Ovaj standard od 37 stepeni °C je predložio još nemački lekar dr Karl Vunderlih u 19. veku. On je prikupio podatke od milion merenje koje je obavilo 25.000 osoba i pronašao da se opseg temperature (kada su oni bili zdravi) kretao od 36,22 stepeni °C do 37,5 stepeni °C. Utvrđena vrednost od 37 stepeni °C je bila aritmetička sredina svih merenja koje je obavio. On je tada utvrdio još jednu granicu, odnosno temperaturu nakon koje se smatra da osoba ima groznicu i postavio ju je na 38 stepeni °C.
150 godina stara vrednost
Međutim, nova studija, u kojoj su analizirani podaci o telesnoj temperaturi više od 126.000 osoba između 2008. i 2017. godine, dovela je u pitanje ovu, 150 godina staru, vrednost. Istraživanje je otkrilo da je prosečna temperatura ljudskog tela 36,6 stepeni °C, što predstavlja značajno odstupanje od ranijeg standarda.
Na očitavanje telesne temperature može uticati nekoliko faktora
Zašto postoji ova razlika je veliko pitanje i da li to ima bilo kakve implikacije za dijagnostikovanje infekcija i njihovo lečenje? Deo istraživača smatra da se razlika može pripisati neskladu u merenju između metoda koje koristio dr Vunderlih i savremene medicinske prakse. Na primer, poznato je da je dr Vunderlih koristio termometre dužine stopala ispod pazuha da bi izmerio temperaturu, što može dati drugačije rezultate u poređenju sa današnjim, modernim načinima merenja telesne temperature.
Pored toga, na očitavanje telesne temperature takođe može uticati nekoliko faktora, kao što su lokacija merenja, doba dana, uslovi okoline i nedavna konzumacija hrane ili pića. Čak, tačnost očitavanja temperature može varirati od termometra do termometra, u zavisnosti od njihove kalibracije. Sve to može uticati na razlike u ovim merenjima i mnogi naučnici upravo njih smatraju odgovornim.
Postajemo li zaista hladniji
Nasuprot tome, neki stručnjaci tvrde da su ljudi zaista postali hladniji u poslednjih vek i po. Postoji studija o telesnoj temperaturi koja tvrdi da napredak u zdravstvenoj zaštiti i ukupnom zdravlju je doprineo ovom trendu. Poboljšano lečenje infekcija, poboljšana stomatološka nega i razvoj lekova kao što su statini i nesteroidni antiinflamatorni lekovi su možda smanjili učestalost zapaljenja niskog stepena, a zatim snizili prosečnu temperaturu. Kako god bilo, naučnici se slažu da 37 stepeni °C više ne treba smatrati standardom za temperaturu ljudskog tela.
Ko ima višu telesnu temperaturu žene ili muškarci, u koje doba dana nam temperatura „skače” i da li je kraj za dosadašnjih graničnih 37 °C pročitajte u nastavku teksta na Vitality.rs.
