Grip i respiratorne infekcije su, prema zvaničnm odacima, tenutno u piku sezone, a uzrokuju ih virusi gripa tipa A i B, dok je virus tipa A odgovoran za najteže kliničke slike. Reč je o relativno teškoj bolesti respiratornog sistema koja je kod određenih rizičnih grupa češće praćena komplikacijama i smrtnim ishodom. To potvrđuje statistika prema kojoj svake godine u zemljama EU oko 70.000 ljudi prevremeno umre zbog bolesti koje se dovode u vezu sa gripom.
Grip se preleži za dve nedelje, bez antibiotika
Gripom se svake godine zarazi skoro četvrtina stanovništva, a svaka četvrta zaražena osoba razvije simptome kao što su visoka temperatura – iznad 38°C, drhtavica, groznica, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima kao i opšta slabost, iscrpljenost. U većini slučajeva simptomi su jako izraženi i u proseku je potrebno oko dve nedelje za potpun oporavak.
Lekari podsećaju da grip ne bi trebalo da se leči antibioticima, jer prolazi i bez njih. Kako savetuju, ima dosta simptomatske terapije za skidanje temperature, sprečavanje i ublažavanje kašlja. Ima i onih imunoprotektivnih lekova, probiotika, a širok je i spektar lekova koji mogu da pomognu detetu da što pre ozdravi i bez antibiotika.
Hronična oboljenja mogu da povećaju rizik od ozbiljnih komplikacija gripa
Praksa pokazuje da se deca zaraze nešto češće od odraslih zbog nerazvijenog imunog sistema i lošijih higijenskih navika. Ali, stručnjaci ističu da brojna hronična oboljenja ili postojeći zdravstveni problemi mogu da povećaju rizik od ozbiljnih komplikacija uzrokovanih gripom, posebno kod starijih odraslih osoba.
Grupe ljudi koje su u većem riziku od razvoja komplikacija gripa su:
- osobe od 65 godina i starije
- osobe bilo koje životne dobi s hroničnim bolestima (ekstremna pretilost, srčane bolesti, bolesti pluća i disajnih puteva poput hronične opstruktivne bolesti pluća i astme, hronična bolest jetre, hronična bolest bubrega, dijabetes, poremećaj imunološkog sistema (na primer, oslabljen imunitet zbog karcinoma, usled uzimanja terapije imunosupresivnim lekovima ili HIV infekcije, razna neurološka oboljenja i neurorazvojni poremećaji
- trudnice, posebno one u drugom i trećem tromesečju
- deca mlađa od 5 godina – težak oblik bolesti i komplikacije češći su kod beba mlađih od 6 meseci
- osobe koje su imale moždani udar
- osobe s nedavnim infarktom miokarda (u poslednjih dana) imaju povećan rizik od komplikacija gripa.
Lekari navode da iako spomenute grupe imaju veću verovatnoću da će razviti težak oblik bolesti u odnosu na inače zdrave osobe, pogotovo polovina dece i radno sposobnih odraslih osoba čije stanje zahteva intenzivnu negu nemaju drugih zdravstvenih problema.
