Streptokoke su bakterije kojima smo okruženi. To su gram – pozitivne bakterije loptastog oblika (koke) koje se ređaju u vidu lanca, pa su tako i dobile ime (grčki: streptus – lanac i kokus – bobice). Streptokokne infekcije su vrlo zarazne, bakterija se lako prenosi kapima tokom govora, kijanja, kašljanja ili direktnim kontaktom preko ruku. Postoji više od 100 vrsta bakterije roda streptokok od kojih su neke bezopasne i koriste se u proizvodnji hrane, posebno jogurta i sira. Neke vrste mogu da izazivaju različite oblike bolesti; od onih blažih, na primer bakterijsku upalu grla, do ozbiljnih bolesti koje zahtevaju hitnu reakciju kako bi se sprečilo potencijalno opasno stanje – streptokokni toksični šok sindrom.
Koje vrste streptokoka najčešće izazivaju bolesti kod ljudi?
Humana i veterinarska medicina bavi se vrstama bakterija roda streptokok koje su patogene za ljude i životinje.
Od humanih patogena najčešći izazivači bolesti su:
- Streptococcus pyogenes, koji nazivamo i beta hemolitički streptokok grupe A
- Streptococcus agalactiae (beta hemolitički streptokok grupe B)
- Streptococcus pneumoniae (pneumokok).
Takođe, postoji veći broj vrsta koje zajedničkim imenom zovemo oralne streptokoke. One čine našu normalnu mikrobiotu (mikrofloru), najčešće usne duplje. Stručnjaci kažu da su ove bakterije retki izazivači bolesti, s tim što neke od njih imaju izuzetno značajnu ulogu u nastanku dentalnog plaka i posledično zubnog karijesa.
Prof. dr Nataša Opavski sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju, Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu objašnjava za portal eKlinika da postoji više podela streptokoka. Najčešće se koristi podela prema sposobnosti razgradnje eritrocita, to jest, hemoglobina – na beta hemolitičke koje kompletno razgrađuju hemoglobin, alfa – hemolitičke koje nepotpuno razgrađuju hemoglobin i anhemolitičke koje ne razgrađuju.
– Ovo svojstvo nam pomaže i u njihovoj identifikaciji u laboratoriji, jer se prilikom kultivisanja (uzgajanja) na veštačkim hranljivim podlogama koje sadrže krv, jasno mogu razlikovati prema razgradnji eritrocita i hemoglobina. Bakterije se razlikuju po svojoj virulenciji – sposobnosti da izbegnu našem imunitetu i izazovu bolest. Vrste koje imaju više takozvanih faktora virulencije (delova same bakterije, enzima i toksina) uspešnije izbegavaju imunitet domaćina i oštećuju ga. Pojedine vrste streptokoka su više virulentne, te izazivaju bolest i kod ljudi koji su imunokompetentni, što znači da nemaju oštećen imunitet, s tim što obično izazivaju teže forme bolesti kod osetljivijih osoba. Primer takve vrste je Streptococcus pyogenes, koji se često naziva i piogeni streptokok, beta hemolitički streptokok grupe A, ili samo grupa A streptokoka – navodi prof. dr Opavski.
Streptokok koji izaziva pneumoniju
Profesorka objašnjava i da druge vrste, poput Streptococcus pneumoniae (pneumokok) kolonizuju nazofarinks (nos i ždrelo) ljudi, najčešće male dece, često bez ikakvih simptoma. Ipak, moguće je da u ovoj uzrasnoj grupi vrlo lako, zbog kratke Eustahijeve tube, dospeju do srednjeg uha, dovodeći do zapaljenja (akutni otitis media), dodaje dr. Opavski.
