Pacijenti kažu da se osećaju kao da ih je "udario kamion", kada su bol u grlu i curenje nosa više od prehlade?

Sezona je zimskih virusa, koji su uglavnom praćeni kašljem, temperaturom i bolom u grlu. Svi navedeni simptomi u nekim situacijama mogu da budu više od obične prehlade, koja uglavnom prođe u roku od nedelju dana. Pojedini pacijenti kažu da osećaju „kao da ih je udario kamion“, u nedoumici su da li da se leče sami kod kuće ili da potraže stručnu pomoć. Lekari navode da grip (influenza), covid 19, respiratorni sincicijalni virus (RSV) i streptokokna angina mogu da imaju preklapajuće simptome i da je nekada teško utvrditi uzrok bolesti.

Virusne i bakterijske infekcije

Curenje nosa i bolovi u telu koji prate zimske bolesti mogu da budu izazvani delovanjem virusa ili bakterija. Lekari kažu da se lečenje bakterijskih i virusnih infekcija bitno razlikuje.

Preporučujemo

- Važno je da pacijenti razumeju da su antibiotici efikasni samo protiv bakterijskih infekcija, kao što je streptokokna angina - objašnjava dr Brenda Gonzales, pulmolog u Baptist Health Doctors Hospital. Virusi koji izazivaju običnu prehladu, grip, covid 19 i RSV ne reaguju na antibiotike, a njihova neselektivna upotreba doprinosi razvoju rezistencije na antibiotike, dodaje dr Gonzales.

Obična prehlada

Prehlade su obično blage i razvijaju se postepeno tokom jednog ili dva dana. Virusnog su porekla. Simptomi prehlade su curenje nosa, kijanje, blag kašalj, bol u grlu i ponekad blago povišena temperatura. Tegobe su blaže nego kod gripa ili covida 19.

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkih simptoma. Posebna testiranja obično nisu potrebna. Prehlada se najbolje leči simptomatskom terapijom; pacijentima se savetuje odmor, unos tečnosti i upotreba ovlaživača vazduha kod zapušenosti nosa. Lekovi koji se izdaju bez recepta ublažavaju simptome.

Grip (influenza)

Grip je virusna bolest koja može biti znatno teža od obične prehlade. Početak gripa često je iznenadan i intenzivan.

- Pacijenti sa gripom često kažu da se osećaju kao da ih je „udario kamion“. Nagao početak i jačina bolova ključni su pokazatelji koji upućuju na to da je u pitanju nešto više od obične prehlade - kaže dr Gonzales.

Karakteristika gripa je iznenadan početak simptoma; moguće je da na posao odemo misleći da smo zdravi, a da se vratimo bolesni. Grip je praćen visokom telesnom temperaturom, jakim bolovima u telu, glavoboljom i izraženim umorom. Suv kašalj i bol u grlu takođe su česti.

Dijagnoza gripa se postavlja na osnovu brzih molekularnih testova ili RT-PCR testova. Grip može da se leči antivirusnim lekovima, kao što je oseltamivir.

- Antivirusno lečenje je najefikasnije ako se započne u roku od 48 sati od pojave prvih simptoma. Neophodna je i simptomatska terapija, uključujući odmor i unos tečnosti - kaže dr Brenda Gonzales.

Covid 19

Simptomi covida 19 mogu se bitno razlikovati od osobe do osobe i zavise od varijante virusa.

- Moguće je da neke osobe nemaju nikakve simptome, a druge tešku kliničku sliku. Iako se mnogi simptomi covida 19 preklapaju sa gripom, neki jedinstveni znaci mogu pomoći u razlikovanju. Uobičajeni znaci covida 19 su temperatura, umor i kašalj. Poseban simptom kod nekih osoba je novonastali gubitak čula ukusa ili mirisa - napominje dr Gonzales.

Dijagnoza: Najpouzdaniji test je RT-PCR test, često nazivan zlatnim standardom. Dostupni su i brzi, ali manje pouzdani antigenski testovi.

Lečenje: Kod većine blagih slučajeva dovoljna je kućna, simptomatska terapija. Kod pacijenata sa povećanim rizikom mogu se preporučiti antivirusni lekovi kako bi se smanjio rizik od teškog oblika bolesti.

