Lampe za nokte, UVA lampe često se koriste kao sredstvo za ulepšavanje ruku, iako imaju sasvim suprotan efekat. Učestalo višegodišnje izlaganje UVA lampama može da ubrza proces starenja kože šaka i stopala. Moderni nokti, suva i smežurana koža na rukama, nikako nisu lep prizor, a stručnjaci nas upozoravaju da nije reč samo o estetskom već i ozbiljnom zdravstvenom problemu. Lampe za nokte povećavaju rizik od pojave najopasnijeg i najagresivnijeg tumora – melanoma. Ukoliko se bolest otkrije na vreme skoro 99 odsto pacijenata preživi 5 godina. Problem je što se ispod laka koji se retko skida promene ne mogu da uoče na vreme.
Najčešće su pogođeni palčevi na prstima šaka i stopala
Svaka „tačkica“ ili promena nokta nije melanom, objašnjavaju stručnjaci. Specijalisti dermatologije kada govore o melanomu nokta upotrebljavaju termin “melanom nokatne jedinice“ koji obuhvata tri različite lokalizacije odakle tumor primarno potiče. To su subungvalni melanom (od matriksa nokta, odnosno od samog korena nokta), zatim ungvalni melanom (potiče od ćelija ispod nokatne ploče) i na kraju, periungvalni melanom (od ćelija koje okružuju nokatnu ploču).
– Najčešće su pogođeni palčevi na prstima šaka i stopala, kod 75 do 90 odsto svih melanoma nokta. Radi se o relativno retkom malignom tumoru koji čini 0.7 do 3.5 odsto ukupnog broja svih pacijenata obolelih od melanoma sa najvećom učestalošću kod Azijata, Afroamerikanaca i Španaca. Učestalosti melanoma nokta u našoj populaciji se poklapa sa učestalošću u svetskoj populaciji – kaže za portal eKlinika dermatovenerolog dr Lidija Cvetković Jordanov.
Lampe za nokte su faktor rizika
Prethodna trauma, ranije dijagnostikovan melanom druge lokalizacije, prisustvo u porodici člana obolelog od melanoma, više od 50 mladeža, genetske bolesti sa ekstremnom preosetljivošću na UV zračenje (Xeroderma pigmentosum), neki su od faktora rizika za pojavu melanoma nokatne jedinice.
Dr Cvetković Jordanov naglašava da do bolesti može da dovede i teško oštećenje kože prouzrokovano izlaganjem suncu (opekotine od sunca posebno u ranom detinjstvu, veliki broj fleka na koži), sveta put (fototip kože I i II). U riziku su i imunosuprimirani pacijenti (HIV oboleli, pacijenti nakon transplantacije organa…)
– Dokazano je da UV lampe, ukoliko se često koriste, povećavaju rizik od tumora kože i nokta. U studiji na životinjskim modelima koju je objavila grupa naučnika iz Amerike u januaru 2023. godine, dokazano je da nakon dvadesetominutnog izlaganja UV lampi dolazi do umiranja 20 – 30 odsto ćelija kože i noktiju, a nakon tri uzastopna dvadesetominutna izlaganja umire čak 65 – 70 odsto ćelija – objašnjava doktorka.
Kako de zdrava ćelija transformiše u malignu?
Dr Cvetković Jordanov nas podseća da UVA zraci, koje emituje sunce, ali i veštački izvori (solarijumi, UVA lampe za nokte) prodiru u duboke slojeve kože i noktiju i dovode do stvaranja slobodnih radikala koji dalje uzrokuju mutacije DNK strukture u ćelijama.
