Kožno oboljenje koje u nekim situacijama može da ošteti i limfne sudove zove se erizipel. Reč je o akutnoj inflamatorno streptokoknoj bolesti koja se na koži manifestuje plamenim crvenilom i otokom, uz pojavu povišene temperature i promenu opšteg stanja bolesnika. Osećaj zatezanja dela kože zahvaćenog promenama i crvenilo kože koje se periferno širi, kod erizipela u narodu se zove i „crveni vetar“. Lekari se u praksi susreću i sa čestim recidivima erizipela i zato savetuju pacijentima uklanjanje svih faktora rizika koji bi mogli da dovedu do ponovne bolesti. Naglašavaju da i najmanje sitne posekotine otvaraju put mogućim zdravstvenim problemima.
Ovo kožno oboljenje prenosi se neposrednim kontaktom
Erizipel izaziva beta – hemolitički streptokok grupe A. Infekcija se prenosi neposrednim kontaktom, a izvor infekcije je čovek oboleo od streptokoka ili zdrav kliconoša.
– Infekcije prodiru u telo preko oštećene kože, to mogu biti i minimalne povrede, ogrebotine, posekotine, ujedi insekta ili ekcem i druga oboljenja. Faktori rizika za nastanak crvenog vetra su hronična venska insuficijencija (oboljenje vena), ekcemi na koži, gljivična oboljenja, gojaznost, dijabetes ili stanje oslabljenog imuniteta kod malignih bolesnika. Erizipel se u 85 odsto slučajeva javlja na potkolenicama kod osoba starije životne dobi, a od svih ostalih lokalizacija najčešći je na licu. Kod novorođenčadi infekcija se može razviti na pupčanom patrljku. Naravno ulazno mesto infekcije mogu biti i rane nakon hirurških intervencija. Bolest se nešto češće javlja leti, a učestalija je kod žena nego kod muškaraca – kaže za portal eKlinika dermatovenerolog dr Slađana Cvejić.
Temperatura do 40 stepeni
Oboljenje se kod većine pacijenata prvobitno manifestuje naglim skokom temperature do 40 stepeni koja je praćena groznicom, drhtavicom, mučninom i povraćanjem, objašnjava dr Cvejić.
– Posle 12 do 24 sata javlja se zatezanje kože zahvaćenog područja, pojava intenzivnog plamenog crvenila sa otokom naročito izraženim prema rubovima, tako da je promena jasno ograničena od okolne zdrave kože. Crvenilo i otok brzo se šire, a nekada se uočava trakasto crvenilo zbog širenja putem limfnih sudova. Koža je kod crvenog vetra karakteristično žarko crvene boje, sjajna zategnuta zbog otoka i bolno osetljiva. Ukoliko se odmah ne započne lečenje promene se šire i mogu da zahvate velike površine kože, a zbog otoka javljaju se veliki vodeni plikovi. Oboljenje se može komplikovati razvojem gangrene i sepse – precizira dr Cvejić.
Povišeni su leukociti i neutrofili, sedimentacija i fibrinogen
Lekari dijagnostikuju erizipel na osnovu karakteristične kliničke slike jasno ograničenog crvenila sa otokom, koje se širi, uz poremećaj opšteg stanja.
– U krvnoj slici uočava se povećan broj leukocita i neutrofila, povišena je sedimentacija i fibrinogen. Crveni vetar ređe se dijagnostikuje na osnovu brisa kože ili nosa preko kojih se može izolovati streptokok. Lečenje je neophodno započeti što ranije da bi se sprečilo širenje infekcije u dublje slojeve kože i prelazak u cellulitis ili čak širenje na unutrašnje organe – naglašava dr Cvejić.
Uz dobru terapiju temperatura nestaje posle nekoliko dana
Erizipel je kožno oboljenje koje se leči antibioticima, penicilin je najdelotvorniji antibiotik. Ukoliko je pacijent alergičan na penicilin terapija se sprovodi drugim antibioticima ili sulfonamidima, kaže dr Cvejić.
– Primenjuje se i simptomatska terapija analgeticima za ublažavanje bolova ili diureticima za smanjenje otoka. Pacijentima se savetuje mirovanje, elevacija (podizanje) ekstremiteta kao i hladni oblozi, naročito borna kiselina od 3 procenta za ublažavanje zapaljenja. Kada se primeni pravovremena terapija temperatura nestaje tokom nekoliko dana, ublažavaju se crvenilo i otok. Terapiju je potrebno sprovoditi dve nedelje ili do potpunog povlačenja svih simptoma. Posle izlečenja moguća je tamnija prebojenost koze – navodi sagovornica portala eKlinika.
Leči se i osnovno oboljenje
Pacijentima se posle povlačenja zapaljenja savetuje eliminisanje svih faktora rizika koji bi mogli da dovedu do ponovnog erizipela.
– Najvažnije je izbegavati i najmanje mikropovrede na koži i adekvatno ih lečiti antibiotskim mastima. Potrebno je lečiti osnovno oboljenje koje je rizik za erizipel. Ukoliko postoji hronično oboljenje vena potrebno je nositi elastične čarape. Sprovesti lečenje ekcema na koži, kao i terapiju za gljivičnu infekciju. Potrebne su mere za smanjenje gojaznosti i lečenje dijabetesa koji oštećuju mikrocirkulaciju, ove bolesti i jesu teren za nastanak crvenog vetra -upozorava dr Cvejić.
Kada je potrebno da se hitno javimo lekaru?
Dr Slađana Cvejić navodi da će kod 35 odsto bolesnika koji su preležali erizipel, bolest recidivirati, verovatno zbog udruženih faktora rizika i zato što je prethodim oboljevanjem došlo do oštećenja limfnih puteva i mikrocirkulacije.
– Recidivi se mogu javiti u težem obliku, tako da je potrebno praćenje ovih pacijenata i eventualna hospitalizacija u slučaju pojave recidiva.
Posledice koje zaostaju posle erizipela nastaju zbog oštećenja limfnih sudova, što otežava mikrocirkulaciju kože i razlog je ponovnom nastanku oboljenja. Treba zato sanirati svako oticanje nogu nakon dužeg stajanja podizanjem ekstremiteta i naravno ukloniti sve faktore rizika za erizipel lečenjem osnovnog oboljenja. Potrebno je raditi i na prevenciji infekcije streptokokom posle prehlada. Dešava se da pacijent dira nos, a potom češanjem unese streptokok u kožu. U slučaju pojave karakterističnog žarkog crvenila i otoka kože koji se brzo šire, obavezno je da se hitno javimo lekaru ili dermatologu – zaključuje dr Cvejić.
