Paris Hilton o ADHD-u: „Moj mozak radi drugačije i upravo mi to daje kreativnu iskru“

Paris Hilton kaže da joj je dijagnoza ADHD-a u odraslom dobu pomogla da konačno razume teškoće sa kojima se suočavala još kao dete. Danas otvoreno govori o terapiji, organizaciji svakodnevice i načinima na koje drži simptome pod kontrolom dok usklađuje majčinstvo i poslovne obaveze. Istovremeno želi da promeni način na koji društvo gleda na ADHD i pokaže da ovo stanje, pored izazova, može da bude povezano i sa osobinama koje ljudi doživljavaju kao svoju snagu.

Paris Hilton: Kao dete sam imala osećaj da me niko ne razume

U zavisnosti od dana, Paris Hilton je preduzetnica, pevačica, glumica, model ili medijska ličnost, ali o životu sa ADHD-om govori iz ličnog iskustva. Kao dete često je imala osećaj da je drugi ne razumeju, a posebno teško bilo joj je u školi. Bez obzira na trud i vreme koje je provodila u učenju, teško je održavala pažnju i pratila tempo ostalih učenika.

Preporučujemo

- Bilo je zaista teško, posebno u školi, jer sam imala osećaj da, bez obzira na to koliko se trudim ili učim, sve ostaje veoma teško zbog toga što ne mogu da se fokusiram - ispričala je Hilton.

Kaže da je često bila kažnjavana zbog ponašanja koje je zapravo bilo povezano sa načinom na koji njen mozak funkcioniše. Posebno ju je pogađalo kada bi drugi zaključili da se ne trudi dovoljno samo zato što nije mogla da prati ostale u razredu.

Dijagnozu ADHD-a dobila je tek u odraslom dobu, a taj trenutak opisuje kao veliko olakšanje. Kada je počela više da saznaje o ovom poremećaju, iskustva iz detinjstva i način na koji je doživljavala sebe počeli su da dobijaju drugačiji smisao. Kako kaže, konačno je shvatila zašto su joj neke stvari tokom odrastanja bile toliko teške i više se nije osećala toliko usamljeno.

Terapija za ADHD promenila je način na koji započinje dan

Jutra su joj, kaže Hilton, dugo predstavljala jedan od najtežih delova dana, a danas koristi lek na recept JORNAY PM, stimulans centralnog nervnog sistema namenjen lečenju ADHD-a. Reč je o terapiji koju uzima uveče i koja je osmišljena tako da njeno dejstvo počne nekoliko sati kasnije. Hilton navodi da joj takav način primene pomaže da već po buđenju lakše organizuje obaveze i započne dan.

Ona kaže da joj bolja kontrola simptoma pomaže i u roditeljskoj ulozi, posebno zato što istovremeno vodi brojne poslovne projekte. Kada su svakodnevne obaveze organizovane, lakše joj je, kako objašnjava, da bude prisutna u vremenu koje provodi sa decom. Hilton je svoju priču o terapiji podelila u okviru saradnje sa kompanijom Collegium Pharmaceutical, proizvođačem jednog leka za ADHD.

- Imam osećaj da prvi put u životu zaista držim simptome pod kontrolom - rekla je Hilton. Prethodne terapije, prema njenim rečima, nisu davale rezultat kojim je bila zadovoljna, dok joj sadašnji tretman značajno pomaže u svakodnevnom funkcionisanju. Ističe i da je zbog toga danas zadovoljnija načinom na koji uspeva da uskladi različite delove života.

Lekovi nisu jedina pomoć: Važne su organizacija, planiranje i psihoterapija

Psiholog dr Justin A. Barterian, vanredni profesor na Ohio State University - Wexner Medical Center, objašnjava da stimulativni lekovi spadaju među efikasne terapijske opcije za ADHD. Oni mogu da poboljšaju pažnju i smanje hiperaktivnost i impulsivnost, pa ljudi kod kojih terapija dobro kontroliše simptome često bolje funkcionišu u školi ili na poslu. Savremene formulacije sa produženim oslobađanjem omogućavaju da se aktivna supstanca postepeno oslobađa tokom dana, što može da doprinese ujednačenijoj kontroli simptoma.

