Budite se usred noći ne samo zbog briga već i hormona, kod kojih osoba je najjača ova tegoba i kako se leči?

Hormoni mogu snažno da deluju na san i da, posebno u nekim životnim periodima, budu okidač za nesanicu, koja nas čini nervoznim i umornim. Promene na nivou estrogena, progesterona i hormona štitne žlezde nekada izazivaju pravu pometnju u telu, bude nas usred noći i ne dozvoljavaju nam da ponovo utonemo u san. Hormonska nesanica je relativno nov izraz kojim se opisuju tegobe kao što su teško zaspivanje, buđenje u „gluvo doba“, posle čega ne možemo da spavamo ili se budimo suviše rano.

Ključna je uloga nekoliko hormona

Dr Đuzepe Aragona, lekar opšte prakse, objašnjava da se izraz hormonska nesanica (hormonska insomnija) odnosi na teškoće sa spavanjem koje nastaju kao rezultat promena ili disbalansa nivoa hormona u telu.

Preporučujemo

- Nekoliko hormona ima ključnu ulogu u regulisanju sna, uključujući melatonin, koji šalje signal mozgu da je vreme za spavanje. S druge strane, kortizol podstiče budnost, ali može i da ometa san ako je povišen tokom noći - precizira dr Aragona. Reproduktivni hormoni, kao što su estrogen i progesteron, takođe utiču na obrasce spavanja i mogu da dovedu do hormonske nesanice.

Kada je češća hormonska nesanica?

Doktor naglašava da se ovaj oblik nesanice češće sreće u određenim periodima života kada se nivoi hormona značajno menjaju, na primer tokom menstrualnog ciklusa, trudnoće, perimenopauze ili menopauze, a primećuje se i kod pacijenata sa poremećajima funkcije štitne žlezde ili drugih endokrinih stanja.

– Ove hormonske promene mogu da poremete regulaciju telesne temperature, cirkadijalni ritam i raspoloženje i tako deluju na kvalitet sna – objašnjava dr Aragona.

Koji su simptomi hormonske nesanice?

Simptomi su prilično slični simptomima „obične“ nesanice, rekao je dr Aragona.

-  San je isprekidan i lošeg je kvaliteta, zbog čega dolazi do umora kasnije tokom dana, razdražljivosti, slabljenja koncentracije i lošeg raspoloženja - navodi doktor.

Ukoliko je hormonska nesanica povezana sa drugim promenama, poput menopauze, javljaju se i valunzi i noćno znojenje.

Hormonska nesanica je češća u nekim životnim dobima, na primer menopauzi, i ne mora uvek da bude posledica slabe kontrole svakodnevnog stresa, loše higijene spavanja, prekida disanja tokom sna (sleep apneje) ili bola. U nekim slučajevima potrebno je da se urade i analize krvi kako bi se isključila mogućnost poremećaja rada štitne žlezde ili nekog drugog hormonskog disbalansa.

Kako se kontroliše hormonska nesanica?

Dr Aragona preporučuje kombinaciju različitih strategija - održavanje dosledne rutine spavanja (odlazak na spavanje i buđenje u isto vreme), izbegavanje stimulansa poput kofeina, alkohola i ekrana u večernjim satima. Bitno je da spavaća soba bude malo hladnija od ostalih prostorija, tamna i tiha. Tehnike relaksacije i vežbe disanja mogu da smanje stres i snize nivoe kortizola i na taj način olakšaju uspavljivanje. Pomažu i izmene načina života ili neki oblici terapije ako je hormonska nesanica posledica menopauze.

- Ukoliko nesanica traje duže od tri noći nedeljno tokom tri meseca ili duže, trebalo bi da posetite lekara - kaže dr Aragona.

Opšte zdravstvene mere, kao što su redovna fizička aktivnost, uravnotežena ishrana i izbegavanje prekomerne konzumacije alkohola ili nikotina, takođe doprinose boljem snu. Hormonska nesanica je obično posledica više faktora, pa je najefikasniji kombinovani pristup usmeren na zdrave životne navike i medicinske činioce, navodi dr Aragona.

(eKlinika)