelija i to je jedna od razloga za propadanje ćelija u mozgu– navodi prof. dr Stefanova.
Kako dolazi do bolesti?
Prof. dr Elka Stefanova objašnjava da nakupljanje, posebno beta-amiloida, ne znači još pravu bolest. Profesorka precizira da su u studijama praćeni pacijenti kod kojih je potvrđeno taloženje beta – amiloida u toku mnogo godina, deo pacijenta razvio je kasnije demenciju, a drugi deo nije, bez obzira na to što je postojalo taloženje beta – amiloida u mozgu.
– Kako bi došlo do sledećeg koraka i formiranja tau patologije u mozgu, degeneracija i propadanje neurona povezuje se sa nekim triger faktorom, kao što su neuroinflamantorni mehanizmi, koji će pored već postojeće produkcije beta – amiloida, da otkoče i taloženje taloženje tau proteina i fosforilisanog tau, i formiranje neurofibrilarnih klubadi usled čega će doći do propadanja ćelije i prave neurodegeneracije – navodi prof. dr Stefanova.
Biomarkeri na bazi krvi
Do pre nekoliko godina osnovni biomarkeri za Alchajmerovu bolest dobijali smo ih iz cerebrospinalne tečnosti: bili su to beta – amiloid tau i fosfor tau iz cerebrospinalne tečnosti. Kasnije je došlo do velikog napretka, pa su se razvili i testovi koji određuju biomarkere iz krvi/plazme, kaže prof. dr Elka Stefanova.
– To je bilo veoma teško, jer možete da imate „prljave nalaze“ zbog velikih količina proteina u krvi. Od pre dve, tri godine, sve je to rešeno, tako da sada postoje i komercijlani testovi za određivanja osnovnih biomarkera za Alchajmerovu bolest iz krvi /plazme. Određuje se beta – amiloid, fosforilisani tau i to određeni varijeteti, 181 ili 231, koji su rani markeri bolesti – precizira prof. dr Elka Stefanova.
Ona navodi da u skorijoj budućnosti u okviru velikih centara kao što su na primer, Klinika za neurologiju, posebno u centru za demenciju očekuje i ove analize.
– Kod pacijenata koji su upućeni na Kliniku, kada imamo već kliničku sliku koja ukazuje da postoje ispadi, radićemo ove analize iz krvi i onda ćemo ih dalje ispitivati, kako bismo preciznije potvrdili bolest i odredili kandidate za terapiju koja menja tok bolesti. Biomarkeri iz krvi su dosta precizni, ali ne u toj meri kako kada se rade iz ispitivanja u cerebrospinalnoj tečnosti – kaže prof. dr Elka Stefanova.
Ko su kandidati za biomarkere?
Stručnjaci koriste biomarkere kako bi otkrili promene na mozgu i kod osoba koje ne moraju da imaju očigledne probleme u pamćenju ili razmišljanju. Pitali smo prof. dr Stefanovu kojim osobama su namenjeni biomarkeri? Dr Stefanova kaže da mora da postoji, ili subjektivni kognitivni poremećaj, ili blagi kognitivni poremećaj kako bi se nekom preporučila ova dijagnostička metoda.
– Kod subjektivnog kognitivnog poremećaja osobe misle da imaju problema u pamćenju, ili u nekim drugim sferama kognitivnog funkcionisanja i oni dođu da se ispitaju. Mi ih testiramo, ukoliko se ne nađe klasičnim testom nikakav sumnjiv nalaz, onda kažemo da ta osoba ima subjektivni kognitivni poremećaj i da je potrebno samo da je dalje pratimo. Obično pacijenti to pogrešno shvataju i misle da im ne verujemo. Dok kod osoba sa blagim kognitivnim poremećajem, probleme sa pamćenjem ili u drugim kognitivnim domenima možemo da evidentiramo pomoću testova. Osobe sa blagim kognitivnim poremećajem najsigurniji su kandidati za određivanja biomarkera, a po preporukama i za novu terapiju. Mnogo je bolje u tom periodu, kada nije došlo do razvoja bolesti i najverovatnije izumiranja ćelija, što ranije da počne terapija i da se prekine lanac procesa neurodegeneracije – naglašava prof. Stefanova.
