Nadbubrežne žlezde nalaze se na vrh bubrega, trouglastog su oblika. Male su i odgovorne za dobro funkcionisanje hormona koji imaju važnu ulogu u metaboličkim, regulatornim, imunološkim funkcijama i opštoj vitalnosti organizma. One regulišu naše ponašanje u kriznim situacijama, određuju izgled našeg tela, kontrolišu krvi pritisak.
Funkcije nadbubrežne žlezde
Spoljašnji sloj (korteks) nadbubrežne žlezde odgovoran je za proizvodnju steroidnih hormona, uključujući aldosteron i kortizol. Svaka nadbubrežna žlezda sadrži i unutrašnji deo (medulu) koja luči hormone adrenalin i noradrenalin. Aldosteron je zadužen za kontrolu krvnog pritiska i regulaciju kalijuma i natrijuma. Kortizol zajedno sa adrenalinom i noradrenalinom reguliše naše reakcije na stresne situacije. Kortizol je zadužen i za dobar rad metabolizma, kontrolu nivoa šećerau krvi i krvnog pritiska.
Šta kontroliše nadbubrežne žlezde?
Nadbubrežne žlezde kontroliše hipofiza, drugi deo endokrinog sistema. Hipofiza je mala žlezda smeštena u bazi mozga, ova žlezda je glavni kontrolor endokrinih žlezda. Usled malo lošijeg funkcionisanja hipofize moguće je da dođe do hormonskog disbalansa i zdravstvenih tegoba, pa da nekada u mašem telu nekih hormona ima više, a drugih manje.
Kako nastaju poremećaji?
Poremećaji rada ove žlezde mogu se javiti, ako hipofiza ne uspeva da pravilno kontroliše proizvodnju hormona. Loše funkcionisanje može biti i posledica benignih ili malignih tumora. Moguće su i infekcije i genetske mutacije ovih žlezda. Sva ova stanja nekada mogu biti baza za razvoj određenih bolesti kao što je Adisonova bolest, redak autoimuni poremećaj koji se razvija kada ove žlezde ne proizvode dovoljno kortizola ili aldosterona, zbog čega imuni sistem može da napadne nadbubrežna tkiva. Nije do kraja jasno kako dolazi do Adisonove bolesti, ipak smatra se da stanje mogu isprovocirati povrede.
Kušingov sindrom je redak poremećaj i nastaje kada nadbubrežne žlezde proizvode previše kortizola. Dugotrajna upotreba steroida, može, takođe biti uvod u nastanak Kušingovog sindroma. Feohromocitom je najčešće benigni, dobroćudni tumor unutar nadbubrežne žlezde. Nije do kraja jasno kako nastaje ovaj tumor u srži nadbubrežnih žlezda, zbog kojih dolazi do poremećaja srčane frekvencije, krvnog pritiska i šećera u krvi. Zbog lošeg funkcionisanja ovih žlezda moguća je i kongenitalna hiperplazija. U pitanju je nasledni hormonski poremećaj, koji može uticati na razvoj polnih organa muškaraca.
Simptomi poremećaja
Poremećaji rada ove žlezde mogu biti praćeni i vrtoglavicama, prekomernim zamorem, mučninom, povraćanjem. Kod pacijenata se primećuje i povećana žudnja za slanim namirnicama, beleži se nizak nivo šećera u krvi i nizak krvni pritisak, poznat kao hipotenzija. Neki od sindroma lošeg funkcionisanja nadbubrežne žlezde su i neredovne menstruacije, hiperpigmentacija kože, bol u mišićima i zglobovima, gubitak telesne težine. Simptomi su u početku skoro neprimetni i veoma suptilni. Vremenom se stanje pogoršava i simptomi postaju jači i učestaliji.
Dijagnostika i lečenje
Poremećaj rada dijagnostikuje se testovima krvi. Proveravaju se nivoi glukoze, kalijuma, natrijuma, kontrolišu se hormoni nadbubrežne žlezde i hipofize. U slučaju dijagnoze poremećaja, lekar će sigurno preporučiti hormonsku terapiju, moguća je i primena nekih lekova, kao i tretmana zračenjem, ukoliko žlezde proizvode previše hormona.
Hirurgija je još jedna opcija lečenja određenih poremećaja nadbubrežne žlezde. Operacija se preporučuje u slučaju benignih i malignih tumora. Stručnjaci će periodično testirati nivoe hormona u krvi. Pošto je rad ovih žlezda u tesnoj vezi sa celokupnim endokrinom sistemom, pratiće se i funkcionisanje pankreasa, štitne žlezde, hipofize.
