Predoziranje vitaminom D obično je nuspojava uzimanja velikih doza suplemenata vitamina D ine dešava se zbog direktnog izlaganja suncu ili ishrane. Vitamin D je hranljivi sastojak koji je organizmu potreban za izgradnju zdravih kostiju i održavanje zdravlja kostiju. Telo ne može da apsorbuje kalcijum – primarnu komponentu zdravlja kostiju – bez pomoći vitamina D.
Vitamin D2 u odnosu na D3
Vitamin D prirodno je dostupan u nekim namirnicama, uključujući masnu ribu (losos i skuša), žumanca, crveno meso i džigericu. Obogaćena hrana sadrži dodatak vitamina D i uključuje obogaćeno mleko i žitarice. Vitamin D dobijamo i kada direktna sunčeva svetlost pretvara supstance u našoj koži u kalciferol (aktivni vitamin D).
Uobičajeni tipovi vitamina D koje dobijamo iz ishrane su D2 (ergokalciferol) i D3 (holekalciferol). Oni igraju istu ulogu u telu, ali dolaze iz različitih izvora. Vitamin D2 potiče iz biljnih izvora, dok je vitamin D3 iz životinjskih izvora. Utvrđeno je da se vitamin D3 efikasnije vezuje, čineći ga jačim izvorom, što omogućava niže doze sa istim zdravstvenim prednostima.
Ko je u riziku da se predozira vitaminom D?
Neki ljudi su pod većim rizikom od nedostatka vitamina D (nemaju dovoljno vitamina D u telu), a to su:
- oni koji ne mogu da izađu napolje (jer su bolešljivi ili vezani za kuću)
- ljudi koji žive u ustanovama za negu ili u popravnim ustanovama
- oni koji nose odeću koja im pokriva kožu kada su na otvorenom
- ljudi sa tamnim tonovima kože
- ljudi čija tela vitamin D ne obrađuju dovoljno zbog zdravstvenog stanja, kao što je hronična bolest bubrega ili bolest jetre
Istraživači sumnjaju da ljudi sa tamnim tonovima kože dobijaju manje vitamina D jer viši nivo melanina prisutan u tamnijoj koži ograničava brzinu sinteze kože. Ovo je proces tokom koga gornji sloj kože (epiderm) aktivira (sintetiše) vitamin D kada je izložen ultraljubičastom (UV) zračenju sunca.
Ljudi iz gore navedenih grupa mogu imati koristi od suplementacije vitaminom D tokom cele godine, a ne samo u zimskim mesecima, kada je izlaganja suncu manje. Toksičnost vitamina D je retka. Da bi se pojavili simptomi toksičnosti, trebalo bi da uzimamo značajne doze tokom dužeg perioda. Uprkos tome, istraživanja sugerišu da sa sve većom upotrebom vitaminom D, slučajevi toksičnosti postaju sve češći.
Mnogi uzroci toksičnosti vitamina D posledica su neodgovarajućeg propisivanja, neuzimanja vitamina D kako je propisano i upotrebe preparata sa visokim dozama i nelicenciranih. Mnogi slučajevi mogu da se spreče odgovarajućom upotrebom, pravilnom formulacijom i izbegavanjem nelicenciranih proizvoda.
Prekomerni efekti vitamina D mogu dovesti do viših nivoa kalcijuma u krvi – stanja koje se naziva hiperkalcemija. Često se dijagnostikuje u ranoj fazi tokom rutinskog pregleda krvi.
Većina ljudi sa hiperkalcemijom neće imati simptome. Ali, simptomi se mogu javiti kod ljudi koji su dugo uzimali visoke doze vitamina D ili kod nekoga ko je uzimao izuzetno visoku dozu tokom kratkog vremena.
Simptomi uzrokovani visokim nivoom kalcijuma mogu se razlikovati, u zavisnosti od uzroka i koliko dugo su nivoi bili povišeni. Simptomi mogu da budu:
- problemi sa varenjem – mučnina, povraćanje, loš apetit i zatvor
- povećana žeđ
- povećano mokrenje
- slabost ili trzanje mišića
- zamor ili osećaj izuzetnog umora
- zbunjenost
- bol u kostima
- gubitak kostiju ili krhke kosti koje mogu biti sklone lomljenju
- visok krvni pritisak
Ozbiljniji neželjeni efekti mogu da se java sa većim dozama – uglavnom u nedeljnoj dozi od 20.000 do 50.000 internacionalnih jedinica (IU). Nedeljna doza od 50.000 IU najveća je moguća propisana doza. Dugotrajna suplementacija vitamina D3 u dozama u rasponu od 5.000 do 50.000 IU bezbedna je kada se uzima pravilno.
Veće doze obično se propisuju osobama čiji organizam vitamin D ne obrađuje dovoljno zbog nekih zdravstvenih stanja. Takva stanja su astma, psorijaza, reumatoidni artritis, rahitis i tuberkuloza. Veća doza, koja ne sme da se uzima bez odobrenja lekara, često se propisuje da bi se ispravio ili sprečio nedostatak.
