Anti-amiloidne terapije (imunoterapije) najavljene kao nova nada za pacijente sa Alchajmerovom bolešću i rani tretman bolesti još uvek „kaskaju“ kada je reč o primeni u svetu. Naime, njihova implementacija zahteva značajne resurse, uključujući dodatno medicinsko osoblje i multidisciplinarni pristup.
Anti-amiloidne terapije u ranom lečenju demencije: Traganje za najboljim modalitetima primene terapije
Stručnjaci pre svega naglašavaju važnost pažljivog odabira kandidata kako bi se osigurala bezbednost i efikasnost ovih obećavajućih, ali rizičnih terapija. Nije utešno za pacijente u Srbiji, ali ni na nivou sveta nisu u značajno boljoj poziciji.
Kako su do sada odobrena tri anti-amiloidna monoklonska antitela namenjena lečenju Alchajmerove bolesti naišla na mešavinu entuzijazma, uzdržanog optimizma i otvorenog skepticizma, neurološka odeljenja pojedinih svetskih klinika implementirala su nove protokole kako bi upravljala ovim tretmanima. Traga se za najboljim modalitetima terapijskih pristupa, koji će transformisati i poboljšati negu osoba sa različitim tipovima demencija.
Stručnjaci koji se bave demencijama i Alchajmerovom bolešću kao najčešćem tipu, dele iskustva o tome kako su se njihove ustanove prilagodile primeni ovih terapija i šta očekuju u budućnosti.
Nedostatak kapaciteta za rani teretman: Zašto se anti-amiloidne terapije još uvek ne primenjuju u punom kapacitetu
Dr David Geldmacher, specijalista za poremećaje pamćenja, bio je gotovo zapanjen nalazima RAND korporacije iz koji su ukazali još 2017. godine da će Amerika biti nepripremljena za lečenje velikog broja pacijenata sa ranim stadijumom Alchajmerove bolesti, kada anti-amiliodne terapije postanu dostupne.
Prema rezultatima istraživanja, pacijenti bi morali da čekaju više od 18 meseci nakon upućivanja neurologu da bi započeli terapiju.
– To očigledno nije adekvatna nega jer da se propusti period kada su terapije koje modifikuju bolest najefikasnije – rekao je dr Geldmacher.
RAND procenjuje da bi čak 2 miliona ljudi u SAD moglo razviti demenciju između 2020. i 2040. godine, dok čekaju termin za pregled neurologa.
Novi tretmani: Dileme, izazovi o očekivanja
Prvi lek iz linije anti-amiliodnih terapija, aducanumab, nije uspeo da se održi na tržištu i povučen je 2024. godine. Lecanemab je dobio konačno odobrenje FDA u julu 2023, dok je donanemab odobren u julu 2024. godine.
Ovi tretmani su izazvali različite reakcije među pacijentima i stručnjacima – od velikog entuzijazma do skepticizma. U SAd je, na primer, sporno i to što privatna osiguranja ne pokrivaju troškove lečenja.
Protokoli i multidisciplinarna saradnja: Zajednički protokoli, ali i dugo čekanje
The University of California (UC) takođe razvija zajedničke protokole za primenu imunoterapija Na UCLA, tim neurologa, radiologa i lekara nuklearne medicine dvonedeljno vrši procene kandidate kako bi se identifikovale potencijalne kontraindikacije.
Uprkos tome, dugi spiskovi čekanja postaju norma. Na primer, Klinika za kognitivno zdravlje na Univerzitetu u Vašingtonu očekuje povećanje broja pacijenata za više od 10 odsto ove godine. Specijalisti drugih klinika i češće prate pacijente na anti-amiloidnim terapijama zbog potencijalnih rizika i neželjenih efekata.
Problemi i složeni zahtevi pravilne primene terapije
– Izazovno je, jer ulazimo u potpuno nove modele primene naučnih saznanja u ovoj oblasti. Dobro je što imamo terapije. Ali, pacijenti sada u ustanovu koju su ranije posećivali jednom ili dvaput godišnje dolaze svake druge nedelje na pretrage, MRI preglede, uz iznenadne posete zbog neželjenih efekata… Sve to zahteva mnogo pažljivog planiranja. I ne samo od strane neurologa već i od lekara opšte prakse, specijalista nuklearne medicine, imunologa, gerijatara, psihologa, bolničkih administratora – rekao je dr James Hinnman, vanredni profesor neurologije na UCLA David Geffen School of Medicine i direktor Centra za istraživanje i negu Alchajmerove bolesti Mary S. Easton Center for Alzheimer’s Research and Care.
Najvažnija razlika u odnosu na nekadašnje modele lečenja Alchajmerove bolesti
Dostupnost terapija zahteva novu vrstu odlučivanja kod specijalista za negu demencije.
– Ranije možda nije bilo važno da li je pacijentova dijagnoza blago kognitivno oštećenje, rana ili srednja faza Alchajmerove bolesti. Sada je to ključno. Zato predstavlja izazov za oblast koja do sada nije imala tretmane za potencijalno modifikovanje bolest, ali uz rizike. Želimo da budemo sigurni da tretiramo prave pacijente i na pravi način – rekao je dr Hinman.
