Da li je rad od kuće zaista loš za zaposlene? Nova studija donosi drugačiju sliku

Rad od kuće često se povezuje sa usamljenošću, slabijom komunikacijom i gubitkom osećaja pripadnosti kolektivu. Međutim, novo istraživanje sprovedeno među više od 7.700 zaposlenih pokazuje da su upravo ljudi koji su radili na daljinu prijavili najveću dobrobit na poslu. Rezultati ipak ne znače da je kućna kancelarija najbolje rešenje za svakoga.

Nakon pandemije, mnoge kompanije počele su da vraćaju zaposlene u kancelarije. Kao razlozi često se navode bolja saradnja, neposrednija komunikacija i sprečavanje društvene izolacije.

Rad od kuće zaista može imati loše strane. Granica između posla i privatnog života ponekad postaje nejasna, radni dan se produžava, a nedostatak neposrednog kontakta može da pojača osećaj usamljenosti. Ipak, nova studija ukazuje na to da fizička udaljenost od kancelarije sama po sebi ne mora da znači da se zaposleni osećaju lošije ili da su manje povezani sa kolegama.

Šta u ovoj studiji znači dobrobit na poslu

Pod dobrobiti na poslu istraživači su podrazumevali osećaj da poslodavac i rukovodilac brinu o zaposlenom, motivaciju koju mu posao pruža i mogućnost da uskladi poslovni i privatni život.

Učesnici su ocenjivali koliko se slažu sa četiri tvrdnje:

• organizacija brine o njihovom zdravlju i dobrobiti
• na poslu se osećaju motivisano
• rukovodilac ih podržava pri donošenju odluka povezanih sa zdravljem i dobrobiti
• uspevaju da pronađu ravnotežu između poslovnog i privatnog života

Dakle, istraživači nisu procenjivali depresiju, anksioznost ili celokupno mentalno zdravlje zaposlenih.

Zaposleni od kuće prijavili najveću dobrobit

U studiji objavljenoj u časopisu Frontiers in Psychology istraživači su analizirali podatke 7.704 zaposlena u velikoj zdravstvenoj organizaciji na jugozapadu Sjedinjenih Američkih Država.

Među učesnicima je bilo 1.869 zaposlenih koji su radili na daljinu, 2.099 onih koji su kombinovali rad od kuće i iz kancelarije i 3.736 zaposlenih koji su svakodnevno dolazili na radno mesto.

Učesnici su tokom 2023. godine odgovarali na pitanja o dobrobiti na poslu, a odgovori su ocenjivani na skali od jedan do pet. Najvišu prosečnu ocenu imali su zaposleni koji su radili od kuće:

• rad na daljinu – 4,22
• hibridni rad – 4,12
• rad iz kancelarije – 3,89

Razlike su bile statistički značajne i zadržale su se kada su istraživači uzeli u obzir godine, pol i dužinu rada u organizaciji.

Zašto rad od kuće nekima prija

Jedno od mogućih objašnjenja jeste veća samostalnost. Kada zaposleni mogu da biraju gde rade, često imaju više kontrole nad organizacijom dana, manje vremena provode u prevozu i lakše usklađuju poslovne i porodične obaveze.

Manje prekidanja i kancelarijske buke pojedinim ljudima omogućava da se bolje koncentrišu. Za osobe sa invaliditetom, hroničnim bolestima, porodičnim obavezama ili dugim putovanjem do posla, mogućnost rada od kuće može da bude posebno značajna.

– Ovo ukazuje na to da ljudima treba omogućiti da rade na daljinu ako to žele. Oduzimanje mogućnosti izbora verovatno neće doprineti njihovoj dobrobiti – rekla je koautorka studije i organizacioni psiholog Stefanie Johnson.

Ipak, mogućnost izbora verovatno je samo deo objašnjenja. Ljudi koji su dobili odobrenje za rad od kuće možda su imali drugačije poslove, uslove rada ili odnos sa nadređenima od zaposlenih koji su morali da dolaze u kancelariju.

Da li ljudi koji rade od kuće gube kontakt sa kolegama

Zaposleni su zamoljeni da kulturu na radnom mestu opišu sa tri do pet reči. Izrazi poput „uključenost“, „zajedništvo“, „briga“ i „saradnja“ posmatrani su kao pokazatelji pozitivne povezanosti sa radnim okruženjem.

Zaposleni na daljinu nešto češće su koristili takve reči nego njihove kolege koje su radile hibridno ili u kancelariji. Kada su rezultati dodatno analizirani u odnosu na veličinu grupa, razlike nisu bile statistički značajne. Zato se ne može zaključiti da rad od kuće poboljšava povezanost.

Nalaz ipak ne podržava tvrdnju da udaljenost od kancelarije automatski narušava odnose među kolegama. Prema autorima studije, kvalitet komunikacije možda više zavisi od toga koliko se ona pažljivo organizuje nego od same fizičke blizine.

Redovni razgovori, dostupnost rukovodilaca, odgovarajući digitalni alati i neformalni kontakti mogu da pomognu zaposlenima da ostanu deo tima i kada ne dele istu prostoriju.

Dobrobit na poslu može da utiče na odluku o ostanku u firmi

Godinu dana nakon anketiranja, organizaciju je napustilo 7,8 odsto zaposlenih na daljinu, 8,3 odsto zaposlenih koji su radili hibridno i 8,8 odsto onih koji su radili u kancelariji.

Te razlike nisu bile statistički značajne, pa studija nije dokazala da rad od kuće sprečava odlazak zaposlenih. Ipak, veća dobrobit na poslu, bez obzira na mesto rada, bila je značajno povezana sa manjom verovatnoćom napuštanja organizacije.

Drugim rečima, za zadržavanje zaposlenih možda nije najvažnije gde se njihov radni sto nalazi, već kako se osećaju dok obavljaju posao.

Rad od kuće nije podjednako dobar za svakoga

Rezultate treba tumačiti oprezno. Istraživanje je sprovedeno u jednoj zdravstvenoj organizaciji, pa se nalazi ne mogu automatski preneti na sva zanimanja i kompanije. U pitanju je opservaciona studija koja pokazuje povezanost, ali ne dokazuje da je rad od kuće izazvao veću dobrobit zaposlenih.

Nije svaki posao moguće obavljati na daljinu, niti svi ljudi imaju miran prostor, odgovarajuću opremu i porodične uslove za takav rad. Nekima prija samostalnost, dok drugima nedostaju razgovor, struktura i jasna granica između posla i privatnog vremena.

Najvažnija poruka studije nije da svi treba da ostanu kod kuće, već da rad na daljinu ne treba unapred proglašavati štetnim. Dobro rešenje zavisi od vrste posla, načina rukovođenja, kvaliteta komunikacije i potreba samog zaposlenog.

(eKlinika.rs)