Samo 1 odsto prijateljstava traje više od 40 godina: Koje osobine imaju oni koji uspeju da ostanu bliski

Da li ste znali da samo oko 30 odsto prijateljstava traje duže od sedam godina? A kada tu vremensku liniju produžimo na četiri decenije, taj broj drastično opada i pada ispod 1 odsto. Zato su prijateljstva koja opstaju 40 i više godina prava retkost. Nešto posebno. Nešto što vredi razumeti, proučiti i iz čega se može mnogo naučiti.

Kroz decenije posmatranja i ličnog iskustva primetili smo da ljudi koji uspeju da zadrže istog najboljeg prijatelja više od 40 godina dele određene osobine koje većini nas nedostaju.

1. Prihvataju promene, ali ne dozvoljavaju da one raskinu odnos

Sećate li se kada ste mislili da ćete sa 50 godina biti ista osoba kao sa 20? Život nas neumitno menja kroz brakove i razvode, promene posla, roditeljstvo, gubitke, bolesti i bezbroj malih transformacija koje često primetimo tek kada se osvrnemo unazad.

Dugogodišnji prijatelji razumeju jednu ključnu stvar: ljudi se menjaju. Ne insistiraju na tome da njihov prijatelj ostane onaj isti kakav je bio nekada. Ne pokušavaju da ga zadrže u prošlosti.

Većina prijateljstava se završava upravo zato što ljudi ne umeju da prihvate da se njihov prijatelj promenio. Prijateljstva koja traju četiri decenije, naprotiv, opstaju zahvaljujući toj promeni.

2. Daju prednost doslednosti, a ne intenzitetu

Svi znamo ona prijateljstva koja gore brzo i snažno. Puna su uzbuđenja, dramatike i stalnog kontakta. I najčešće se isto tako brzo ugase. Ljudi koji održavaju prijateljstva duža od 40 godina razumeju nešto veoma važno: prijateljstvo je maraton, a ne sprint.

Oni su tu dosledno. Nekad je to samo kratak poziv na svake dve ili tri nedelje. Nekad kafa jednom mesečno. Ne mora biti stalno, ali je pouzdano. Zapitajmo se iskreno: da li bismo radije imali prijatelja koji nam se javi pedeset puta u jednoj nedelji, pa nestane na pola godine, ili nekoga ko se redovno javlja, ne često ali nas uvek pozove?

Ovo drugo možda deluje manje uzbudljivo, ali upravo na tome se gradi trajno prijateljstvo.

3. Znaju da oproste i ne vode unutrašnju evidenciju grešaka

Četrdeset godina prijateljstva nauči nas jednoj važnoj lekciji: svi grešimo. Svi ponekad kažemo pogrešnu stvar. Zaboravimo rođendan. Otkazujemo planove. Prođemo kroz sebične faze.

Dugogodišnji prijatelji imaju sposobnost da oproste, a da pritom ne vode spisak starih grešaka. Ne potežu prošle propuste u svakoj novoj raspravi. Ne podsećaju jedno drugo na greške iz prošlosti kada se pojavi nova nesuglasica. Bol se prepozna, o njoj se razgovara ako treba, i onda se zaista pusti.

4. Poštuju granice i ne shvataju ih lično

„Zašto mi to nisi ranije rekao?”

Ako smo se ikada osetili povređeno jer nam prijatelj nešto nije odmah podelio, ovo je osobina sa kojom se mnogi od nas bore. Ljudi u višedecenijskim prijateljstvima razumeju da svako ima različitu potrebu za privatnošću i prostorom. Kada prijatelj kaže da mu treba vreme ili da ne želi da govori o nečemu, oni to poštuju.

Bez krivice. Bez pasivne agresije. Bez povređenog ćutanja. Kako život postaje složeniji, sa zdravstvenim problemima, porodičnim tenzijama i finansijskim brigama, ne mora se sve deliti odmah niti uopšte. Pravi prijatelji to razumeju.

5. Iskreno se raduju tuđem uspehu, bez ljubomore

Ako postoji nešto što uništi više odraslih prijateljstava nego gotovo bilo šta drugo, to je ljubomora. Kada naš prijatelj dobije unapređenje koje smo i sami želeli, oženi se ili uda dok smo mi i dalje sami, ili se ranije povuče iz poslovnog života dok mi još radimo, pitanje je kako reagujemo.

Ljudi koji imaju prijateljstva duga 40 godina zaista se raduju tuđim uspesima. Bez dvosmislenih komplimenata. Bez umanjivanja. Bez skrivenog nadmetanja. Ovo je možda i navika koju je najteže savladati u kulturi stalnog poređenja, ali bez nje, ogorčenost polako razara i najčvršće veze.

6. Prisustvuju svakodnevici, ne samo velikim događajima

Venčanja, sahrane, diplome. Većina ljudi ume da se pojavi kada je važno i veliko. Ali šta je sa običnim danima, kada se ne dešava ništa posebno?

Dugogodišnji prijatelji znaju da se prijateljstvo gradi u sitnicama. U nasumičnom pozivu da se podeli nešto smešno. U poruci podrške tokom teške nedelje. U ponudi da se pomogne oko nečega sasvim običnog. Te male, ponavljane radnje tokom godina čine da prijateljstvo postane oslonac, a ne samo lepa uspomena.

7. Govore otvoreno, umesto da očekuju čitanje misli

Posle 40 godina mogli bismo pomisliti da prijatelji čitaju misli jedni drugima. Zapravo, dešava se suprotno. Dugogodišnji prijatelji nauče da jasno i direktno govore o svojim potrebama, osećanjima i očekivanjima.

Umesto povlačenja i ćutanja, kažu da su povređeni ili razočarani. Umesto da očekuju da drugi pogodi da im je teško, oni traže pomoć. Ovakva komunikacija sprečava gomilanje skrivene ljutnje koja uništi mnoga prijateljstva.

8. Održavaju sopstvenu nezavisnost, ali ostaju povezani

Prevelika emocionalna zavisnost guši prijateljstvo. Ljudi koji održavaju prijateljstva duža od 40 godina imaju svoje živote, interesovanja i druge odnose. Upravo ta nezavisnost jača prijateljstvo. Donosi nove teme, sprečava iscrpljivanje i čini da odnos ostane izbor, a ne nužnost.

Kada čuvamo sopstveni identitet, u prijateljstvo unosimo više nego što iz njega uzimamo.

Veštine koje se mogu naučiti

Kada sagledamo ove osobine, postaje jasno da nijedna od njih nije urođena. Sve su to veštine koje se mogu naučiti. Dobra vest je da promena jeste moguća. Teža vest je da zahteva svesnu odluku i trud u svetu koji prijateljstva često gura na marginu. Možemo početi od primene jedne navike. One koja nam se čini da je najteža.

Jer u vremenu u kojem usamljenost postaje sve veći problem, sposobnost da izgradimo i sačuvamo iskrena, dugotrajna prijateljstva možda je jedna od najvažnijih životnih veština koje imamo.

(eKlinika.rs)