Tri leka
Kada su u pitanju lekovi, Američka agencija za hranu i lekove (FDA) dala je uslovnu dozvolu za lek adukanumab i uslovnu ubrzanu dozvolu za lekanemab, a postoji još jedan lek na vidiku – donanemab. Nasuprot FDA, Evropska medicinska agencija nije dala pozitivan odgovor, nova odluka očekuje se krajem godne. U ovom momentu zvanična preporuka za lečenje Alchajmerove bolesti je simptomatska terapija, što znači da lekari nastoje da ublaže postojeće tegobe pacijenata.
– Ova simptomatska terapija ima veoma ograničene efekte, dovodi do izvesne stabilizacije i rešavanja problema, ali samo na određeno vreme. Imamo umereni efekat, nemamo nikakvo značajno poboljšanje, a da ne govorimo o izlečenju. Čak i sa novom terapijom nemamo sigurne potvrde da će doći do izlečenja, ali imamo efekat koji menja tok bolesti. Uopšteno govoreći, ako možete da terapijom odložite napredovanje bolesti za jednu, dve, tri godine, već ste na velikom dobitku, jer ste na neki način zaustavili ili privremeno sprečili napredak bolesti. Još nemamo podatke o dugotrajnim efektima novih lekova, jer na duže staze ne postoji ni jedna studija koja je pratila lečenje novim medikamentima – kaže prof. dr Stefanova.
Suština su monoklonska antitela
Svi novi lekovi su skupi, pa i lekovi namenjeni tretmanu Alchajmerove bolesti. Do sada je prisutan uzdržaniji pristup prema novim lekovima u Evropi, ali veruje se da će nova terapija biti zastupljenija u Sjedinjenim Američkim Državama.
– Suština nove terapije su monoklonska antitela, koja deluju na osnovni patofiziološki model, koji je prvi u lancu a to je beta – amiloid. Smatra se da treba prvo prekinuti njegovo taloženje. Kada se na primer, opterećenje beta – amiloidom smanji na 20 odsto u odnosu na ranije, onda ste umirili bolest. Ima, ipak, još dosta nepoznanica, ne znamo da li će pacijent kada se prekine terapija ponovo početi da stvaraju beta – amiloid i tau. Ima mnogo pretpostavki kako će se dalje odvijati terapija. Kaže se da će osobe koje dobijaju ovu terapiju, ako se pojavi tau, morati da ponavljaju terapijske doze ili da se uvodi lek usmeren na tau patologiju – objašnjava prof. dr Stefanova.
Nova terapija primenjuje se intervenski, dva puta mesečno, na dve nedelje. Infuzija traje jedan sat. Aktuelna cena terapije je visoka, ali je opšte pravilo da svako novo monoklonsko antitelo na tržištu omogućava pristuačnije cene. Nova terapija kao i svaki lek, nije pošteđena neželjenih reakcija, mogu se javiti prolazne promene u mozgu ARIA (amyloid-related imaging abnormalities), hepatotoksični efekat. Ne zna se do kraja kakve će biti interakcije s drugim lekovima. Američki zdravstveni sistem menja vodič za lečenje Alchajmerove bolesti, postavljena je draft verzija (nacrt) na razmatranje i stručnu diskusiju.
Kako da budemo zdravi i vitalni i u starijem životnom dobu?
Prof. dr Elka Stefanova naglašava da je veoma važno raditi na planu prevencije demencija, a jedan od načina je kontrola faktora rizika na koje možemo da utičemo.
– Na vreme lečite hipertenziju, dijabetes, povišenu telesnu težinu, holesterol, budite fizički aktivni. Najbolje je da se kontinuirano radi na regulaciji ovih faktora u srednjoj životnoj dobi. Smatra se da kontrola ovih faktora poznatih kao kardio – vaskularni faktori rizika smanjuje mogućnost za razvoj kognitivnih problema– savetuje profesorka dr Elka Stefanova.
