O našoj sagovornici već se pisalo i pričalo naširoko. Ušla je u anale svetske medicine, ali bi se moglo reći i srpskog inata. Znamo mi dobro kako je to kad nam neko kaže „nemoj to, ne smeš, nema šanse da ćeš uspeti“… Čak i po cenu života! Željka Prokić iz Ćuprije najbolji je primer za to.
Srce na desnoj strani: Život sa ograničenjima, ali ispunjen i srećan
Uvek bi bilo malo prostora i vremena da opišemo kakve je sve peripetije i ozbiljno rizične situacije naša hrabra sagovornica doživela i preživela od rođenja. Osmah se upisala u knjigu svetskih medicinskih rariteta.
– Kada su me kao bebu slikali na rendgenu, rekli su roditeljima da me okrenu pravilno jer su mislili da su me stavili i slikali naopako. Jedino to bi moglo da objasni srce na desnoj strani na snimku. Kao lik u ogledalu, u negativu. A to je stvarno bilo tako. Rođena sam sa teškom srčanom manom, sa samo jednom komorom i sa srcem na desnoj strani tela. Ostavilo je to posledice, od problema sa disanjem, do toga da imam cijanozu. Kao dete nisam smela da radim fizičko, da budem aktivna kao druga deca, da idem na ekskurzije bez pratnje. I danas malo, malo, pa mi ruke i telo poplave. Zato volim leto, ne smeta mi. U invalidskoj penziji sam. Volim da čitam, da gledam Fox Crime i romantične filmove (smeh). Ne smem da radim teške fizičke poslove. Brzo se umorim, zadišem, treba mi mnogo vremena da prođem kratku relaciju u hodu. Stalno sam po lekarima jer moram da se kontrolišem, to se nije promenilo od kad sam bila dete. A opet, volim život i srećna sam žena koja je naučila da na život gleda pozitivno i da ostvari ono šta naumi – uvek je raspoložena za razgovor i prepuna dobre energije Željka Prokić.
Iskušenja brojna, komplikacije ozbiljne, ali Željka je išla dalje
Iza nje su brojne komplikacije i iskušenja, ali nekako ona sve to nosi lako. Naučila je da uvek bude na sve spremna, ima spakovane stvari u torbi za boravak u bolnici čak i kada ide na običnu, redovnu kontrolu. Njeno srce od samog rođenja nije moglo da „radi“ kako treba i to je nešto sa čime je morala da se pomiri i uskladi.
Kako je njen problem medicinski nerešiv, „u hodu“ se popravljalo šta se moglo i moralo. U šali kaže da je u nekim bolnicama bila kao „inventar“. Najpre je 2012. godine zbog ozbiljnog „popuštanja“ srca posle jake prehlade morala da po hitnoj proceduri dobije pejsmejker na Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, pa jedva „pretekla“ nakon infekcije. Kao dramatično pamti i jedno ispadanje elektrode. Pa jedno zamalo davljenje hranom… I to je prošlo. Stalno rizik, stalno nešto. A ona stalno samo – napred.
Iskušenja i ožiljke nije lako prebrojati, a ovaj je na strani gde je njeno srce Foto: Željka Prokić/privatna arhiva
Bez podrške porodice ništa
Priča nam kako su se lekari gde god da je bila u nekoj od redovnih ili vanrednih situacija zaista oko nje trudili, davali sve od sebe da joj pomognu. Upravo se oporavlja nakon zamene baterija na pejsmejkeru i još jedne detaljne kontrole. Porodica je uvek uz nju. Suprug Saša i sin Matija Dušan joj ispunjavaju svaku želju i pomažu u svemu. Ne diže ništa teže od kašike, kako to naš narod lepo kaže. Suprug Saša je novinar i ima svoje portale, pa mu ponekad pomaže. Toliko može, a od koristi je. I što je najvažnije, zajedno su.
„Ako ne budeš mogla da rodiš dete, usvojićemo ga“
Napravile smo dogovor: nećemo od početka potanko o tome šta je sve preživela, jer danas ova hrabra žena pre svega ima potrebu da ponovi neke važne poruke zdravima, bolesnima, onima koji bi želeli, a iz bilo kod razloga ne mogu da se ostvare kao roditelji ili im jednostavno ne ide… U tome je Željka postala ne maher, već još jedno svetsko čudo. Međutim, imala je i sreće da je u svemu beskompromisno prati suprug Saša.
– Upoznali smo se, počeli da izlazimo i ja sam brzo rekla ocu da se ne brine, da ću da se udam za Sašu. Znala sam da je on taj. Već posle šest meseci počeli smo da razmišljamo o braku – priča Željka Prokić ekskluzivno za eKlinika portal.
I bio je taj, jer mu je odmah rekla da nije sigurna da li će moći da ostane u drugom stanju. Odgovorio je kao apsolutna manjina Balkanaca, možda i statistička greška: „Nisam ja tebe birao za ženu da bih te ostavio ako ne možeš da rodiš dete. Ako ne budeš mogla, usvojićemo ga.“
Nije bilo dileme da su jedno za drugo: Saša i Željka Prokić na venčanju Foto: privatna arhiva
Željkin muž Saša: Podržao sam je, ona je za mene u trenutku odluke bila Bog
A onda je njegova žena njega lekare, među kojima su bili i neki svetski poznati stručnjaci poput dr Jane Somervile iz Londona, „bacila u nesvest“. Doktorka Maša Marić Ilić, kod koje se najpre kontrolisala ginekološki, pitala je Željku da li je svesna da može da se desi ne samo da ne iznese trudnoću već i da uzgubi glavu, da umre na stolu? Svesna sam, znam, mirno je odgovarala junakinja naše priče. Pored svih rizika i upozorenja, po svaku cenu je želela da postane majka. Doktorka je onda podržala i obećala joj: rodićeš!