Respiratorni sincicijalni virus (RSV)

RSV je čest respiratorni virus i obično izaziva blage simptome slične prehladi, kaže dr Huan Dangond, lekar u Baptist Health Urgent Care. Može da pogodi svakoga, ali je najopasniji za odojčad, malu decu i starije osobe. Kod ovih grupa pacijenata RSV može da dovede do ozbiljnijih respiratornih problema, poput bronhiolitisa ili upale pluća, dodaje lekar.

Simptomi: Kod odraslih osoba i starije dece RSV se često ispoljava kao blaga prehlada. Kod odojčadi može da izazove teže simptome, uključujući jak zapušen nos, šištanje u grudima, otežano ili ubrzano disanje.

Dijagnoza: Kod odojčadi i mlađe dece dijagnoza se često postavlja na osnovu kliničkog pregleda. RT-PCR ili multipleks testovi mogu se koristiti ako će rezultat uticati na dalji tok lečenja.

Lečenje: Lečenje RSV-a je u potpunosti simptomatsko. Potrebno je obezbediti pacijentu dovoljno kiseonika i tečnosti. Bronhodilatatori (lekovi koji šire disajne puteve) i steroidi uglavnom se ne preporučuju.

Streptokokna angina

Za razliku od drugih stanja, koja su virusna, streptokokna angina je bakterijska infekcija – streptokok grupe A zahvata grlo i krajnike. Zahteva lečenje antibioticima kako bi se sprečile komplikacije, uključujući reumatsku groznicu, koja može da ošteti srce.

- Kod streptokokne angine ima manje simptoma sličnih prehladi, kao što su kašalj ili curenje nosa. Ukoliko kašljemo i nos nam curi, manja je verovatnoća da je u pitanju streptokok - kaže dr Dangond i dodaje da treba posumnjati nastreptokok ako je glavni simptom jak bol u grlu.

Najizraženiji simptom je iznenadan, jak bol u grlu. Ostale tegobe su povišena temperatura, bol pri gutanju, uvećani limfni čvorovi na vratu i bele naslage ili sekret na krajnicima.

Dijagnoza: Lekar može da uradi brzi antigenski test. Kod dece se negativan brzi test često potvrđuje brisom grla.

Lečenje: Potrebna je terapija antibioticima u trajanju od 10 dana, najčešće penicilinom ili amoksicilinom.

Kada je potrebno potražiti stručnu medicinsku pomoć?

Lekari ističu da je važno znati koje simptome je moguće lečiti kod kuće, a kada je potrebno obratiti se zdravstvenom radniku.

Dr Dangond naglašava da neki simptomi ukazuju na hitno stanje i zahtevaju pomoć u bolničkoj hitnoj službi.

Potrebno je potražiti hitnu pomoć kod sledećih tegoba:

• otežano disanje ili bol u grudima
• plavičaste usne ili lice
• teška dehidratacija, koja se ogleda u nemogućnosti zadržavanja tečnosti
• konfuzija ili naglo pogoršanje simptoma
• zasićenost kiseonikom ispod 90 odsto
• bilo kakvi ozbiljni simptomi kod osoba sa povećanim rizikom (kao što su mlađa deca, starije osobe ili osobe sa hroničnim bolestima)

Prevencija

Pridržavanje utvrđenih smernica javnog zdravlja može značajno da smanji rizik od širenja respiratornih infekcija.

Pranje ruku: Često perite ruke sapunom i vodom najmanje 20 sekundi, naročito nakon kašljanja, kijanja ili boravka na javnim mestima.

Vakcinacija: Godišnja vakcina protiv gripa i vakcine protiv covida 19 veoma su efikasne u sprečavanju teških oblika bolesti, hospitalizacije i smrti, kažu lekari.

Nošenje maski: Nošenje dobro prilagođene maske u zatvorenim i prepunim prostorima može da pruži efikasnu zaštitu od respiratornih virusa koji se prenose vazduhom.

Izbegavajte dodirivanje lica: Držite ruke dalje od očiju, nosa i usta kako biste sprečili ulazak klica u organizam.

Ostanite kod kuće kada ste bolesni: Ako se ne osećate dobro, ostanite kod kuće, odmorite se i sprečite širenje bolesti na druge osobe.

(eKlinika)