Da li su neki ljudi podložniji predoziranju vitaminom D
Toksičnost vitamina D češća je kod ljudi koji imaju određena medicinska stanja:
- granulomatozni poremećaji: stanja koja uzrokuju granulom (masa ćelija koja se razvija u upaljenim ili inficiranim delovima kože), kao što su sarkoidoza, granulomatoza sa poliangiitisom, bolest mačjeg ogreba i neke vrste gljivičnih infekcija
- urođeni poremećaji: poremećaji prisutni pri rođenju, kao što su spina bifida i urođene srčane bolesti
- limfomi: karcinomi limfnog sistema
- disregulisani metabolizam vitamina D: može dovesti do asimptomatske hiperkalcemije uzrokovane unosom vitamina D, u kojoj se preosetljivost može javiti čak i kada se uzima u sigurnim dozama
Kod ljudi sa poremećenim metabolizmom vitamina D, unos vitamina D povećava koncentraciju vitamina D u telu, što dovodi do toksičnosti.
Retki simptomi suplemenata vitamina D
Prema National Institutes of Health, dnevna preporučena doza za decu uzrasta od 1 do 18 godina i odrasle iznosi 600 IU. Manje doze su za bebe, a veće za odrasle starije od 70 godina. Lekari mogu propisati veće ili niže doze na osnovu specifičnih zdravstvenih problema.
Suplementacija vitamina D može dovesti do neželjenih efekata, kao i do dugoročnih, ali retkih problema:
- abnormalnih srčanih ritmova: visoki nivoi kalcijuma u krvi mogu prekinuti električnu srčanu aktivnost i kontrakcije, što dovodi do promena u obrascima otkucaja srca
- problema sa bubrezima: tu spada kamenje u bubregu, oštećenje bubrega i otkazivanje bubrega
- kalcifikacije (otvrdnjavanja): visok nivo kalcijuma u krvi može dovesti do depozita kalcijuma u bubrezima, srcu, arterijama i drugim tkivima
Ako uzimate velike doze vitamina D i osetite simptome hiperkalcemije, obavestite svog lekara. On će tražiti da uradite analizu krvi da bi proverili nivoe vitamina D, kalcijuma i fosfora (pomaže da se utvrdi da li postoji oštećenje bubrega).
Lekari smatraju da je nivo vitamina D nizak ako osoba ima 20 nanograma (ng) vitamina D po mililitru (mL) krvi ili niže. Ako nivoi porastu iznad 50 ng/ml, možda ćete imati neželjene efekte.
Komplikacije
Kod nekih osoba, predoziranje ili toksičnost vitamina D dovodi do teških komplikacija. Takve komplikacije uključuju izmenjeno mentalno stanje i probleme sa bubrezima.
Izmenjeno mentalno stanje
Hiperkalcemija povezana sa toksičnošću vitamina D može da promeni mentalno stanje osobe. Simptomi indukovanog mentalnog stanja povezanog sa hiperkalcemijom izazvanom vitaminom D uključuju konfuziju, depresiju i psihozu. U retkim slučajevima može doći do kome.
U Clinical Nephrology – Case Studies iz 2021. ispitan je slučaj 64-godišnjeg muškarca koji je slučajno uzeo 200.000 IU vitamina D jer nije razumeo uputstva za lek. Pokazalo se da ima izmenjeno mentalno stanje i druge teške simptome hiperkalcemije. Bio je uznemiren i zbunjen prvih 10 dana boravka u bolnici, ali simptomi su počeli da se poboljšavaju kako mu je nivo kalcijuma opao. Bilo je potrebno 18 dana da se nivo kalcijuma vrati u normalu.
Problemi sa bubrezima
Toksičnost vitamina D može dovesti do povrede bubrega ili otkazivanja bubrega. Previše vitamina D izaziva visoke nivoe kalcijuma, što dovodi do gubitka vode usled previše mokrenja i do kalcifikacije bubrega.
Hiperkalcemija takođe može dovesti do sužavanja krvnih sudova i smanjene funkcije bubrega. Može izazvati ozbiljne komplikacije kod ljudi koji imaju postojeću bolest bubrega, kao što su anemija (smanjenje krvnih zrnaca), slabost kostiju i ozbiljno oticanje usled zadržavanja tečnosti.
Ispiranje vitamina D: marketinški trik ili korist
Izraz „ispiranje vitamina D” odnosi se na uklanjanje viška vitamina D iz tela. Iako ne postoji brz način da se to uradi, prvi korak jeste da prestanemo da uzimamo vitamin D i suplemente kalcijuma.
Upravljanje toksičnošću vitamina D sastoji se od tri faze. Prva od njih je stabilizacija i pomoćne terapije, koje mogu uključivati intubaciju, intravenske tečnosti i intenzivnu negu za osobe sa izuzetno visokim nivoom vitamina D i kalcijuma. U dodatne mere spadaju korekcija hiperkalcemije korišćenjem diuretika petlje, bisfosfonata, glukokortikoida ili kalcitonina (hormonski lek za kosti) i terapije zamene bubrega ako su oni zahvaćeni.
Kada treba otići kod lekara
Ako uzimamo suplemente vitamina D ili propisanu veću dozu i počnemo da osećamo znake hiperkalcemije, obratite se svom lekaru. On će tražiti da uradimo analizu krvi da bi proverio nivoe vitamina D i kalcijuma. U zavisnosti od tih rezultata, može da smanji dozu vitamina D ili da zatraži da u potpunosti prestanemo da uzimamo suplemente.
Uzimanje vitamina D u visokim dozama suplemenata nikada nije dobro bez konsultacije sa lekarom, jer samo tako možemo da budemo sigurni da uzimamo odgovarajuće doze.
Za mnoge dobro izbalansirana ishrana sa dobrim izvorima vitamina D može biti dovoljna da ispune dnevne preporučene doze od 600 IU.