– Imajući u vidu da je koža veliki imunološki organ, ona ima i mogućnost da sopstvenim mehanizmima popravi oštećenja nastala nakon izlaganja UVA svetlosti. Međutim, ako su UVA uzrokovana oštećenja, akumulirana tokom godina, brojna i kada ih naš imuni sistem ne oporavi, mutacije DNK struktura dovode do kancerogeneze, odnosno transformacije zdrave ćelije u malignu. Osim poznate uloge UVA zraka u nastanku tumora, oni imaju ulogu i u fotostarenju kroz aktivaciju enzima metaloproteinaza, koji oštećuju kolagen i elastin u koži. Usled čega koža postaje starija u odnosu na životnu dob, sa brojnim flekama, bez sjaja i elastičnosti. Dejstvo UVA zraka je kumulativno, što znači da se sva izlaganja UVA lampama, solarijumu i suncu tokom godina sabiraju, tako da rizik od pojave tumora raste sa svakim novim izlaganjem – naglašava dr Lidija Cvetković Jordanov.
Povećava se rizik od još jednog karcinoma
Sagovornica portala eKlinika ističe da lampe za nokte nisu jedini faktor rizika za razvoj melanoma.
– Povećava se rizik i od planocelularnog karcinoma kože koji se klinički vidi kao izraslina u boji kože oko nokta ili na gornjoj površini šake ili stopala. Liči na virusnu bradavicu i ponekada krvari spontano ili na dodir – objašnjava dr Lidija Cvetković Jordanov.
Doktorka dodaje da su i istraživanja pokazala da izlaganje delovanju UVA lampi do 10 minuta, daju količinu UVA zračenja koja odgovara maksimalno dozvoljenoj dnevnoj dozi za poljoprivredne ili građevinske radnike koji posao obavljaju na otvorenom.
– Nakon višegodišnjeg izlaganja UVA lampama koža šaka i stopala izgleda znatno starije u odnosu na životnu dob, a mogu se videti i brojne tamne fleke (solarna lentiga) i mrke, somotaste bradavice (seboroične keratoze), kao i aktinične keratoze (prekancerozne promene) – precizira doktorka.
U opasnosti su i zaposleni u salonima za negu lepote
Dr Cvetković Jordanov upozorava i da nisu u opasnosti samo osobe koje na ovaj način ulepšavaju nokte, već i zaposleni u salonima.
– Izlaganje akrilu zaposlenih u salonima za negu lepote može da dovede do glavobolje, iritacije očiju, kontaktnog dermatitisa na koži i otežanog disanja zbog isparavanja brojnih hemijskih organskih supstanci. Dugotrajno izlaganje kancerogenim supstancama benzenu i formaldehidu (prema raspoloživim podacima duže od dvadeset godina) povećava rizik od pojave malignih tumora kao što su leukemija, multipli mijelom, non Hodgkin limfom i nazofaringealni karcinom -napominje dr Cvetković Jordanov.
Nokti nisu dostupni za pregled zbog gel laka
Zračenju lampi za nokte izlažu se nekada i sasvim mlade devojke i čak deca od 13 godina. Gel lak se obnavlja na svake 3 nedelje. Problem je i što nećemo možda zbog slojeva laka koji prekriva nokatnu ploču uočiti promene.
– Veoma često se, nažalost, u ordinaciji susrećem sa pacijentkinjama u čijem lekarskom izveštaju moram da naglasim da nokti nisu dostupni za pregled zbog gel laka. Veliki broj bolesti kože, u prvom redu psorijaza, zahteva pregled nokatnih ploča. Na njima se mogu uočiti promene karakteristične za psorijazu, a to su žućkasta prebojenost, odvajanje nokatne ploče od nokatnog kreveca, krtost i tačkasta udubljenja. Svaki treći pacijent sa psorijazom koji ima i promene na noktima ima i psorijazni artritis, teško zapaljensko oboljenje zglobova koje može da dovede do trajnog invaliditeta, a koje se otkriva kasno baš zato što se promene na noktima nisu uočile na vreme. Zbog toga je potreban redovan samopregled, bar jednom mesečno, kako kože, tako i noktiju – ističe dr Cvetković Jordanov.
Nije svaka „tačkica“ melanom
Doktorka naglašava da „tačkica“ na noktu nije uvek i melanom. Objašnjava da se veoma često nakon minimalne traume, koja može da bude isprovocirana i manikirom, javlja tamna tačka koja u stvari predstavlja hematom, odnosno krvarenje ispod nokatne ploče.