Ipak, medikamentozna terapija nije jedini pristup koji može da pomogne osobama sa ADHD-om. Kognitivno-bihejvioralna terapija i trening veština izvršnog funkcionisanja mogu da doprinesu boljoj organizaciji, planiranju i upravljanju vremenom. Psihoterapija može da bude važna i kada se uz ADHD javljaju druga stanja, poput anksioznosti ili depresije.

- Stimulativni lekovi povećavaju kapacitet za održavanje pažnje, dok rad na izvršnim funkcijama može pacijentu da pomogne da nauči strategije zasnovane na dokazima za organizaciju, planiranje i upravljanje vremenom - objašnjava dr Barterian. Izbor terapije, međutim, zavisi od potreba pojedinca i zahteva stručnu procenu. Lekove za ADHD zato ne treba uvoditi, menjati ili prekidati bez konsultacije sa lekarom.

Zašto Paris Hilton ADHD naziva svojom „kreativnom iskrom“

Hilton danas sa ponosom govori o ADHD-u, iako priznaje da ovo stanje može da prati stigma, ali i sumnja u sopstvene sposobnosti. Ona, međutim, smatra da je način na koji njen mozak funkcioniše povezan i sa onim što naziva svojom „kreativnom iskrom“. Veruje da je to uticalo na način na koji razmišlja, razvija poslovne ideje, stvara muziku i posmatra svet oko sebe.

Posebno želi da dopre do ljudi sa ADHD-om koji se osećaju neshvaćeno ili nemaju dovoljno podrške. Njena poruka je da i majke i drugi ljudi sa ADHD-om mogu da budu uspešni i ostvare velike profesionalne i lične ciljeve. Umesto da se usredsrede samo na teškoće, smatra da je važno da upoznaju sopstveni način funkcionisanja i pronađu strategije koje im pomažu.

Dr Barterian ukazuje na još jednu čestu predrasudu - ideju da su osobe sa ADHD-om jednostavno lenje. ADHD može da utiče na motivaciju i svakodnevno funkcionisanje, ali adekvatno lečenje može značajno da ublaži teškoće koje ovaj poremećaj izaziva. Upravo je rušenje takvih stereotipa jedan od razloga zbog kojih Hilton kaže da želi javno da govori o svom iskustvu.

Poruka ljudima sa ADHD-om: Upoznajte način na koji vaš mozak funkcioniše

Kada je bila dete, Hilton kaže da nije imala javnu ličnost sa sličnim iskustvom na koju bi mogla da se ugleda. Danas želi da bude upravo takva osoba drugima i da pokaže da dijagnoza ne određuje granice nečijih mogućnosti. Ljudima koji se bore sa simptomima savetuje strpljenje prema sebi, povezivanje sa ADHD zajednicom i traženje pouzdanih informacija i stručne podrške.

Dugo se, prema njenom mišljenju, o ADHD-u govorilo gotovo isključivo kroz njegove negativne strane. Hilton želi da skrene pažnju i na kreativnost, spremnost na nove ideje i drugačije sagledavanje problema koje neke osobe sa ADHD-om prepoznaju kod sebe, iako to nisu univerzalne osobine svih ljudi sa ovim poremećajem. Upravo tu različitost ona opisuje kao svoju „unutrašnju iskru“.

Smatra da je njen način razmišljanja imao ulogu i u njenom preduzetničkom uspehu i spremnosti da ulazi u različite poslovne i kreativne projekte. Njena ključna poruka jeste da ADHD ne mora da spreči čoveka da ostvari profesionalne ili lične ambicije, uz odgovarajuću podršku i lečenje kada je ono potrebno. Za nju je prihvatanje sopstvenog načina funkcionisanja postalo važan deo razumevanja i sebe i svega što je do sada postigla.

(eKlinika.rs)