Zubni kamenac i upale desni mogu da oštete mozak? Najnovija istraživanja povezuju lošu oralnu higijenu sa moždanim udarom i demencijom

Naučnici sa više svetskih univerziteta uvezali su podatke o kognitivnom starenju sa oralnim zdravljem, ispitali vezu između parodontitisa, sistemske inflamacije i demencije uz Alchajmerovu bolest, ishemijski moždani udar, depresiju i anksioznost. Rezultati poručuju: perite zube, koristite konac, idite zubaru...

Tokom protekle decenije neurolozi su otpočeli saradnju sa stomatolozima kako bi ispitali povezanost oralnog zdravlja i neuroloških poremećaja. Stručnjaci sada kažu: ima dovoljno dokaza da oralno zdravlje može da predstavlja važan biomarker neuroloških bolesti i da doprinese očuvanju zdravlja mozga.

Oštećenja krvno - moždane barijere kao skriveni faktor obolevanja: Kakva je veza sa oralnim zdravljem?

Preporučujemo

Sve veći broj istraživanja otkriva povezanost između lošeg oralnog zdravlja i povećanog rizika od Alchajmerove bolesti, moždanog udara i drugih neuroloških poremećaja. Neke novije studije čak sugerišu i uzročno-posledične veze. Samim tim došlo je i do većeg ulaganja u istraživanja bioloških mehanizama koji pokušavaju da je objasne.

- Postoje dokazi o povezanosti oralnog zdravlja sa oboljenjima poput Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, a potencijalno i sa neuro-razvojnim poremećajima kod dece - rekao je dr Klinton Rajt (dr Clinton Wright), zamenik direktora Nacionalnog instituta za neurološke poremećaje i moždani udar (NIH).

On je dodao i da postoji moguća povezanost sa mentalnim poremećajima poput depresije i anksioznosti.

Kako raste broj ovakvih studija, naučne hipoteze se sve više fokusiraju na mikrobne puteve i neuroinflamaciju. Zaključci nagoveštavaju da oni mogu uticati na različite bolesti i potencijalno oštetiti krvno-moždanu barijeru.

Jedini naučnik koji je govorio o oralnom zdravlju i Alchajmerovoj bolesti sa oba aspekta: Lični interes kao vodilja

Interesovanje za ovu oblast znatno je poraslo poslednjih godina, iako ranije nije bilo intenzivno. Dr Džejms Nobl (dr James Noble), profesor neurologije na Kolumbija univerzitetu, rekao je da je ova tema donedavno bila gotovo „izgubljena“ među različitim akademskim disciplinama.

- Gotovo da sam na konferencijama o Alchajmeru bio jedini koji priča o parodontopatiji, a na stomatološkim konferencijama jedini koji priča o Alchajmeru. Čak i na mikrobiološkim skupovima bio sam izuzetak koji pominje i jedno i drugo. Na kraju sam samo odlučio da se fokusiram na rad - rekao je.

Dr Nobl ima i lični interes. Dolazi iz porodice stomatologa. Njegov master rad, objavljen u časopisu Journal of Neurology, Neurosurgery & Psychiatry a urađen u saradnji sa dr Panosom Papapanoum (dr Panos Papapanou), profesorom stomatologije na Kolumbija Univerzitetu bavio se upravo ovom temom.

Polazište parodontalno zdravlje, uz decenijsko praćenje kognitivne funkcije

Kasnije su zajedno vodili studiju finansiranu od strane Nacionalnog instituta za stomatološka i kraniofacijalna istraživanja. Koristili su podatke učesnika iz Washington Heights-Inwood Columbia Aging Project (WHICAP). Reč je o većoj studiji kognitivnog starenja koja prati više od 5.000 ljudi od 1989. godine.

Od 2013. do 2016. godine sproveli su dodatno istraživanje koje je uključivalo kliničke preglede, analizu parodontalnih naslaga i bakterija u ustima kod 1.130 učesnika.

- Imali smo priliku da povežemo podatke o kognitivnom starenju sa oralnim zdravljem. Zatim, da ispitamo vezu između parodontitisa, sistemske inflamacije i demencije, uključujući Alchajmerovu bolest. Deset godina kasnije, i dalje pratimo kako im se menja kognitivna funkcija u odnosu na tadašnje stanje parodontalnog zdravlja - objasnio je dr Nobl.

Mehanizmi: Inflamacija, mikroorganizmi, mikrobiom i veza sa neurološkim sistemom

Jedan od mogućih uzroka povećanog rizika je neuroinflamacija. Ali, Nobl kaže da bi i privremene direktne infekcije mozga mogle igrati ulogu.