– Odojčad i deca do 2 godine starosti su, zbog nezrelog imuniteta i anatomskih specifičnosti osetljiva grupa za nastanak pneumokoknih infekcija (zapaljenje srednjeg uha, zapaljenje pluća, ali i meningitisa). Ranjivije grupe su i stariji od 65 godina, koji su zbog starenja imuniteta podložniji pneumokoknim infekcijama, i kod njih se manifestuju obično kao pneumonija. Neretko nastaje kao komplikacija virusne infekcije, na primer gripa. Osim ove dve uzrasne grupe, u velikom riziku da razviju pneumokoknu sepsu su osobe bez slezine, sa kohlearnim implantima, imunodeficijentni – oboleli od malignih bolesti…. Kada je reč o oralnim ili viridans streptokokama, one su vrlo retki izazivači bolesti, ali može se desiti da ukoliko iz usne duplje dospeju u krvotok, na primer tokom stomatoloških intervencija, kod osoba koje imaju oštećene srčane zaliske izazovu njihovo zapaljenje (endokarditis) – napominje prof. Opavski.
Koja vrsta roda streptokok najčešće izaziva zapaljenje grla?
Streptococcus pyogenes je verovatno najpoznatija vrsta ovog roda i najčešći je bakterijski izazivač zapaljenja grla i kod nas i u svetu. U zimskoj sezoni često kolonizuje sluzokožu farinksa (grla) ljudi, najčešće dece predškolskog i školskog uzrasta – čak je 30 odsto dece kolonizovano njime, kaže prof. dr Opavski.
– Naravno, moguća je kolonizacija i odraslih osoba, ali ređe nego dece. Ova vrsta streptokoka je u našoj sredini, gde je umerena klima, obično izazivač zapaljenja grla – streptokokne angine ili tonzilofaringitisa (latinski: tonsillopharyngitis). On takođe izaziva i gnojne infekcije kože, nešto češće u tropskoj klimi. Ukoliko se radi o zapaljenju grla, bakterija se prenosi respiratornim putem, dakle radi se o kapljičnoj infekciji, te je zato bolest češća u kasnu jesen, zimu i rano proleće. U slučaju kožnih oblika infekcije, bakterija se prenosi direktnim kontaktom. Streptokokne infekcije su vrlo zarazne i bakterija se lako prenosi kapima tokom govora, kijanja, kašljanja ili direktnim kontaktom preko ruku, predmeta, na primer, upotrebom istih čaša, flaša za vodu i slično – napominje prof. dr Opavski.
Kada je pacijent najzarazniji?
Inkubacija je za anginu (infekciju grla) je kratka, 1 do 3 dana, nakon čega dolazi do skoka temperature (obično oko 38,5⁰C) i glavobolje, izraženog bola u grlu zbog čega je otežano gutanje.
– Submandibularne limfne žlezde (podvilične) su otečene i bolne. Kod male dece može doći i do povraćanja i bola u trbuhu. Pacijent se oseća iscrpljeno, ima bolove u mišićima i apetit je smanjen. Krajnici i sluzokoža grla su crveni i otečeni, vide se gnojni čepovi. Pacijent je najzarazniji na početku infekcije. Bolest se može komplikovati pojavom šarlaha (scarlatina) ukoliko se radi o soju streptokoka koji produkuje toksin. U tom slučaju se, obično dva dana posle pojave bola u grlu, javlja i ospa na telu koja počinje od lica i vrata i spušta se naniže. Jezik je na početku bolesti obložen belim naslagama, a na kraju sljušten i crven i opisuje se kao malinast. Takođe, na kraju bolesti se koža peruta. Javlja se uobičajeno kod dece starosti od 2 do 8 godina. I ovde je bolesnik vrlo zarazan na početku bolesti – ističe prof. dr Nataša Opavski.
Faktori rizika za pojavu streptokokne angine su godine starosti (deca predškolskog i školskog uzrasta su najugroženija) i doba godine (hladnije vreme).
Infekcije kože bakterijom bakterijom Streptococcus pyogenes
Infekcije kože ovom bakterijom manifestuju se kao impetigo i celulitis. Prof. Opavski kaže da je za impetigo inkubacioni period oko 7 dana, a bolest se karakteriše pojavom malih gnojnica (pustula) i zahvata površne delove kože.
– S druge strane, celulitis je bolest kod koje infekcija prodire u dublje delove kože, koja postaje izrazito otečena, crvena, bolna i topla. Temperatura je povišena. Ukoliko se terapija antibioticima ne počne odmah, lako se može proširiti u dublje slojeve kože i mišića, dovesti do takozvanog, nekrotizirajućeg fasciitisa, kada su zahvaćene i fascije mišića, koji je životno-ugrožavajuće oboljenje. Forma celulitisa koja ipak zahvata površnije delove kože je erizipel (crveni vetar) kod kojeg je koža izdignuta, crvena, bolna i jasno ograničena od zdravih delova kože – objašnjava prof. Opavski.