Nažalost, prvu trudnoću nije uspela da iznese, ali je brzo ponovo ostala u drugom stanju. Suprug Saša je podržao u svemu. Sam je imao lične razloge da teži srećnom, uređenom porodičnom životu.
– Kada je Željka rekla doktoru Dušanu Stanojeviću da joj je Bog dao šansu za roditeljstvo, odgovorio joj je da nema pravo, ako je neko stavio život na kocku, da mu uskrati najbolju moguću ginekološku i akušersku negu. Tada je to bio prvi slučaj u Srbiji, a tek peti u svetu. Znači, svetski fenomen. Kasnije smo saznali a i sada je tako, da je Željka jedina osoba na svetu sa takvim zdravstvenim problemom koja je uspela da preživi, ali i poživi nakon porođaja. Ostale žene (njih četiri, koliko ih je još bilo) nisu imale tu sreću – priključuje se suprug Saša razgovoru za naš portal.
Nisam ja heroj, to je moj sin
Sin Matija Dušan došao je kao Božja nagrada za hrabrost, upornost i rizik. Ali, ne misli naša sagovornica da je ona junak. Naprotiv. Tu titulu prepušta svom sinu, koji sada ima 17 godina i treća je godina gimnazije.
– On je taj u kome vidim najveću hrabrost. On je taj koji je izdržao sve. Ja sam svesno išla na to da ga rodim, a on je nesvesno podneo neverovatan teret. Bio je manja beba jer nije od mene dobijao dovoljno kiseonika ni hrane. Rođen je sa samo 1,140 grama i 39 centimetara. Ja sam dugo bila na kiseoniku, jer organizam nije mogao da izdrži taj napor. Lekari su uradili sve što je bilo u njihovoj moći. Pratili su stanje, govorili da se ne sekiram zbog hrane, dali sinu injekciju za sazrevanje pluća. Da se do devetog meseca ne bi desile neke nove komplikacije, porodili su me ranije. Matija je dva meseca je bio u inkubatoru ali eto, sve je moj heroj izdržao da bi se rodio i izrastao u divnog mladog čoveka na ponos meni i ocu. Više od stotinu dana smo ležali u bolnici „Narodni front“. I horoskopski se uklapa, jer je rođen kao jarac 24.decembra, umesto 13.februara kada je bio termin. To mu je dalo jednu dozu tvrdoglavosti i upornosti. Kumovi su mu dali ime Matija, a mi smo po doktoru Dušanu Stanojeviću, koji mi je vodio trudnoću i porodio me 2007.godine, u znak zahvalnosti dodali još jedno, njegovo – o svom mezimcu zbog koga je rizikovala život ne zažalivši nijednog trenutka priča sa ponosom njegova majka.
Najsrećniji trenutak života i kruna borbe, inata i vere Foto: privatna arhiva
Apel da podržimo osobe sa invaliditetom i sve koji se bore za roditeljstvo: Tajna mermernog srca
Željka i Saša su nedavno proslavili punih 19 godina braka punog ljubavi i poštovanja. Zahvalni su jedno drugom na šansi da stvore porodicu, podrže se kada treba, pa i da nešto „pritrpe“. Saša nam je odao da su se za vreme covid pandemije još čvršće povezali. Čuvali se da se majka ne razboli. Isto čine i danas, jer za nju svaka infekcija može da bude kobna. Matija je za vreme pandemije dve godine školu pohađao onlajn. Pa i to je prošlo…
Danas ne propuštaju da apeluju da se poboljša položaj osoba sa invaliditetom, posebno trudnica, porodilja, majki. Da budu vidljivije u sistemu i birokratski i ovako, da ih primećujemo i učinimo šta možemo da imaju što manje problema.Da nemaju papiroloških zavrzlama kada izađu pred komisiju za invalidsku penziju.
Saša je još nešto učinio za svoju dragu. U znak zahvalnosti, u parku na Trgu u Ćupriji postavio je mermernu ploču, najvećim delom u obliku srca, na kojoj piše „Mala žena velikog srca – Željka Prokić“. Želeo je, kaže, da ovim činom motiviše sve koji možda nisu toliko hrabri da pokušaju da pomere planine da bi se ostvarili kao roditelji. Danas zna da je u svojoj nameri uspeo, jer je upoznao par koji se razveo posle 18 godina braka. Nisu im se „poklopile zvezde“ za roditeljstvo i razišli su se svako na svoju stranu. Onda su čuli za priču porodice Prokić, pomirili se i – uspeli da dobiju dvoje dece.
Zahvalnost lekarima
Prokići su u ovom tekstu želeli od srca da se zahvale lekarima koji su učinili sve i sa ljudske i sa profesionalne strane da se jednom retkom medicinskom fenomenu omogući ispunjenje najveće želje – materinstvo. Ginekolog dr Maša Marić Ilić je promenila tok Željkine istorije na samom početku trudnoće. Dr Ceca Pavlović Nikolić, kardiolog, uputila je Željku u Beograd dr Ljilji Jovović, specijalisti za urođene srčane mane, uz reči da joj stiže „vruć krompir“ i medicinski fenomen na nivou sveta. Ona je, pričaju nam Željka i Saša, kontaktirala dr Dušana Stanojevića, jer Željku zbog složenog stanja niko nije hteo da prihvati. Timu, koji je uspeo da Željku uspešno porodi pridružio se i dr Željko Miković. Kada Željki i danas bilo šta zatreba u Ćupriji, na raspolaganju joj je doktorka Vesna Nikolić.
Neverovatna zena velikog srca, energije,postovanja, vredna divljenja. Zahvalna sam sto te poznajem i iskreno čast mi je! Samo napred, dragi Prokići