Koža je najveći organ u ljudskom telu i prva linija odbrane od virusa i bakterija, zdrava koža održava ravnotežu tečnosti i pomaže u regulaciji telesne temperature. Stručnjaci kažu da ne nanosimo na kožu ono što ne bismo popili ili pojeli. Ipak, često zaboravljamo na ovu činjenicu i nekada neadekvatnom negom nanosimo koži i zdravlju više štete nego koristi.
Prečesto pranje kože, kako da znamo da smo preterali?
Postoje kako objašnjavaju stručnjaci mnoge zablude i pogrešna verovanja kada je u pitanju nega i lečenje nekih promena na koži. Često sve počinje od pranja kože.
– Pranje i čišćenje kože je potrebno i uobičajeno je raditi uveče i ujutro. Pacijenti sa masnom kože često greše kada peru kožu više puta u toku dana. Sredstvo za negu kože treba da bude primereno tipu kože, koja može da bude masna, normalne masnoće, suvlja ili osetljiva i hiperaktivna, može biti i kombinovana što je veoma često. Postoji masna i normalama, masna i osetljiva, normalna i osetljiva, suva i osetljiva koža. U takozvanoj “T zoni” koža je uvek masnija. Sredstva u vidu čistača, ostave se da deluju par minuta i potom isperu. Za masnu kožu primenjuju se jači preparati za čišćenje, ali ne često jer može doci do iritacije i prekomerne suvoće. Čim primetimo zategnutost kože ili peckanje znači da smo preterali – kaže za portal eKlinika dermatovenerolog prim. dr Gordana Jovin.
Akne su moguće i u starijoj životnoj dobi
Akne koje se javljaju u pubertetu i u adolescenciji zbog prekomernog lučenja sebuma i pojačane keratinizacije, to jest orožavanja, uslovljene su i delovanjem hormona. Dr Jovin skreće pažnju da postoje i takozvane adultne akne koje se javljaju kod starijih od 20 godina i često su posledica disbalansa hormona ili insulinske rezistencije.
– Nega kože sklone aknama zahteva upotrebu lokalnih preparata koji odmašćuju i čiste kožu, stabilizuju mikrobiom kože i lokalno deluju na hiperseboreju ili hiperkeratinizaciju i upalne procese u koži. U zavisnosti od stepena i oblika pojave akni, one mogu da se jave kao akne komedonice, papuloze, pustulozne i konglobate. Terapija koja se primenjuje je lokalna, ali i sistemska (antibiotici i retinoidi). Svaki trud se isplati, ukoliko kombinujemo terapiju efekat će biti veći. Lokalna terapija, sistemska i procedure koje se mogu primenjivati u lečenju akni veoma se lako i uspešno mogu da kombinuju. Moguća je primena hemijskih i enzimskih pilinga, komedoekstrakcija, laserski tretmani, svetlosna terapija – objašnjava dr Jovin.
Kako da odaberemo kvalitetnu kozmetiku
Često smo i u nedoumici koji je najbolji preparat za negu kože. Dr Jovin navodi da na tržištu postoje različiti proizvodi za lečenje i terapiju aknozne kože, ali da je uvek bolje uzeti medicinsku kozmetiku koja je uglavnom napravljena sa vrhunskim podlogama, aktivnim sastojcima i minimalnim dozama konzervansa.
– Mogu da se dobiju i magistralni preparati koji propisuje dermatolog u zavisnosti od stanja kože na licu, leđima i ramenima. Uz malo truda moguće je ozdravljenje kože, ali bitni su i hormoni i opšte zdravstveno stanje – navodi dr Jovin.
Kako pasta za zube može da „leči“ groznicu?
Često akne, groznice na usnama “lečimo” pastom za zube. Dr Jovin objašnjava da pasta za zube sadrži triklosan, talk, cink i slične materije i da zato može da bude “prva pomoć” ako dođe do upale akne “gnojenice” ili groznice na usni .
– Ukoliko putujete i nemate ništa drugo pri ruci i na vezikule, to jest, mehuriće herpes simpleksa možete staviti možda samo jednom pastu za zube, koja je ipak loša zamena. Duža primena razvija rizik od dodatne infekcije ili takozvane superinfekcije postojeće promene. Za herpes postoje antivirusna sredstva u obliku krema ili gelova koji su veoma efikasna ukoliko se primene na vreme. Kada je reč o aknama u vidu gnojanica ili pustula, postoje veoma efikasna sredstva koja sadrže benzoil peroksid, antibiotike, retinole, azalaičnu kiselinu, sumpor – precizira dr Jovin.
Masna ili upaljena koža
Pogrešno je mišljenje da nam dnevna krema nije potrebna ako imamo masnu kožu. Dr Jovin dodaje da masna koža traži dnevnu kremu, na primer u letnjim uslovima taj krem treba da je lak i hidratantan ili da je u obliku gela ili fluida koji sadrži i SPF faktor.
– Masna koža kod seboroičnog dermatitisa, takozvane seboreje, je masna inflamirana, ali često i dehidrirana. Pacijenti greše u pokušaju da sami sebi da pomognu i na mesta sa upalom i deskvamacijom to jest, ljuspama oko nosa, obrva ili uz ivicu kose nanose masne kreme, na taj način prave konata efekat. Ovde je reč o upaljenoj koži koja zahteva odmašćivanje, ali i odgovarajuću hidrantnu negu – navodi dr Jovin.
Kako možemo da imamo lepu i zdravu kožu?
Dr Gordana Jovin podseća i da nema zdrave i lepe kože bez adekvatne ishrane. Slatkiši i složeni šećeri mogu da pogoršanju akne i masnu kožu.
– Mlečni proizvodi, takođe, mogu da delimično pogoršaju stanje kože. Gazirani sokova, alkohol, cigarete mogući su otežavajući faktori kada se radi o negi i lečenju seborhoične kože ali i sklone alergijama i iritacijama. Pravilno uzimanje vode, boravak napolju, san, fizička aktivnost u prirodi značajan je faktor naše neurohumoralne regulacije i ravnoteže. To znači da ćemo imati zdraviju i lepšu kožu ako što zdravije živimo – zaključuje dr Gordana Jovin.
