Psiholozi kažu da je mozak najmoćniji polni organ, a to neuroseksualnost, novi konceptualni okvir proučavanja i prakse koji se bavi odnosom između mozga i seksualne funkcije potvrđuje. Ono što poznajemo kao libido, dakle, „radi“ onako kako mu mozak „kaže“.
Libido i mozak: Ko upravlja kime?
Za to kako funkcioniše ljudski libido, odnosno i za druge reakcije povezane sa seksualnošću kao što su uzbuđenje, seksualne fantazije, erekcija i orgazam, odgovorni su delovi centralnog nervnog sistema.
Kao centar za kontrolu hormona u telu, hipotalamus upravlja željom, lubrikacijom i erekcijom. Amigdala igra važnu ulogu u emocijama kao što je zadovoljstvo. Orbitofrontalni korteks, odgovoran za donošenje odluka, uključen je u pokretanje seksualne aktivnosti. Mali mozak kontroliše motorni odgovor, a parijetalni režnjevi obrađuju senzorne informacije.
Imaju li osobe sa lezijama na mozgu normalan libido
Kako kaže John Alexander Moreno, neuropsiholog, istraživač i docent na Odseku za psihologiju University of Montreal, neuroseksualnost je kompleksan i sveobuhvatan okvir. Podrazumeva integraciju seksualne rehabilitacije u lečenje ljudi koji imaju neki neurološki poremećaj.
– Mnoge dimenzije adekvatnog seksualnog odgovora su povezane sa određenim delovima mozga. Tako neko sa specifičnim ili nespecifičnim lezijama u mozgu može doživeti seksualnu disfunkciju. Kako je seksualna disfunkcija jedan od najčešćih problema osoba koje imaju probleme sa mentalnim zdravljem, ova uzročno posledična veza je izuzetno jaka – kaže Moreno.
Libido i seksualni problemi povezani sa neurološkim poremećajima: Ljudi postaju „druge osobe“
Neurološki poremećaji kao što su demencija, epilepsija, moždani udar, Lu Gerigova bolest i traumatske povrede mozga povezani su sa nizom seksualnih problema. Posledice uključujući smanjenu seksualnu želju, poteškoće sa ostvarivanjem fantazija i postizanjem orgazma. Prisutni su i promenjena slika o telu, erektilna disfunkcija, rizično seksualno ponašanje i depresija, koja takođe može smanjiti seksualni nagon.
– Seksualni problemi koji se obično povezuju sa ovakvim poremećajima su hiposeksualnost i smanjen libido. Ponekad se može desiti suprotno i pacijent ima povećanu seksualnu želju, čak do hiperseksualnosti i kompulzivnog ponašanja, kao što je nekontrolisana želja da se približi strancima radi erotskog zadovoljstva. U oba slučaja, porodica i prijatelji kažu da više ne prepoznaju pacijenta, da su postali druga osoba – objašnjava Moreno.
Da li promene na mozgu automatski znače i probleme sa seksualnošću
– Seksualno zdravlje pojedinca je deo ukupnog zdravlja i trebalo bi da se tretira rehabilitacijski zajedno sa svim ostalim dimenzijama javnog zdravlja, kao što su mobilnost, društveno učešće, spoznaja o sebi, emocijama i željama. Na sve ove segmente utiču neurološki poremećaji, a igraju ulogu u seksualnom funkcionisanju. Moje istraživanje pokazuje da ne treba automatski povezivati lezije na mozgu sa seksualnim problemima. Zato je neuroseksualnost važna, jer proučava sve segmente ovakvih problema, koji zaslužuju veću pažnju – naglašava
Važnost proaktivnog pristupa i multidisciplinarnog lečenja
Moreno veruje da seksualna funkcija treba da se proceni drugačijim, kompleksijim pristupom, uz klinički pregled koji normalizuje seksualnost i njene probleme. Otkrio je da ljudi imaju neke promene na mozgu često postavljaju različita pitanja o svom seksualnom zdravlju i žele da zdravstveni radnici zauzmu proaktivan pristup.
– Prvo, zdravstveni radnici moraju biti upoznati sa ovim potencijalnim posledicama. Zatim, treba da edukuju pacijente sa oštećenjem mozga ili neurološkim bolestima i njihove intimne partnere. Trebalo bi da se pacijenti osećaju prijatno kada govore o ovim pitanjima. Moraju imati pozitivan stav prema seksualnosti i destigmatizovati seksualne probleme – kaže neuropsiholog.
Prema njegovim rečima, nakon postavljanja pravih pitanja i identifikovanja problema, zdravstveni radnik treba da omogući multidisciplinarni pristup, koji će omogućiti ne samo farmakološke, motoričke i/ili hormonske intervencije, već i relacione, bihejvioralne i/ili komunikacijske terapije.
Kod mene stvari stoje ovako:Nemam toliku zelju za semson u svojih 65 godina, ali drkam nekoliko puta dnevno,mastam i uzivam u onome sto u realnosti ne bih mogao i smeo.