Kada terapija mora da bude hitna?
Sagovornica portala eKlinika dodaje da su infekcije izazvane bakterijom S. pyogenes najčešće neinvazivne, to jest, zahvataju površnu sluzokožu i kožu, ali su ipak moguće i komplikacije kada dolazi do prodora bakterije u unutrašnja tkiva i krv i nastanka invazivne bolesti.
– To su vrlo ozbiljne forme bolesti, tokom kojih može nastati i streptokokni toksični šok sindrom (STŠS). Manifestuje se svim znacima šoka i ispadom organa. Terapija mora biti urgentna, kada se pored antišok terapije daju i visoke doze antibiotika, jer u protivnom dolazi do smrtnog ishoda – kaže prof. dr Opavski.
Kada je reč o invazivnim formama bolesti faktori rizika su imunosupresija pacijenta, HIV infekcija, dijabetes, kardiovaskularne bolesti, druge hronične bolesti, malignitet…
Autoimuna patogeneza pokrenuta streptokokom
– Ovim se ne završava spektar bolesti koje ova bakterija izaziva. Kod manjeg broja ljudi (oko 3 odsto populacije) može doći do pojave poststreptokoknih sekvela – bolesti koje se javljaju 10 do 15 dana posle streptokokne infekcije. Smatra se da imaju autoimunu patogenezu, koja je pokrenuta streptokokom. U zavisnosti koje je tkivo pogođeno, manifestuju se kao reumatska groznica i glomerulonefritis. Dok reumatska groznica nastaje posle streptokokne angine, glomerulonefritis se javlja posle infekcije kože. Reumatska groznica se manifestuje artritisom, karditisom, zapaljenjem srčanih valvula, manifestacijama od strane nervnog sistema i kože. Obično se javlja kod dece školskog uzrasta i adolescenata. S obzirom na to da u slučaju poststreptokoknih bolesti, bakterija nije prisutna kod pacijenta, on nije zarazan – kaže prof. dr Nataša Opavski.
Bakterijske i virusne upale grla
Zamolili smo prof. Opavski da nam objasni u čemu je razlika između streptokokne infekcije grla i infekcije grla koja je posledica delovanja virusa. Možemo li na osnovu nekih simptoma da razlikujemo ove dve infekcije grla, koja je teža za lečenje?
Profesorka navodi da je jako važno da razlikujemo virusnu od bakterijske upale grla, jer se kod bakterijske koriste antibiotici u lečenju, dok je kod virusnih terapija samo simptomatska, usmerena na ublažavanje simptoma.
– Infekcije grla, kao uopšte i celog respiratornog trakta, u principu su, najčešće izazvane virusima. Te infekcije grla su blaže, praćene osećajem grebanja u grlu, curenjem nosa i kašljem. Ovi simptomi izostaju kod streptokokne angine. Virusne infekcije često nisu praćene povišenom temperaturom, niti otečenim limfnim žlezdama. Sluzokoža grla je crvena (hiperemična), ali nema pojave gnojnih čepova. Upala grla u sklopu EBV (Epstein Barr virus infekcije – infektivne mononukleoze) i primarne HSV (Herpes simplex virus) infekcije mogu da liče na streptokoknu anginu. Pored razlike u kliničkoj slici, koja neki put ne mora biti toliko izražena, postoje razlike i u leukocitarnoj formuli. Dok je kod virusnih infekcija broj leukocita obično normalan ili smanjen, a dominiraju limfociti, kod bakterijskih je broj leukocita povišen, sa predominacijom neutrofila. Naravno, mikrobiološka potvrda prisustva grupe A streptokoka u brisu grla razrešava dilemu – kaže prof. dr Nataša Opavski.
U drugom delu intervjua sa prof. dr Natašom Opavski biće više reči o tome kako je COVID 19 uticao na bakterije roda streptokok, čućemo kako se dijagnostikuje i leči streptokokna angina, koji su najbolji načini prevencije.
