Mozak i libido: Šta kad neurološki ili psihički problemi blokiraju potrebu za intimnim odnosima

Problemi sa seksualnošću koji se obično povezuju sa neurološkim poremećajima su hiposeksualnost i smanjen libido, ali se ponekad može desiti i suprotno: pacijent ima povećanu seksualnu želju, hiperseksualnost i kompulzivno ponašanje, uz nekontrolisanu potrebu da se približi strancima zbog erotskog zadovoljstva

Psiholozi kažu da je mozak najmoćniji polni organ, a to neuroseksualnost, novi konceptualni okvir proučavanja i prakse koji se bavi odnosom između mozga i seksualne funkcije potvrđuje. Ono što poznajemo kao libido, dakle, "radi" onako kako mu mozak "kaže".

Libido i mozak: Ko upravlja kime?

Preporučujemo

Za to kako funkcioniše ljudski libido, odnosno i za druge reakcije povezane sa seksualnošću kao što su uzbuđenje, seksualne fantazije, erekcija i orgazam, odgovorni su delovi centralnog nervnog sistema.

Kao centar za kontrolu hormona u telu, hipotalamus upravlja željom, lubrikacijom i erekcijom. Amigdala igra važnu ulogu u emocijama kao što je zadovoljstvo. Orbitofrontalni korteks, odgovoran za donošenje odluka, uključen je u pokretanje seksualne aktivnosti. Mali mozak kontroliše motorni odgovor, a parijetalni režnjevi obrađuju senzorne informacije.

Imaju li osobe sa lezijama na mozgu normalan libido

Kako kaže John Alexander Moreno, neuropsiholog, istraživač i docent na Odseku za psihologiju University of Montreal, neuroseksualnost je kompleksan i sveobuhvatan okvir. Podrazumeva integraciju seksualne rehabilitacije u lečenje ljudi koji imaju neki  neurološki poremećaj.

- Mnoge dimenzije adekvatnog seksualnog odgovora su povezane sa određenim delovima mozga. Tako neko sa specifičnim ili nespecifičnim lezijama u mozgu može doživeti seksualnu disfunkciju. Kako je seksualna disfunkcija jedan od najčešćih problema osoba koje imaju probleme sa mentalnim zdravljem, ova uzročno posledična veza je izuzetno jaka - kaže Moreno.

Libido i seksualni problemi povezani sa neurološkim poremećajima: Ljudi postaju "druge osobe"

Neurološki poremećaji kao što su demencija, epilepsija, moždani udar, Lu Gerigova bolest i traumatske povrede mozga povezani su sa nizom seksualnih problema. Posledice uključujući smanjenu seksualnu želju, poteškoće sa ostvarivanjem fantazija i postizanjem orgazma. Prisutni su i promenjena slika o telu, erektilna disfunkcija, rizično seksualno ponašanje i depresija, koja takođe može smanjiti seksualni nagon.

- Seksualni problemi koji se obično povezuju sa ovakvim poremećajima su hiposeksualnost i smanjen libido. Ponekad se može desiti suprotno i pacijent ima povećanu seksualnu želju, čak do hiperseksualnosti i kompulzivnog ponašanja, kao što je nekontrolisana želja da se približi strancima radi erotskog zadovoljstva. U oba slučaja, porodica i prijatelji kažu da više ne prepoznaju pacijenta, da su postali druga osoba - objašnjava Moreno.

Da li promene na mozgu automatski znače i probleme sa seksualnošću

- Seksualno zdravlje pojedinca je deo ukupnog zdravlja i trebalo bi da se tretira rehabilitacijski zajedno sa svim ostalim dimenzijama javnog zdravlja, kao što su mobilnost, društveno učešće, spoznaja o sebi, emocijama i željama. Na sve ove segmente utiču neurološki poremećaji, a igraju ulogu u seksualnom funkcionisanju. Moje istraživanje pokazuje da ne treba  automatski povezivati lezije na mozgu sa seksualnim problemima. Zato je neuroseksualnost važna, jer proučava sve segmente ovakvih problema, koji zaslužuju veću pažnju - naglašava

Važnost proaktivnog pristupa i multidisciplinarnog lečenja

Moreno veruje da seksualna funkcija treba da se proceni drugačijim, kompleksijim pristupom, uz klinički pregled koji normalizuje seksualnost i njene probleme. Otkrio je da ljudi imaju neke promene na mozgu često postavljaju različita pitanja o svom seksualnom zdravlju i žele da zdravstveni radnici zauzmu proaktivan pristup.

- Prvo, zdravstveni radnici moraju biti upoznati sa ovim potencijalnim posledicama. Zatim, treba da edukuju pacijente sa oštećenjem mozga ili neurološkim bolestima i njihove intimne partnere. Trebalo bi da se pacijenti osećaju prijatno kada govore o ovim pitanjima. Moraju imati pozitivan stav prema seksualnosti i destigmatizovati seksualne probleme - kaže neuropsiholog.

Prema njegovim rečima, nakon postavljanja pravih pitanja i identifikovanja problema, zdravstveni radnik treba da omogući multidisciplinarni pristup, koji će omogućiti ne samo farmakološke, motoričke i/ili hormonske intervencije, već i relacione, bihejvioralne i/ili komunikacijske terapije.