Prehlada i grip mogu da budu iscrpljujuće bolesti. Javljaju se sa prvim jesenim nešto nižim temperaturama vazduha, uglavnom se lako leče, ali nekada kod posebno osetljivih osoba mogu da izazovu komplikacije i naruše kvalitet života. Lako se prenose u zatvorenim i neprovetrenim prostorijama u kojima boravi veći broj ljudi. Respiratorne infekcije mogu da se spreče, pre svega, dobrom i redovnom higijenom i zdravim životnim navikama koje jačaju imuni sistem, objašnjavaju lekari. Iako se većina osoba brzo i uspešno oporavi od infekcije, nekada je potrebno da se javimo stručnjaku čim se pojave prvi simptomi, posebno ako se lečimo od neke hronične bolesti.
Cink i vitamin C su ključni za funkciju imunoloških ćelija
Mineral cink i vitamin C mogu da budu od određene koristi kod infekcije respiratornih organa. Cink je mineral koji je predmet mnogih studija u kojima se navodi da cink može da nam pomogne da se brže oporavimo od prehlade i čak da je izbegnemo. U pitanju je esencijalni mineral kojeg ima u crvenom mesu, mleku i mlečnim proizvodima, pasulju, semenkama bundeve … Niže vrednosti cinka u organizmu dovode se u vezu sa respiratornim infekcijama, slabijim imunitetom.
– Cink je mineral, a vitamin C vitamin, koji imaju važnu ulogu u održavanju zdravlja imunološkog sistema, a istraživanja su pokazala da mogu imati značajan uticaj u prevenciji i lečenju prehlade i gripa. Iako nisu „lek“ koji može potpuno da eliminiše prehladu ili grip, cink i vitamin C mogu doprineti smanjenju trajanja i težine simptoma i jačanju imunološkog odgovora. Cink i vitamin C su ključni za funkciju imunoloških ćelija kao što su T-limfociti, neutrofili i makrofagi, koji pomažu u borbi protiv infekcija. Korisni su u aktivaciji i pravilnoj funkciji tih ćelija, a takođe pomažu u smanjenju upale i oksidativnog stresa u telu. Cink se povezuje i sa inhibicijom reprodukcije virusa, a vitamin C pomaže u jačanju barijernih funkcija kože i sluzokože – kaže za portal eKlinka specijalista opšte medicine dr Slavica Berar.
Kako najbolje da se zaštitimo od prehlade?
Doktorka Berar ipak ističe da su preventivne higijenske mere ključne za smanjenje rizika od prehlade i gripa. Prehlada i grip prenose se kapljičnim putem (kašljanjem, kijanjem, govorom), ali mogu se preneti i kontaktom sa kontaminiranim površinama.
– Obavezno perite ruke temeljno sapunom i vodom najmanje 20 sekundi, naročito pre jela, nakon kašljanja, kijanja, upotrebe WC-a ili posle dolaska iz javnih prostora. Ukoliko sapun i voda nisu dostupni, koristite gelove za dezinfekciju na bazi alkohola (sa najmanje 60 odsto alkohola). Pokušajte da ne dodirujete lice, posebno oči, nos i usta, neopranim rukama. Uvek kijajte ili kašljite u papirnu maramicu i odmah je bacite u kantu. Ako maramica nije dostupna, pokušajte da kašljete ili kijate u unutrašnju stranu lakta. Virusi se mogu zadržati na površinama poput tastatura, telefona, kvaka, daljinskih upravljača, rukohvata i drugih predmeta koje često diramo, pa je važno da ih redovno čistimo, sredstvima koja sadrže alkohol ili hlor – savetuje dr Berar.
Prehladu izazivaju rinovirusi
Doktorka nam objašnjava da prehladu najčešće izazivaju virusi poput rinovirusa, virusa parainfluence, adenovirusa i respiratornog sincicijalnog virusa, a grip virusi gripa tipova A, B i C. Iako ne postoji potpuno siguran način da se spreči prehlada, postoje preventivne mere koje mogu smanjiti rizik od infekcije. Dr Slavica Berar naglašava da su te mere:
- redovno pranje ruku sapunom i vodom je jedan od najučinkovitijih načina za sprečavanje prenosa virusa.
- ako je neko u okolini bolestan, izbegavanje bliskog kontakta i ne deljenje predmeta poput čaša, escajga, peškira i mobilnih telefona.
- zdrav način života, koji uključuje dovoljno sna, pravilnu ishranu i redovno vežbanje, može pomoći da imunološki sistem bude snažniji i da se lakše bori protiv virusa.
- korišćenje dezinfekcionih sredstava za ruke i čišćenje površina koje se često dodiruju, kao što su tastature, kvake i telefoni.
- u vreme sezonskih epidemija gripa ili kada je neko u okolini zaražen, nošenje maske može pomoći da se spreči širenje virusa kapljičnim putem.
Kada je potrebno da potražimo stručnu pomoć?
Preporuka je da se u suvim prostorijama koriste ovlaživači vazduha, posebno zimi i da se redovno provetravaju prostorije u kojima boravimo. Dr Berar nam objašnjava kada je bitno da se javimo lekaru.
– Takođe, povremeno ispirajte nos fiziološkim rastvorom ili slanom vodom kako biste očistili nosne puteve i uklonili potencijalne viruse. Pijte dovoljno vode, oko 2 litra dnevno, jedite voće i povrće. Praktikujte umerene fizičke aktivnosti kao što su šetnje ili vožnju bicikla, spavajte dovoljno (7-9 sati noću) i vežbajte tehnike za smanjenje stresa, kao što je duboko disanje. Ukoliko se posle dva dana ne osećate bolje, konsultujte se sa lekarom, nemojte uzimati antibiotike “na svoju ruku”. Ako prehlada traje duže od 10-14 dana ili ako se simptomi kao što su visoka temperatura, teško disanje, bol u sinusima, ili bol u ušima pogoršavaju, obavezno se obratite lekaru. Takođe, ako osoba ima hronične bolesti ili spada u bilo koju rizičnu grupu pacijenata, najbolje je konsultovati se sa lekarom na početku simptoma kako bi se osigurao pravi tretman – precizira dr Berar.
Od čega zavisi trajanje prehlade?
Sagovornica portala eKlinika naglašava da prehlada obično traje od 7 do 10 dana, s tim da u nekim slučajevima simptomi mogu trajati i do 2 nedelje
– Trajanje prehlade zavisi od različitih faktora, vrste virusa izazivača i prethodnog zdravstvenog stanja i imuniteta obolele osobe. Bolest protiče kroz nekoliko faza. Simptomi obično počinju 1-3 dana nakon kontakta sa virusom, i to obično se javljaju bolovi u grlu i začepljen nos. Oko trećeg do petog dana simptomi dostižu svoj vrhunac. Nos može biti jako začepljen, a kašalj se može pojačati. U ovoj fazi je osoba najzaraznija. Nakon 5-7 dana, većina simptoma počinje da se povlači, iako neki ljudi mogu i dalje osećati zapušenost nosa ili blagi kašalj do 10 dana, a ponekad i duže, jer sluz i dalje izlazi iz sinusa i nosa. Kašalj može trajati i do 2 nedelje, iako to nije nužno znak da je osoba i dalje zaražena. Kašalj je obično poslednji simptom koji nestaje, iako nije više znak aktivne infekcije, već zaostatak od bolesti – napominje dr Slavica Berar.
