I kad radite od kuće odmor je veoma važan Foto: Pexels
Mnogi su maštali o mogućnosti rada od kuće. Nema prevoza, mnogo je više vremena sa porodicom i rada u udobnosti svog doma. Ali za neke je rad od kuće drugačiji nego što su zamišljali. Bez putovanja do posla i nazad – gube se granice između posla i kuće. Nikada niste „na poslu“, ali nikada niste daleko od posla. Za roditelje dece školskog uzrasta pojavila se i „kućna škola“, u kojoj su morali mnogo da se angažuju i da istovremeno budu odgovorni profesionalci. Izazovi su se nastavili mesecima. Za mnoge od nas je posledica ovakvog životnog koncepta – izgaranje.
Kako da prepoznate simptome
– Pre mnogo godina shvatio sam šta znači izgoreti od posla. Zatvarao sam kancelariju na kraju još jedne naporne nedelje i pokušao da se radujem vikendu koji je pred nama. Kakvu razliku čini vikend?, pitao sam se. Moraću da se vratim u ponedeljak. Ovako se osećaju mnogi koji su iskusili sagorevanje na poslu. Dvodnevni prekidi rada nisu dovoljni za oporavak. Čak i nedelja ili dve godišnjeg odmora mogu biti nedovoljne da obnovimo energiju i radni entuzijazam − kaže Set Gilijan, klinički psiholog.
Ostali uobičajeni simptomi uključuju razdražljivost i nestrpljivost, promene u stavu, cinizam, poteškoće sa generisanjem interesa, gubljenje koncetracije, pad produktivnosti, upotrebu alkohola i drugih supstanci.
Bolje je prepoznati znakove izgaranja što je ranije moguće. Što duže traje „burnout,“ duže traje oporavak. Posebno može da traje duže ako ste se odrekli važnih aspekata svog života, poput vežbanja i druženja.
Potrebno je vreme za oporavak
− Bio sam iznenađen trajanjem mojih simptoma izgaranja. Pretpostavio sam da ću se, kad jednom smanjim broj radnih sati, brzo vratiti starom sebi. Počeo sam se osećati bolje prilično brzo, ali prošli su meseci pre nego što sam se osećao potpuno dobro − kaže Gilijan.
Izgaranje se dešava kada je „naš račun prekoračen“, tvrdi ovaj psiholog – mentalno, fizički i emocionalno. Ovi praktični, iskustveni saveti psihologa Seta Glijana, mogu da vam pomognu u obnavljanju vašeg uma, tela i duha.
Postavite granice
Ako je moguće, odredite radni prostor svom domu i samo tu radite. Na primer, radite svoj posao za stolom ili na verandi sa pogledom. Na ovaj način vaš um može da se odmori kada uđete u druge prostore.
Provedite vreme daleko od ekrana
Vreme provedeno pred ekranima vodi u još više vremena pred ekranima. Otvaramo laptop kako bismo napisali mejlove i proverili društvene mreže. Obavite „zum“ sastanak i onda čitate vesti… Sada kada je gotovo sve na internetu, lako je da ostati na ekranu čitav dan. Sve više vremena provodimo pred ekranom otkako radimo od kuće, između pisanja, sastanaka, vežbi na mreži i naručivanja hrane.
Zato, odredite vreme kada isključujete ekrane, posebno za vreme obroka ili kada idete u šetnju. Takođe razmislite o isključivanju WiFi-a nakon određenog vremena uveče, kako biste smanjili verovatnoću da ćete otići na internet.
Fizička aktivnost
Naše zdravlje pati kada „izgorite“. Usled izgaranja – odustao sam od vežbanja mesecima. Ali, to je imalo posledice.
Zato, nađite način da se krećete svaki dan. Vaše telo će vam biti zahvalno. Takođe prilagodite ishranu, jedite što je moguće više zdravih namirnica. Izbegavajte prekomernu količinu alkohola, šećera i visoko prerađene hrane poput krekera i čipsa.
Spavajte redovno
Čuvajte vreme i prostor za spavanje što je više moguće. Dajte sebi vreme u krevetu koje vam je potrebno i držite se satnice odlaska u krevet u ustajanja. Ustalićete svoj ritam spavanja koji je ključan za čvrst san. A dobar san je neophodan za oporavak – i uglavnom sve ostalo.
Izađite napolje
Biti u kući svo vreme može da bude iscrpljujuće. I što ste više unutra, manje ćete težiti da izlazite. Planirajte izlazak svakog dana. Idite u šetnju, sedite u svom dvorištu, ručajte napolju. Čak i nekoliko minuta boravka napolju može da va popravi raspoloženje.
Upravljanje stresom
Neki stresori su nezaobilazni, dok su drugi fakultativni (stvar izbora). Potražite načine za smanjenje dnevnog opterećenja stresom. Možda to znači isključivanje vesti. Možda to znači da se ne držite strogo rasporeda, ili je potrebno ograničavanje kontakta sa ljudima koji vas nerviraju. Manje stresa znači više mogućnosti za ponovno „punjenje“.
Recite „ne“
„Zašto sam pristao na to?- često sam se ovo pitao frustrirano dok sam gledao u svoj kalendar obaveza. Kao da sam bivši ja želeo da kažnjavam budućeg mene da radim nešto što pre nisam hteo. Istini za volju, često izbegavamo da kažemo „ne“ kada to želimo, jer je „da“ skoro uvek lakši odgovor. Bar na kratak rok. Osim toga, mi neprestano precenjujemo koliko ćemo vremena imati u budućnosti i na kraju se prebukiramo obavezama. Kada ste u iskušenju da kažete „da“ nečemu što ne želite da uradite (ili želite da uradite, ali nemate vremena), razmislite o budućem sebi. Donesite odluku na kojoj ćete sami sebi biti zahvalni.
