Moždani udar može da izazove dugotrajne posledice, ali, sve to zavisi od toga koliko je bio težak, u kom delu mozga se desio i koliko brzo je lečen, odnosno da li se odmah reagovalo. Nakon moždanog udara, mnogi ljudi imaju fizičke probleme kao što su utrnulost u rukama ili nogama i probleme sa hodanjem, vidom, gutanjem, pričanjem ili razumevanjem. Ove posledice udara mogu da budu trajne, ali ne uvek. Zbog toga lekari naglašavaju da je rehabilitacija ključna za vraćanje izgubljenih veština i prilagođavanje nekim fizikim oštećenjima, koja su nepovratna.
Moždani udar zahteva oporavak kako bi čovek stekao što više nezavisnosti
Cilj oporavka od moždanog udara je da se čovek što pre vrati „na staro“ odnosno da bude što je više nezavistan od drugih. Svaka osoba je drugačija, pa samim tim i moždani udar i njegove posledice. Mnogi ljudi uspeju da vrate deo ili kompletnu sposobnost da se sami brinu o sebi. Pacijenti koji uzimaju lekove za razbijanje ugrušaka ubrzo nakon moždanog udara mogu potpuno da se oporave, a ljudi čije su sposobnosti promenjene moždanim udarom mogu da nauče kako da se uz pomoć terapija prilagode novonastaloj situaciji kako bi olakšali sebi kretanje, svakodnevne zadatke i komunikaciju.
Uobičajeni problemi koji se javljaju nakon moždanog udara
1. Slabost mišića, kao i problemi sa ravnotežom, vrlo su česti nakon moždanog udara. Oni mogu da utiču na hodanje i druge dnevne aktivnosti. Fizikalna terapija (PT) pomaže da osoba povrati snagu, ravnotežu i koordinaciju. Za fine motoričke veštine, kao što su korišćenje noža i viljuške, pisanje i zakopčavanje košulje, radna terapija (OT) može mnogo da pomogne.
2. Govorna terapija. Neki ljudi imaju problema sa govorom nakon moždanog udara. Za njih je govorna i jezička terapija ključna kako bi povratili što veći deo te sposobnosti. U slučaju da neko ima problema sa gutanjem, od velike koristi će biti pomoć logopeda.
3. Terapija razgovorom. Ova terapija podrazumeva razgovor sa obučenim profesionalcem o mislima, osećanjima i ponašanju. Mnogi ljudi, koji su preživeli moždani udar, kao i njihovi najmiliji, osećaju teške emocije, uključujući anksioznost i tugu. Stručnjaci napominju da niko ne mora sam da se nosi sa tim, posebno ako posledice i problemi počnu da utiče na svakodnevni život. Psiholog ili savetnik za mentalno zdravlje može da pomogne u procesu kontrolisanja emocija, znakova depresije, koja je uobičajena nakon moždanog udara, ali može da se leči. Takođe, terapija razgovorm može da pomogne pacijentu da shvati odakle potiču neka negativna osećanja i ideje, i zašto se one uopšte javljaju.
4. Sprečavanje drugog moždanog udara – Posle moždanog udara izbegavanje drugog treba da bude glavni prioritet pacijenta. Iako je rizik nekog ko je doživeo moždani udar veći od nekoga ko nikada nije imao moždani udar, taj rizik vremenom opada, a i postoje stvari koje pomažu da se on smanji. Lekovi, zdravije životne navike, a za neke ljude i operacija, mogu da bude deo preporuka lekara.
5. Neophodni lekovi. Ako neko ima visok krvni pritisak, dijabetes, visok holesterol, atrijalne fibrilacije ili bolesti srca nakon moždanog udara, lekar će propisati lekove za lečenje ovih stanja. Ljudi sa visokim rizikom možda će morati da uzimaju lekove protiv trombocita, kao što je aspirin, kako bi sprečili stvaranje krvnih ugrušaka. Nekim ljudima će možda biti potrebni lekovi protiv zgrušavanja, kao što je varfarin.
6. Obavezne kontrole. Ukoliko je lekar propisao određene lekove, najvažnije je uzimati te lekove, ali, treba kontrolisati i sledeće stvari:
- Vežbajte kako bi smanjili vreme provedeno u sedenju. Ako imate dozvolu svog lekara, polako pojačavajte fizičku aktivnost tokom dana
- Kontrolišite težinu. Pitajte doktora šta je sve korisno za dobro kondiciju i zdravlje, u kom obimu, i obavezno se konsultujte po pitanju težine, odnosno da li je potrebno skinuti neki kilogram ili dodati
- Ostavite duvan. Ako pušite, prioritet je da prestanete, baš kao i konzumiranje zdravije hrane, koja je takođe ima veliki uticaj na smanjenje rizika od ponovnog udara.
6. Jedite više voća, povrća, integralnih žitarica, ribe, orašastih plodova i nemasnih mlečnih proizvoda. Smanjite unos zasićenih masti (koje se nalaze uglavnom u životinjskim proizvodima, ali i u kokosovom i palminom ulju), soli i dodatog šećera.
7. Probajte MIND dijetu. Ova dijeta je kao ukrštanje tradicionalne mediteranske ishrane i DASH dijete, a podrazumeva ishranu bogatu povrćem, bobicama, ribom, pasuljem, orašastim plodovima, integralnim žitaricama, živinom, maslinovim uljem, uz malo crnog vina. Ovakva ishrana može da pomogne da se uspori pad mentalnih veština nakon moždanog udara, što je pokazala studija sprovedena na 106 preživelih od moždanog udara.
8. Operacija karotidne arterije. Neki moždani udari nastaju zbog suženih karotidnih arterija, koje se nalaze sa obe strane vrata i dovode krv u mozak. Ljudi koji su iz ovog razloga imali blagi moždani udar mogu da budu kandidati za karotidnu endarterektomiju – proces tokom kojeg hirurg uklanja plak sa sluznice karotidnih arterija. Pitajte svog doktora o rizicima, prednostima i oporavku, koji može da potraje nekoliko nedelja.
9. Angioplastika. Lekari ponekad mogu da leče začepljenu karotidnu arteriju bez veće operacije. Procedura, koja se zove angioplastika, podrazumeva vođenje katetera do karotidne arterije i naduvavanje malog balona kako bi se proširilo suženo područje. Metalna cev, koja se zove stent, može da se umetne i ostavi kako bi arterija ostala otvorena. Proces je brz, u bolnici se ostaje minimum jedna noć i pacijent se brzo vraća svojim uobičajenim aktivnostima za nekoliko dana.
Bravo za text.