- Čak i kod ljudi sa zdravim zubima, mogu se detektovati parodontalni patogeni u krvi nakon običnog pranja zuba. Kod onih sa lošim oralnim zdravljem, izloženost je češća. Takođe postoje dokazi da „proteinske čestice“ koje ostaju nakon bakterija mogu pokrenuti imunski odgovor, uključujući takve pricese i u mozgu - navodi istraživač.

Dr Bei Vu (dr Bei Wu), zamenica dekana za istraživanja na NYU Rory Meyers College of Nursing, već godinama istražuje vezu između oralnog zdravlja i kognitivnog pada. Objavila je oko 90 radova.

- Sada pratimo učesnike koji su lečeni i one koji nisu, a zatim tokom godina imati monitoring pada kognitivne funkcije. Takođe ćemo analizirati mikrobiom, odnosno da li oralno zdravlje utiče na mikrobiom, i da li mikrobiom zatim utiče na kognitivnu funkciju - najavila je doktorka.

Njen tim koristi podatke iz SAD, Velike Britanije, Kine, Indije i drugih zemalja. Slični rezultati potvrđeni su širom sveta.

Ako brže izgubimo zube, propada i hipokampus

Na Univerzitetu Tohoku u Japanu, dr Satoši Jamaguči (dr Satoshi Yamaguchi) bio je koautor rada objavljenog 2023. u časopisu Neurology, u okviru Ohasama studije, koja je započeta 1986. u severnom Japanu.

Istraživanje je pokazalo da gubitak zuba ima povezanost sa bržim propadanjem hipokampusa, regije mozga važne za pamćenje i ključni biomarker Alchajmerove bolesti. Ranije se nije primećivala takva veza, ali nova analiza je otkrila da dubina džepova oko zuba ima jasnu povezanost sa brzinom atrofije.

Jamaguči pretpostavlja da inflamatorni citokini nastali zbog parodontalne bolesti putem krvotoka mogu stići do mozga i izazvati upalu. Takođe ističe bakteriju Porphyromonas gingivalis, koja može ući u mozak i lučiti enzime koji povećavaju stvaranje amiloid-beta proteina. On je ključni za razvoj Alchajmerove bolesti.

Naučnik takođe ukazuje na još jedan mogući faktor:

- Smanjeno žvakanje može uticati na moždani protok krvi i kognitivne funkcije, a pad u funkciji žvakanja može dovesti do nutritivnih deficita i negativno uticati na zdravlje mozga.

Faktori zabune i komorbiditeti

Istraživanja na ovu temu su izazovna jer je teško razdvojiti uzrok i posledicu. Stariji ljudi sa demencijom često zapostavljaju oralnu higijenu. Teško je reći da li loše oralno zdravlje uzrokuje kognitivni pad ili obrnuto.

- Poznato je da ljudi sa demencijom lošije održavaju oralnu higijenu. To ukazuje na obostranu povezanost i mogućnost obrnute uzročnosti - rekao je dr Siprijen Rivije (dr Cyprien Rivier), naučnik sa Univerziteta Jejl.

Kako bi to prevazišli, Rivije i tim koristili su genetsku predispoziciju u svojoj studiji objavljenoj 2024. u časopisu Neurology. Koristeći podatke iz UK Biobank, analizirali su vezu između lošeg oralnog zdravlja i MRI pokazatelja problema sa mozgom pre pojave kliničkih simptoma demencije ili moždanog udara.

Kada su pokazali da osobe sa lošim oralnim zdravljem imaju slabije pokazatelje moždane funkcije, ponovili su analizu koristeći Mendelovu randomizaciju, metod manje podložan ometajućim faktorima.

- Naši rezultati sugerišu da veza između lošeg oralnog i lošeg moždanog zdravlja može biti uzročna, a ne samo slučajna - rekao je dr Rivije.

Oralna higijena i moždani udar

Dr Souvik Sen (dr Souvik Sen), profesor neurologije na Univerzitetu Južna Karolina, takođe je naišao na iste probleme. Istraživao je povezanost redovnog korišćenja konca za zube sa rizikom od ishemijskog moždanog udara.

Na osnovu podataka od 1998. do 2021. iz studije ARIC (Aterosklerotski rizik u zajednicama), otkrio je da redovno korišćenje konca smanjuje rizik od ishemijskog moždanog udara za oko 22 odsto. Češće korišćenje daje još bolje rezultate.

- Postoji snažna statistička veza. Što češće ljudi koriste konac, manji je rizik - rekao je dr Sen.

Ipak, on ističe da ljudi koji redovno koriste konac često imaju i druge zdrave navike – piju lekove, vežbaju, paze na ishranu.

- Možete kontrolisati samo određeni broj faktora. Alternativa bi bila randomizovana klinička studija, ali ona ne može da traje 25 godina kao ARIC - dodao je naučnik.