Stručnjak za neuronauku otkriva jutarnju rutinu koja prirodno podiže dopamin i popravlja raspoloženje

Ove tri jednostavne navike mogu „podesiti“ mozak da dan započnete smireno, motivisano i sa više energije. Način na koji započinjemo jutro često ima mnogo veći uticaj na naše raspoloženje nego što mislimo. Prvih sat vremena nakon buđenja može da odredi da li ćemo dan provesti nervozni, umorni i bez fokusa ili smireniji, motivisaniji i mentalno stabilniji. Ključ za to, kažu stručnjaci, često se krije u jednom važnom neurotransmiteru. dopaminu.

Dopamin se često pogrešno doživljava kao „hormon sreće“, ali njegova uloga u mozgu je mnogo složenija. On ne utiče samo na dobro raspoloženje, već i na motivaciju, učenje, stvaranje navika i osećaj smisla. Upravo zato jutarnje navike koje podstiču njegovo prirodno lučenje mogu imati dugoročno pozitivan efekat na mentalno zdravlje.

Preporučujemo

Stučnjak za neuronauku Maja Sovijero, koja je radila istraživanja na prestižnim institucijama poput NYU Langone Health i Zuckerman instituta Univerziteta Kolumbija, otkriva kako izgleda njena jutarnja rutina i zašto je upravo ona važna za zdrav dopaminski sistem.

Šta je zapravo dopamin i zašto je važan

– Dopamin je neurotransmiter, hemijska supstanca koju oslobađaju moždane ćelije, a njegova osnovna uloga je povezana sa motivacijom, učenjem i ponavljanjem ponašanja – objašnjava Sovijero.

Drugim rečima, dopamin pomaže mozgu da prepozna koje radnje imaju smisla, koje nas nagrađuju i koje vredi ponavljati. On ima ključnu ulogu u stvaranju zdravih navika, ali i u razvoju zavisnosti, ako se stimuliše na pogrešan način.

Važno je razumeti i jednu čestu zabludu.

– Dopamin ne treba stalno da bude visok. Naši neurotransmiteri prirodno osicliraju i to je zdravo. Ono što želimo jeste funkcionalan, uravnotežen dopaminski sistem, a ne stalna stimulacija – naglašava ona.

Drugim rečima, cilj nije da se „forsira“ dobro raspoloženje, već da se mozgu omogući da prirodno reaguje na zdrave podsticaje.

Jutarnja rutina koja podržava zdrav dopaminski sistem

Prema rečima Maje Sovijero, kvalitetno jutro zapravo počinje prethodne večeri. Dobar san postavlja osnovu za sve što dolazi sledećeg dana. Ipak, ono što radimo nakon buđenja ima poseban značaj.

1. Jutarnje svetlo kao signal mozgu da započne dan

Prva navika koju Sovijero praktikuje je izlaganje prirodnom svetlu odmah nakon buđenja.

– Otvaranje zavesa ili podizanje roletni i nekoliko minuta sunčeve svetlosti na licu ujutru dokazano pomaže u smanjenju simptoma depresije, posebno kod sezonskog afektivnog poremećaja – objašnjava ona.

Sunčeva svetlost direktno utiče na deo mozga zadužen za cirkadijalni ritam, odnosno unutrašnji biološki sat. Prema podacima Harvard Health Publishing, nedostatak dnevne svetlosti može dovesti do povećanog lučenja melatonina, hormona sna, i smanjenog lučenja serotonina, neurotransmitera koji utiče na raspoloženje.

Rezultat toga su osećaj tromosti, bezvoljnosti i pad energije. Samo nekoliko minuta jutarnje svetlosti može pomoći mozgu da se „resetuje“ i započne dan u boljem balansu.

2. Mala mentalna pobeda koja pokreće dopamin

Drugi deo jutarnje rutine je jednostavan, ali izuzetno efikasan. Rešavanje sudokua ili slične mozgalice.

– To je mali, ali smislen zadatak koji daje osećaj postignuća. Dopamin se luči kada doživimo nešto pozitivno i neočekivano, a rešavanje zagonetki upravo to pruža – kaže Sovijero.

Mozak ima sistem nagrađivanja koji reaguje kada se dogodi nešto bolje nego što smo očekivali. Učenje novih veština, rešavanje problema ili uspešno savladavanje izazova aktivira ovaj sistem.

– Evolutivno gledano, težili smo ciljevima jer nas je mozak nagrađivao tim osećajem zadovoljstva. Zato su mozgalice, ukrštenice i logičke igre odličan način da se dan započne mentalno aktivno, ali bez stresa – objašnjava ona.

3. Jedna poruka koja menja hemiju mozga

Treća navika možda deluje banalno, ali ima snažan efekat. Javljanje dragoj osobi.

Svako jutro Sovijero pošalje poruku prijatelju ili prijateljici. Jednostavno pitanje: „Dobro jutro, kako si danas?“

– Ljudi su biološki stvoreni za povezivanje. Kada ostvarujemo socijalni kontakt, naš mozak reaguje pozitivno jer to odgovara našoj prirodi – kaže ona.

Nedostatak bliskih socijalnih odnosa nije samo emocionalni problem. Prema podacima američkog CDC-a, socijalna izolacija i osećaj usamljenosti povezani su sa povećanim rizikom od srčanih bolesti, demencije, depresije i drugih hroničnih stanja.

– Povezivanje sa drugima je zdravo ne samo za mozak, već i za celo telo – naglašava Sovijero.

Male jutarnje navike, veliki efekti na mentalno zdravlje

Ova jutarnja rutina ne zahteva mnogo vremena, novca niti posebne pripreme. Nema rigoroznih pravila, aplikacija ili pritiska da se bude savršen. Suština je u malim, svesnim radnjama koje mozgu šalju poruku sigurnosti, smisla i povezanosti.

Jutarnje svetlo, mala mentalna pobeda i kratki ljudski kontakt mogu biti dovoljno snažan signal mozgu da započne dan u ravnoteži. Ne da budemo euforični, već stabilni. Ne preplavljeni stimulacijom, već prisutni. A upravo je to, kažu neurolozi, temelj dugoročnog mentalnog zdravlja.

(eKlinika.rs)