Borbeni duh Milunke Savić vodi glumicu Vesnu Stanković kroz rat sa rakom: „Trpim jak bol ali smejem se, glumim, putujem…“

Uprkos borbi sa najtežom bolešću koja traje od prošle godine kada je napipala veliki čvor u dojci, glumica Vesna Stanković sa životne i sa glumačke scene u duhu heroine srpske istorije poručuje da predaje NEMA, da je život sada i ovde

Njene društvene mreže prava su enciklopedija života: prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Svakodnevno nas podseća na prave vrednosti, osobe koje su zaslužile da ih spominjemo, gde smo i ko smo. Čini to sa mnogo duha, kakva je i u stvarnosti. Na svojevrsnoj ličnoj onlajn oglasnoj tabli, glumica Vesna Stanković se prošle godine pojavila kratke kose. U maniru Milunke Savić, kojoj je istoimenom ulogom dala novi, večni život, i sama je postala heroina rata, ali ličnog - protiv raka dojke.

Vesna Stanković: "Nisam kandidat za kancer, ali ipak me je našao"

Preporučujemo

Poznata glumica i članica Jugoslovenskog Dramskog Pozorišta pleni na sceni i van nje. Njena nepresušna pozitivna energija i duhovitost pamte se, ali je tu i ozbiljan dramski pečat koji je ostavila. Pored njenog matičnog pozorišta, to važi pre svega za monodrame "Lina, tvrđa od kamena" koju igra već 19 godina i kultnu "Milunku Savić". Prokrstarila je svetom zahvaljujući aplauzima, smehu i suzama onih koji večeri sa njom prepričavaju kao posebno katarzične.

Vesna ne staje. Oduvek. Prosto, takav joj je "kalup", što kaže naš narod. Ona glumi, peva, piše, kuva, voli, moli, opominje, smeje se, plače, požrtvovana je majka i voljena supruga. I to ništa ne može i neće promeniti. Pa ni rak, dijagnoza koja je pogodila kao grom iz vedra neba.

Osmeh uvek i svugde, sa dragom koleginicom Ljiljom Stjepanović Foto: Privatna arhiva

- Nisam osoba koja je kandidat za kancer. Živim zdravo, ne pušim, ne pijem akohol. Nisam bila gojazna, nemam velike stresove, ali me je ipak on našao. Redovno sam prepipavala dojke, isla kod lekara. I sve je bilo u redu - priča Vesna Stanković u ekskluzivnom razgovoru za eKlinika portal kako joj se život okrenuo u trenutku.

Čvor na levoj dojci bio je znak: Rolerkoster emocija i samo jednom osećaj straha

A onda je jednog dana napipala veliki čvor na levoj dojci i tada, priznaje i sama, počinje ludilo. Bilo je to 12. juna prošle godine. Protokolarno lečenje je trajalo tačno godinu dana. Prošla je kroz hemioterapije, dve operacije, radio zračenje. Sada je, kaže, čeka jos 5 do 7 godina lečenja samo medikamentima.

Iako je naša sagovornica kao njena Lina, tvrđa od kamena, živ je stvor. Ima razloga zašto je pitam da li se uplašila kad joj se sve desilo. Pre nekoliko meseci svedočila sam sceni u Institutu za onkologiju gde je na hodniku ispred ambulante u višečasovnom čekanju na pregled ohrabrivala svoje "koleginice", ratnice. Najpre sam prepoznala njen glas. Živo je i slikovito opisivala mlađoj devojci sa istom dijagnozom šta je čeka, ali da se ništa ne brine jer eto, i ona je prošla kroz sve pa tu je - jeste fizički izmenjena, ali žilava i živa!

- Za ovih godinu dana sam se samo jednom uplašila. Nije to bio strah od smrti, lečenja, operacija. Uplašila sam se kad mi je nakon operacije otekla ruka, a to znaci limfedem i trajni invaliditet. Imala sam rolerkoster emocija, mnogo padova, uspona, suza, ali moja odluka je bila da nastavim da živim zivot kao i pre, da radim, glumim, putujem, a da mi rak bude sporedna stvar. Ono što me je držalo je zahvalnost što su mi deca zdrava i vera u Boga da je stalno uz mene - otkriva Vesna Stanković, uz realnu, nimalo romantizovane slike bolesti kakve nekada možemo da čujemo:

"Odlučila sam da mi rak bude sporedna stvar" Foto: Privatna arhiva

Posledice i rizici su tu, ali nema izbora: Budi se sa osmehom, glumi, druži se...

- Moje telo je ruinirano. Fali mi dosta unutrašnjih organa, kao i cela dojka i veliki broj limfnih žlezda. Zbog toga mi je ruka u problemu, u stalnim sam bolovima u celom telu od lekova. Krvna slika je jeziva od leka koji dobijam naredne dve godine. U stalnoj sam opasnosti od tromba, upale pluća, moždanog i srčanog udara i bilo kakve infekcije zbog niskih leukocita. Ali, nemam baš nekog izbora. Opet se budim sa osmehom, pišem, čitam, pevam, glumim, družim se, putujem, planiram život - neumorna je sagovornica našeg portala.

Ne propušta ni da se našali na svoj račun, koliko to god snage iziskivalo. Opet je ćelava, ali i to "izvrće" na svoj glumački teren.

 

View this post on Instagram

A post shared by Vesna Stankovic JDP (@vesna_alu)

Živeti sad, raditi, disati i punim plućima i ne samosažaljevati se - poručuje Vesna Stanković

Učinilo mi se da bi Vesna mogla da bude dobar motivacioni govornik na ovu tešku temu. Međutim, kaže da je teško deliti savete drugima jer nismo svi isti, ali:

- Ono što je važno je da budemo srećni što je bolest na nama, a ne na našoj deci. Mene je to držalo, stid od samosažaljenja, kad se osvrnem i vidim oko sebe bolesnu decu, mlade ljude, koji nisu ni započeli život. Ono treće što me je držalo je rad. Posao. To me je držalo čvrsto na zemlji - poručuje heroina koja je svoje junakinje živela na sceni u pauzama teških, bolnih terapija.

Podrška, snaga i ljubav: Vesna sa suprugom Dušanom Foto: Privatna arhiva

Sa ponosom ističe da su joj najveća podrška muž, deca, roditelji i veliki broj prijatelja. A sigurna je i da joj je najveća podrška Bog.

Za kraj, još jedno nimalo lako pitanje: misli li više o prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti?

- Nikad nisam mnogo mislila o prošlosti. Čak ni o onoj lepoj. Ja sam osoba koja živi sad, punim plućima dišem, koračam snažnim koracima (čak i kad se teturam od slabosti) i planiram godinama unapred - ispričala je za eKlinika portal glumica Vesna Stanković.