Ukoliko osećate preveliki stres zbog prekovremenog rada, kašnjenja na neki važan sastanak ili možda zato što neko od vaših ukućana ima koronu – vaše telo će lučiti hormone stresa kortizol i adrenalin u krv. Ovakva reakcija na stres nekad može da bude i korisna jer podiže budnost i daje vam dodatnu energiju kako biste se izborili sa nekom stresnom situacijom. Kada prođe stresni period, telo može ponovo da se opusti.
Međutim, šta kada stres postane hronični problem? Ako ste stalno zabrinuti, opterećeni obavezama, neispavani, ne pronalazite dovoljno vremena za odmor – vaše telo će neprekidno lučiti hormone stresa u krvotok. Više ne možete da reagujete brzo kao ranije, osećate se umorno i nedostaje vam motivacija. Iscrpli ste sve rezerve i sve ste manje otporni na stresne situacije.
Tada je jedino rešenje da naučite da kontrolišete stres, piše portal „Psychology today“.
Dišite stomakom
Većina nas ne razmišlja o disanju. To je aktivnost koju vršimo automatski svakog trena. Međutim, ljudi koji se profesionalno bave tehnikama za smanjenje stresa ističu da disanjem možemo da redukujemo stres.
Za ovu vežbu potrebno je da prvo legnete na nešto udobno. Opustite se, zatvorite oči, stavite ruku na stomak i dišite. Da li osećate kako se vaš stomak podiže i spušta? Udahnite i vaš stomak se podiže. Izdahnite i on će se spustiti. Udahnite i podignite stomak. Izdahnite. Osetite dijafragmu kako se steže i opušta. Pažljivo slušajte svoje telo i način na koji dišete.
Trudite se da ne razmišljate o samom procesu disanja – pustite da on teče prirodno. Ideja je da relaksirate telo i opustite um. Ovaj način disanja zove se abdominalno disanje.
Ukoliko se samo grudni koš pomera, onda dišete samo grudima. Ovakvo disanje pokazuje da postoji napetost u vašem telu, za razliku od abdominalnog disanja koje je posledica opuštenosti.
Vratite mir u svoje telo
Kada budete naučili da se fokusirate na ovu vežbu disanja, sav stres će u nestati. Zamislite da ste na moru za vreme jake oluje. Ukoliko uskočite u talase, oni će vas razbiti svojom snagom. Ali, ako ste u ronilačkom odelu, kada zaronite duboko u more, dole na dnu dolazite do mirnijih voda i možete lagodno da ronite. Tako izgleda i vaše telo kad ste pod stresom. Morate da uložite napor kako biste stigli do mirnijih voda.
Disanje pomaže da kontrolišemo emocije
Kad god ste pod stresom osećate se uplašeno, pesimistično, iritirano ili anksiozno. Stres takođe utiče na vaše odnose sa ljudima. Vrlo često se pod stresom osećamo kao da nas neko stalno napada i ima loše namere. Kada smo opušteni, lakše upravljamo emocijama i kreativnije obavljamo svaki zadatak.
Koje vreme je najbolje za vežbu disanja?
- Kada pokušavate da zaspite: ponekad pred spavanje ne možete da se opustite pa vam je teže da utonete u san. Kratka vežba disanja može da vam pomogne da vratite telo i um na ravnotežu.
- Kada vam je potreban odmor: nađite neko mesto na kojem se osećate opušteno. Duboko udahnite i pokušajte da vratite svoj mir.
- Kada vam je potrebna dodatna energija: pre nego što dođete na neki važan sastanak napravite nekoliko dubokih uzdisaja i izdisaja. Tako oslobađate svu napetost iz tela.
