Mikrobiom creva je sastavna komponenta ljudskog tela i pokazatelj nekoliko zdravstvenih stanja. Međutim, stepen u kojem međuljudski odnosi oblikuju individualni genetski sastav mikrobioma i njegov prenos unutar populacija ostaje uglavnom nepoznat. Tim povodom u nedavno objavljenoj studiji u časopisu Nature, međunarodni tim naučnika, predvođen italijanskim istraživačima sa University of Trento, identifikovali su široko rasprostranjeno deljenje bakterijskih sojeva, kao i kako interakcije od osobe do osobe utiču na mikrobiome creva i usne šupljine.
Šta je mikrobiom creva?
Mikrobiom se sastoji od triliona bakterija, gljivica, parazita, virusa i drugih mikroba koji igraju vitalnu ulogu u svakodnevnim funkcijama tela. Naučnici procenjuju da u ljudskom telu živi 100 triliona mikroba, od kojih se većina nalazi u crevima. Bakterije, virusi, gljivice i druga mikroskopska živa bića ili mikroorganizmi nazivaju se i mikrobiota.
Mikrobiom se sastoji od korisnih i potencijalno štetnih mikroba. Većina ih je „prijateljski“ raspoložena i ima simbiotski odnos sa telom, što znači da i mikroorganizam i telo imaju koristi od tih mikroba. Neki mikrobi su, međutim, patogeni, što znači da mogu da uzrokuju nastanak bolesti. U zdravoj osobi, obe vrste mikroba koegzistiraju i mirno komuniciraju jedni sa drugima. Ali, različiti faktori mogu da poremete tu ravnotežu, pre svega infekcije, promene u ishrani ili dugotrajna upotreba antibiotika. Takvi poremećaji u crevnom mikrobiomu mogu da učine pojedinca podložnijim raznim bolestima.
Razne zdravstvene poremećaje otkriva mikrobiom creva
Ukupno je analizirano 9.715 mikrobnih uzoraka (2.069 i 7.646 uzoraka pljuvačke i stolice) iz 31. skupa podataka uzetih od ljudi u 20 zemalja, uključujući Argentinu, Kolumbiju, Kinu, Gvineju Bisao, Italiju i Sjedinjene Američke Države, kako bi se procenio mikrobiološki prenos između majki i potomstva, kontakata u domaćinstvu, među blizancima, populacijom (pojedincima koji žive zajedno)… Za analizu su korišćeni uzorci pljuvačke i stolice, odakle je ekstrahovana deoksiribonukleinska kiselina (DNK).
Procena raznovrsnosti crevnog mikrobioma je kritična za određivanje različitih zdravstvenih poremećaja. Naučnici su otkrili ekstenzivno deljenje sojeva bakterija među pojedincima (više od 10 miliona slučajeva) sa različitim obrascima prenosa od majke na dete, unutar jednog domaćinstva/porodice i unutar populacije. Izvršili su metagenomsku analizu kako bi procenili obrasce prenosa oralnog i crevnog mikroba sa čoveka na čoveka.
Mikrobim u ustima i crevima drugačije se prenose
Društvene interakcije su takođe dovele do prenosa, širenja mikroba kod odraslih, posebno među pojedincima koji žive zajedno. Značajno je da su istraživači takođe otkrili da se, za razliku od mikrobioma creva, prenos oralnih mikrobioma odvija uglavnom horizontalno i povećava se sa količinom vremena koje ljudi provode zajedno. Nalazi, kako navode autori studije, ukazuju da prenošenje mikroorganizama sa osobe na osobu može da bude uključeno u bolesti koje su u vezi sa mikrobiomom za koje se trenutno veruje da su nezarazne i da bi ih trebalo dalje istražiti novim studijama mikrobioma.
Studija pruža i neke zanimljive informacije. Na primer, mikrobi u ustima se više prenose od osobe do osobe nego oni u digestivnom sistemu, a i prenose se drugačije. U mikrobioti creva, postoji veliki vertikalni prenos sa majke na dete pri rođenju, dok je ovaj prenos mnogo manji za mikrobe u ustima. U oba slučaja, postoji povećana transmisija u detinjstvu i između ljudi koji žive u istom domaćinstvu.
Život u zajednici utiče na međusobnu razmenu mikrobioma
Rezultati analize crevnih uzoraka pokazali su ukupno 6,4 miliona slučajeva podele sojeva između pojedinaca i 4,9 miliona u oralnim uzorcima. Otkriveno je da je vertikalni, odnosno prenos mikrobioma creva sa majke na bebu bio posebno kompaktan i mogao je da se detektuje i nakon detinjstva (oko 50 odsto istih sojeva među zajedničkim vrstama). Primećen je značajan prenos sojeva među pojedincima koji žive zajedno, sa srednjim vrednostima za stope transmisije sojeva mikroba od 32 i 12 procenata za oralne i crevne mikrobe, a trajanje simbioze/zajednice uticalo je na razmenu sojeva više nego genetika ili starost. Naime, što ljudi duže žive zajedno imaće skoro isti mikrobiom creva usled konstantne razmene sojeva.
Prenos mikrobnih sojeva između pojedinaca u dugotrajnom bliskom kontaktu u velikoj meri je bio odgovoran za genetsku konstituciju ljudskog mikrobioma. Primer koliko zajednica, odnosno zajedničji život utiče na međusobnu razmenu mikrobioma najbolje je pokazalo istraživanje sprovedeno na blizancima. Studija je pokazala da je među blizancima stopa prenosa sojeva smanjena sa 30 na 10 odsto nakon 30 godina odvojenog života.
