Srpska slikarka i pesnikinja Milena Pavlović Barili bila je oličenje posebnosti, inteligencije, duha. Međutim, oduvek je bila preosetljiva, sklona introspekciji, melanholiji, nesanici i strahovima, dok je prve srčane probleme ignorisala…
Neverovatan talenat, ali i krhko telo i duša: Milena Pavlović Barili je od malih nogu bila izuzetna
Milena Pavlović Barili rođena je 5. novembra 1909. u Požarevcu. Bila je jedino dete Danice Pavlović i Bruna Barilija, italijanskog pesnika i kompozitora. Od najranijeg detinjstva pokazivala je raskošan umetnički talenat, ali i unutrašnju krhkost, koja će je pratiti kroz ceo život. Neuobičajeno za dete, već sa sedam godina pisala je pesme o smrti. Sa deset godina je govorila nekoliko stranih jezika.
Upečatljiva uloga majke: Milena Pavlović Barili je talenat nosila kao dar, ali je bio i teret
Milenina majka Danica, kažu zapisi, igrala je ključnu ulogu u njenom životu. Biografi beleže da je majka odgovorna za Mileninu sliku u javnosti. Predstavljala ju je kao čudo od deteta, talentovanu slikarku koja putuje svetom, druži se sa popularnim ljudima… Međutim, iza te idealizovane slike krila se žena preplavljena unutrašnjim nemirima, borbama, nesanicom i osećajem nesigurnosti.
Umetnički senzibilitet koji je nosila sa sobom bio je istovremeno njen dar i njeno breme. Njene slike su ispunjene nadrealnim i metafiizčkim motivima, melanholičnim figurama, atmosferama rastanaka, unutrašnjim borbama.
U pismima majci otkrivala je koliko joj je bilo teško da pronađe unutrašnji mir, evo citata iz jednog od njih:
„Ako bi mi samo jednom rekla: ‘Moje dete, umorna si? Odmori se malo, jer si učinila sve što si mogla i znala.’ Čini mi se da tada nikada više ne bih patila od nesanice, nikada me više ne bi zateklo svitanje mučenu mislima, brigama i strahovima. I ne bih se uvek osećala pomalo ludo i krivo.“
Slabo zdravlje od detinjstva i mladosti
Milena je imala određene zdravstvene probleme još od detinjstva. Porodica je bila informisana i znalo se postoje određene srčane tegobe. Ipak, niko nije mogao ni da pretpostavi da će njeno slabašno srce prestati da kuca sa samo 36 godina.
Odlazak u Italiju i Ameriku: Nemogućnost da se zaposli u Srbiji i beg od dominantne majke
Iako je bila jedno od najobrazovanijih i najtalentovanijih umetnica tog vremena, u Srbiji nije mogla da pronađe posao kao nastavnica likovne umetnosti. Odlazi u Italiju, potom u Pariz, a 1939. godine seli se u Ameriku. Odlazak nije bio samo fizičko izmeštanje, već i emotivni beg od prezaštitničke majke, uz pokušaj da konačno pronađe sebe i svoje biće.
U Americi je postala priznata umetnica. Njen decentan i sofisticiran izgled često je izazivao divljenje. Neretko su ljudi govorili su da je bila lepša od svojih slika. Visoka, vitka, sa dostojanstvenim držanjem i prepoznatljivim stilom, plenila je pažnju gde god se pojavi.
Ipak, iza te jake spoljašnje harizme skrivala se žena duboko preplavljena mislima o prolaznosti, smrti i nemogućnosti da pronađe unutrašnji sklad. U Americi joj je krenulo i finansijski. Radila je neumorno, ignorišući svoje zdravstvene probleme. Već 1940. godine imala je prve ozbiljne srčane tegobe, ali ih je zanemarila.
Prerani, tragični odlazak: Legla je normalno i nije se probudila
U martu 1944. godine doživela je nesreću prilikom jahanja i teško povredila kičmu. Šest meseci je provela u gipsu, što je dodatno narušilo njeno zdravlje. Iako je bila fizički iscrpljena, nije prestajala da stvara.
Milena je sa suprugom, oficirom avijacije Robertom Tomasom Astorom Goselinom živela u Njujorku. Poznato je da se noći između 5. i 6. marta 1945. godine vratili sa večere i legli da spavaju. Milena je sobarici ostavila poruku da je probudi, ali se, nažalost, nikada više nije probudila. Iznenada je preminula u snu od srčanog udara.
Šta piše u medicinskom izveštaju o smrti Milene Pavlović Barili
U medicinskom izveštaju navedeno je da je višemesečni život u gipsu dodatno oslabio njeno srce i da bi, čak i da je poživela duže, verovatno bila trajni invalid.
Tek posle smrti umetnice Srbija je počela da prepoznaje značaj njenog rada. Njene slike ostale su kao trajni zapis njene unutrašnje borbe. To su tužni i melanholični svetovi u kojima se prepliću snovi i stvarnost, lepota i tuga, uzvišenost i lomljivost ljudskog duha, tela i duše.