– Dermatolog nakon dermoskopije, koja je bezbolna i kratko traje, može jasno razlikovati krvarenje od melanoma. Pacijenti treba da se obrate dermatologu ukoliko primete braon ili crnu prugu na noktu, a koja je nastala bez prethodno poznate povrede. Takođe, pregled je potreban ukoliko se menja širina i boja tamne trake na noktu koja je ranije bila opisana od strane dermatologa kao mladež nokatne ploče, ali i ukoliko postoji „modrica“ koja se ne pomera ka vrhu kako nokat raste. Znaci za uzbunu su i pojava „čvorića“ ispod nokta koji može i da krvari, zadebljanje nokta i odvajanje od ležišta, kao i tamna prebojenost okolne kože – precizira dr Cvetković Jordanov.
Dermoskopija je prvi korak u dijagnozi
Prvi korak u dijagnozi je dermoskopija – pregled koji obavlja dermatolog. Ukoliko je promena prema dermoskopskim kriterijumima sumnjiva, potrebna je biopsija od strane hirurga i slanje uzorka patologu na patohistološku analizu, kaže dr Cvetković Jordanov.
– Ukoliko se potvrdi melanom potrebna je i reekscizija, odnosno ponovna hirurška intervencija, ponekada i amputacija mesta gde je rađena biopsija, a u cilju uklanjanja eventualno zaostalih tumorskih ćelija na mestu biopsije, najkasnije šest nedelja nakon biopsije. Otkrivanje metastaza u regionalnim limfnim čvorovima je najvažniji prognostički faktor u ranim stadijumima melanoma, a sprovodi se biopsijom limfnog čvora stražara (SLNB). U zavisnosti od stadijuma u kome je bolest otkrivena sprovode se i dodatne dijagnostičke procedure prema odluci konzilijuma, a to su ultrazvučni pregledi, magnetna rezonanca, PET skener i laboratorijske analize koje uključuju specifične tumor markere – S- 100 protein i LDH – navodi dr Lidija Cvetković Jordanov.
Stopa preživljavanja
Stopa preživljavanja zavisi od stadijuma u kome je bolest otkrivena, Prema podacima Američkog nacionalnog centra za melanom petogodišnje preživljavanje je 99 odsto ukoliko je melanom nokta otkriven na vreme.
– Ukoliko je bolest lokalno uznapredovala, pet godina preživi 74 odsto pacijenata, a ukoliko postoje udaljene metastaze samo jedna trećina obolelih preživi pet godina nakon otkrivanja melanoma nokta. Lečenje melanoma nokta se ne razlikuje od lečenja melanoma kože. Osim hirurškog lečenja, na raspolaganju su nam i inovativne terapije – ciljana i imunoonkološka terapija – kaže dr Cvetković Jordanov.
Kako da se zaštitimo od bolesti?
Rizik od pojave melanoma nokta se smanjuje skraćivanjem dužine ekspozicije UVA lampama, kao i ređim odlascima u salon, pravljenjem dužih pauza između tretmana. Naravno da treba birati salon sa visokim higijenskim standardima i obučenim osobljem, kaže dr Cvetković Jordanov.
– Preporuka je da se dvadeset minuta pre odlaska u salon nanese preparat za zaštitu od sunca SPF 50+, kao i da se u cilju zaštite okolne kože koriste rukavice bez prstiju sa zaštitnim faktorom SPF 50+. Led lampe su svakako sigurnije jer emituju primarno svetlost iz vidljivog i nevidljivog dela spektra elektromagnetnog zračenja koji nije štetan u meri u kojoj je UVA svetlost. Ne treba, ipak, zanemariti podatak da i mala količina svetlosti UVA spektra, ukoliko se koristi u dužem vremenskom periodu, povećava mogućnost za pojavu melanoma nokta i drugih malignih tumora kože – zaključuje dermatovenerolog dr Lidija Cvetković Jordanov.
