Nesanica, razdražljivost i nagle eksplozije besa govore da ponovo proživljavate traumu: Može li se izbeći PTSP?

Osobe sa PTSP-om često imaju utisak da i dalje žive u trenutku traume: srce ubrzano kuca, telo se trza i reaguje kao da je opasnost ponovo tu, iako realne pretnje nema

Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) može da se javi kod svake osobe koja doživi neku traumu ili joj posvedoči bilo da je reč o ratnim strahotama, prirodnim katastrofama, teškim nesrećama ili nasilju. Ono što je zajedničko svim ovim iskustvima jeste da ostavljaju dubok trag, a posledice se ne završavaju onog trenutka kada opasnost prođe.

PTSP je nastavak života sa traumom: Paniku i strah pokreću sasvim uobičajene stvari i pojave

Preporučujemo

Traumatski događaj može se vraćati iznova i iznova, često potpuno neočekivano, kroz slike koje se nameću, osećaj da se sve ponavlja ili noćne more koje remete san.

Osobe sa PTSP-om često imaju utisak da i dalje žive u trenutku traume. Srce ubrzano kuca, telo se trza i reaguje kao da je opasnost ponovo tu, iako realne pretnje nema. Osećaj straha i napetosti ne jenjava, pa čak i naizgled bezazleni podražaji kao što su zvuk, miris ili prizor, mogu probuditi sećanje i izazvati paniku.

Mnogi pokušavaju da izbegnu sve što ih podseća na ono što su preživeli: ljude, mesta, pa i sopstvene misli. Takvo izbegavanje može da donese privremeno olakšanje, ali istovremeno produbljuje osećaj otuđenosti i odvojenosti od drugih.

Stalna borba sa samim sobom, anksioznost i depresija

Vremenom, PTSP menja način na koji osoba doživljava sebe i svet oko sebe. Emocije postaju prigušene, javlja se ravnodušnost, gubi se interesovanje za aktivnosti koje su nekada donosile radost. Nesanica, razdražljivost i nagle eksplozije besa postaju deo svakodnevice, a koncentracija i energija slabe.

U težim slučajevima javljaju se napadi panike i duboka anksioznost, pa i depresivne epizode. Sve ove promene čine da život izgleda kao stalna borba sa samim sobom, a ne sa traumom koja je odavno prošla.

Košmari, umor, iscrpljenost...

Prepoznatljiv znak ovog poremećaja je i stalno vraćanje misli na traumatski događaj. Ponekad se to dešava kroz kratke, zastrašujuće slike koje preplave svest u trenu, a ponekad kroz iscrpljujuće ponavljanje scena, razgovora i osećaja povezanih sa traumom.

Noćni odmor je retko miran i stabilan. Javljaju se košmari, buđenje u strahu i osećaj da san i java postaju jedno. Danju, osoba se bori sa osećajem umora, iscrpljenosti i nemogućnošću da se fokusira na svakodnevne obaveze.

Drugi važan simptom je stalna pripravnost. Osobe sa PTSP-om često osećaju da moraju da budu „na oprezu“, kao da će se opasnost ponovo dogoditi. To donosi napetost, ubrzane reakcije na najmanji zvuk ili pokret, preterano trzanje i osećaj stalne ugroženosti. Takvo stanje iscrpljuje, ali i stvara barijere prema drugima. Teško je opustiti se, poveriti ili ponovo osećati sigurnost.

Kako ne narušiti svakodnevnu funkcionalnost i šta ako ne možemo sami

Iako simptomi nisu isti kod svih (kod dece se češće ispoljavaju kroz košmare i plač, kod odraslih kroz izbegavanje, teskobu i promene raspoloženja), ono što im je zajedničko jeste da ozbiljno narušavaju svakodnevno funkcionisanje.

PTSP ne bira ni godine, ni pol, ni socijalni status. Svako može biti pogođen, a ono što ga održava jeste tiho i postojano ponavljanje traume u unutrašnjem svetu osobe.

Ukoliko imate ovakve simptome a preživeli ste traumu, nećete moći da nastavite bez stručne pomoći. Dobra vest je da se adekvatnim pristupom, najčešće bihejvioralnom terapijom i po potrebi medikamentima, i PTSP može držati pod kontrolom. Život ponovo može postati funkcionalan bez straha od ponavljanja preživljene traume.