Mladi i zavisnosti – gde prestaje znatiželja, a počinje bolest?

Radoznalost je deo odrastanja, ali kada mladi posegnu za alkoholom ili drogom – granica između igre i bolesti postaje opasno tanka

Mladi su skloni istraživanju i radoznalosti, ali kada je reč o alkoholu i psihoaktivnim supstancama, posledice mogu biti dalekosežne. O tome gde prestaje znatiželja, a počinje bolest, razgovarali smo sa dr Jelenom Popović, psihijatrom u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj u Beogradu.

Kada obično počinje eksperimentisanje i gde su najveći rizici?

Preporučujemo

Mladi ljudi su skloni eksperimentisanju i to je faza odrastanja. Samo su posledice eksperimentisanja sa psihoaktivnim supstancama mnogo veće kod mladih, nego kod odraslih ljudi.

– Mozak se razvija do 25. godine, posebno deo odgovoran za planiranje, odlučivanje i samokontrolu. Ključno je znati da što ranije dete započne eksperimentisanje, veći je rizik da razvije zavisnost kasnije u životu ili da razvije neke druge psihičke tegobe. Pod uplivom supstanci menja se način kako mozak doživljava nagradu i kako reaguje na stres. Neko na prvo uzimanje marihuane završi sa psihotičnom epizodom. Sa ranim uzimanjem supstanci, praktično se jedan deo mozga nikada ne razvije adekvatno i kasnije u životu osoba ima problema u kvalitetu svakodnevnog funkcionisanja. Nije tu samo problem razvoja zavisnosti, već i ponašanja pod dejstvom supstanci u smislu saobraćajnih nezgoda, nezaštićenih seksualnih odnosa, tuča... - kaže dr Popović i dodaje:

– Svedoci smo da deca, nažalost, sve ranije i ranije dolaze u kontakt sa psihoaktivnim supstancama, već u kasnim razredima osnovne škole, negde između 12. i 14. godine. Najčešće je to duvan, marihuana i alkohol. Prvo eksperimentisanje često se dešava iz radoznalosti, pod uticajem vršnjaka, u želji da se uklopi u društvo ili da se „pokaže zrelijim”. Najveći rizici u tom uzrastu su nedostatak znanja o posledicama, impulsivnost, ali i laka dostupnost supstanci, posebno alkohola i duvana.

Koji su prvi znaci da znatiželja prelazi u zavisnost?

Roditelji često primete promene, ali im ne pridaju odmah pravi značaj.

– Neki od prvih znakova uključuju povlačenje iz porodice, nagle promene raspoloženja, pad u školskom uspehu, promenu društva, gubitak interesovanja za ranije aktivnosti, ali i fizičke znake – crvene oči, promene u spavanju ili neobjašnjivi nestanci novca. Ako se ovakvo ponašanje ponavlja i pojačava, to je jasan signal da znatiželja prelazi u ozbiljniji problem i da treba potražiti stručnu pomoć - poručuje dr Jelena Popović.

Društvo, genetika ili porodica – šta najviše utiče?

Zavisnost je složen fenomen koji nastaje pod uticajem više faktora.

– Vršnjački pritisak i društveni kontekst često budu okidač za prvo eksperimentisanje, dok genetika i porodični obrasci mogu povećati ranjivost pojedinca. Ako dete odrasta u okruženju gde postoji problem sa alkoholom, gde su granice nejasne ili gde se emocije potiskuju, veća je verovatnoća da će koristiti supstance kao način ‘samolečenja’. S druge strane, ni deca iz funkcionalnih porodica nisu imuna – zato je prevencija i otvoren razgovor ključ - kaže dr Popović u razgovoru za eKlinika portal.

Kako roditelji mogu da razgovaraju sa decom?

Roditelji često strepe kako da započnu razgovor o drogama i alkoholu sa decom, a ključ je u otvorenosti, strpljenju i iskrenosti.

– Otvoren, nenametljiv i iskren razgovor je najbolji pristup. Deca, posebno tinejdžeri, vrlo su osetljiva na ton i stav – ako razgovor započne kao predavanje ili osuda, često dolazi do zatvaranja. Umesto toga, važno je slušati, postavljati pitanja, pokazati interesovanje za njihove stavove i osećanja. Priznati da ni odrasli nemaju sve odgovore, ali da su tu da zajedno pronađu rešenja. Razgovor o drogama ne treba da bude tabu, već deo svakodnevne brige o njihovom razvoju. Jako je važno decu od malih nogu učiti emocionalnoj pismenosti. Da umeju da prepoznaju kako se osećaju i da to izraze bez straha i sramote. Čak i ako se radi o buntovnom ponašanju, da umeju da iskažu kako se osećaju. Uvek imati na umu da se iza zloupotrebe psihoaktivnih supstanci krije neka nevolja, neki problem koji dete ima. Vrlo često je zavisnost zapravo jedan štit od realnosti, koja je preplavljujuća za dete. Neadekvatan način kako da se zaštiti od suočavanja sa svojim emocijama - kaže dr Jelena Popović.

A šta da radi roditelj ako primeti da dete pije alkohol?

– Važno je imati u vidu da kod mladih ne postoji sigurna količina alkohola i to im treba približiti kao činjenicu. Tu je negde problem, jer su kod nas alkohol i duvan kulturološki prisutni, i kad je veselje i kad je tuga. Jako je važno odložiti to konzumiranje za kasnije u životu, posle 25. godine, kada se mozak u potpunosti razvije. Kod deteta treba razviti sposobnost da ima pravo da zna, da pita, da se loše oseća, da ima roditelje koji nisu idealni... Kod nas u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti postoji savetovalište za mlade, gde mogu doći sami, bez uputa, bez dokumenta i praktično potpuno anonimno pitati sve što ih zanima. Postoje mnogi mitovi o drogama, a mladi se uglavnom informišu u vršnjačkoj grupi, koja je takođe nedovoljno informisana - upozorava dr Popović.

Kada je pravi trenutak da se potraži stručna pomoć?

Najvažnije pitanje za roditelje jeste kada je pravi trenutak da potraže pomoć stručnjaka.

– Stručna pomoć treba da se potraži čim roditelj primeti da ne može da se nosi sa problemom sam – dakle, ne čekati da situacija eskalira. Rana intervencija, kada se prvi problemi primete, može značajno da utiče na ishod – nekad je dovoljno nekoliko saveta stručnjaka ili savetovanje, a nekad je potrebno uključiti i terapiju. Što ranije reagujemo, veće su šanse da se razvije zdrav odnos prema emocijama, stresu i životnim izazovima bez oslanjanja na psihoaktivne supstance - kaže za kraj razgovora dr Jelena Popović.