Način govora može da otkrije rane znake Alchajmerove bolesti, pokazuje nova studija

Algoritmi veštačke inteligencije uspeli su da predvide Alchajmerovu bolesti sa tačnošću od 78,5 odsto, koristeći samo govorne obrasce

Alchajmerova bolest je najčešći oblik demencije, kada dolazi do slabljenja intelektualnih sposobnosti i socijalnih veština. Rani znaci Alchajmerove bolesti mogu biti skriveni u načinu govora pacijenta, napominju pojedina istraživanja. Ipak, nije do kraja jasno koji detalji načina govora bi mogli da pomognu stručnjacima pri dijagnostici. Studija iz 2023. godine navodi da sa starenjem način i tempo govora mogu biti bitniji od onoga što kažemo.

Tempo svakodnevnog govora kao pokazatelj kognitivnog pada

Preporučujemo

Alchajmerova bolest u najvećoj meri je posledica odumiranja nervnih ćelija kore velikog mozga usled taloženja fragmenata proteina u prostorima izvan ćelija (beta-amiloidni protein) i unutar samih ćelija (tau protein). Bolest se često manifestuje i problemima u govoru.

Istraživači sa Univerziteta u Torontu smatraju da je tempo svakodnevnog govora, odnosno tečno kazivanje, bolji pokazatelj kognitivnog pada nego teškoće u pronalaženju reči.

Na vrh jezika

Letologija je pojam sastavljen od grčkih reči lethe (zaborav) i logos (reč). Označava stanje privremenog gubitka sposobnosti da se prisetimo određene reči ili izraza. Naziva se i fenomen „vrha jezika“ i dešava se svima, bez obzira na godine. Ipak, primećuje se da pronalaženje prave reči postaje sve izazovnije kako starimo, posebno posle 60. godine života.

U istraživanju tima naučnika Univerziteta u Torontu učestvovalo je 125 zdravih odraslih osoba, starosti od 18 do 90 godina. Njihov zadatak bio je da pokušaju da detaljno opišu određenu scenu. Ispitanici su posmatrali slike svakodnevnih predmeta i slušali audio-zapise osmišljene da ih zbune.

Brzina obrade podataka

Osobe koje su brže govorile imale su bolje rezultate, a nalazi se poklapaju sa brzinom obrade podataka, što se može objasniti kao vreme između primanja stimulusa i odgovora na njega. Brzina obrade podataka je bitna za učenje, rezonovanje i povezana je sa brzinom kojom neko može da razume i odgovori na informacije koje prima.

- Jasno je da su starije osobe bile sporije od mlađih u obavljanju različitih kognitivnih zadataka, kao što su imenovanje slika, odgovori na pitanja ili čitanje. U prirodnom govoru starijih osoba bilo je više disfluentnosti (mucanje, zamuckivanje), kojima su popunjavane pauze u govoru, kao što su: „hm“, „ovaj“, „pa“ - objasnio je tim koji je predvodio psiholog sa Univerziteta u Torontu Hsi T. Vei.

Algoritmi veštačke inteligencije predviđaju Alchajmerovu bolest

U članku iz 2024. godine za časopis The Conversation, naučnica Kler Lankaster rekla je da studija iz Toronta pokazuje da i brzina izgovaranja reči može da otkrije kognitivne promene. Prema napomenama nekih stručnjaka, algoritmi veštačke inteligencije čak su uspeli da predvide dijagnozu Alchajmerove bolesti sa tačnošću od 78,5 odsto, koristeći samo govorne obrasce.

Govor i nivoi amiloidnog plaka i tau proteina

Druge studije su otkrile da pacijenti sa više znakova amiloidnog plaka imaju 1,2 puta veću verovatnoću da imaju govorne probleme. Godine 2024, istraživači Univerziteta Stanford napomenuli su da se duže pauze u govoru i sporije izgovaranje reči mogu dovesti u vezu sa višim nivoima tau proteina — još jednim obeležjem Alchajmerove bolesti.

- Sve navedeno ukazuje na to da promene u načinu govora odražavaju razvoj patologije Alchajmerove bolesti čak i kada nema očiglednih znakova kognitivnog oštećenja - smatraju autori studije.

Temelji za ovu tezu se još uvek grade, ali naučnici veruju da se približavamo trenutku kada ćemo, na osnovu dekodiranja nijansi ljudskog govora, moći da bolje proniknemo u tajne mozga.