Nasmejana, oduvek puna čiste životne radosti, sagovornica eKlinika portala Marina Aleksić (41) nije imala nikakvih problema sa zdravljem. Probleme su imali njeni roditelji, i to najpre majka, koja je od raka grlića materice umrla 2011. godine. Međutim, tek sa bolešću oca, i njena priča je krenula onim, nažalost često poznatim tokom – nesreća gotovo nikad ne dolazi sama…
Bolest oca okidač za rak jajnika
Marinin otac napustio je, priča nam, ovaj svet prošle godine. Teško je to bilo za čitavu porodicu, njenu sestru, brata, i nju samu. Nikada niste dovoljno stari da izgubite roditelje, i nikada za njih ne možete prestati da se borite, podseća nas, i nastavlja prisećanje:
– Otac je imao Alchajmerovu i Parkinsonovu bolest, a bilo je tu i nekih promena na plućima. Nismo čak, zbog veoma slabog zdravstvenog stanja, želeli ni da ga mučimo i „kopamo“ dublje. Brinuli smo o njemu, pružali mu ljubav, bio je potpuno bespomoćan… To je ono što smo mogli, menjajući se nekoliko meseci po smenama brat i ja, kada je mogao da me odmeni zbog posla. Kupali smo ga, presvlačili… Na kraju ga je odnelo brzo, za dve nedelje. Ubeđena sam da je to bila jedna od stvari koja je, uz svu tu svakodnevnu brigu, stres i tugu, ono što je u meni pokrenulo neki loš proces. Preminuo je 20. oktobra prošle godine.
Impuls i potreba da ode na redovnu kontrolu donosi sumnju na rak jajnika…
Otac je u svojoj muci bio dobar, nije bio naporan. Ali, bilo je i mučnih i teških momenata, priča nam Marina, kakvi su na primer, noćno ustajanje ili odlazak u toalet. Dani i noći su tekli nekim svojim tokom…
Budući da je naša sagovornica pre toga bila odsutna desetak meseci iz Srbije, imala je jaku želju i potrebu da ode na jednu od svojih redovnih kontrola.
Nije je, kaže nam, ništa bolelo. Niti ukazivalo da je bilo kakva bolest, a kamoli tako podla i perfidna tu, kao što je rak jajnika… Osećala se dobro. A onda je ipak, uz svu angažovanost i zauzetost oko oca, uspela da ode na pregled koji joj se, sada je to jasno, i spasao život.
Od ciste do zastrašujuće vesti: „Imaš rak jajnika, moraćemo da ga odstranimo u celosti“
Ginekolog je najpre rekao da je u pitanju cista na jajniku, ali je, na sreću i posumnjao. Tumor markeri nisu bili dobri, pa je Marina tako, opet, kako kaže, na svoju ogromnu sreću, a po njegovoj preporuci, završila kod drugog lekara, dr Dragana Stošića, u Nišu. Predlog je bio da se intervencija uradi laparoskopski, prvenstveno zbog godina, manje komplikacija, što manjih posledica po reproduktivno zdravlje. I dalje je rak jajnika bio samo u senci sumnje…
Unapred zakazani 4D pregled, dr Stošić, jedan od ginekologa na čiji se pregled zbog izuzetne stručnosti i poverenja pacijentkinja čeka duži vremenski period, uradio je dan nakon smrti Marininog tate. Otišla je praktično nakon same sahrane. I čula „presudu“: mora da ide ceo jajnik. Stvar ne da nije bila benigna, već je bila i opasna po život. Rak jajnika…
„Sada moraš da misliš samo na sebe, svoje zdravlje i da pobediš rak jajnika…“
Doktor je, koliko mogao, ohrabrio, iako je bila potpuno klonula zbog tate. Moraš sada da misliš samo na sebe, da budeš jaka, da se spremiš za operaciju, priseća se Marina za naš portal reči ohrabrenja dr Stošića.
Ni isplanirana intervencija nije išla glatko, a u međuvremenu je bilo još stresova, smrti bliskih ljudi u okruženju… Pitanja, potpitanja, čekanja, preispitivanja… I strahovi. Jeste, bilo ih je, kaže Marina, ali ni drugog izbora nije bilo. Čovek ga u toj situaciji nema, a posebno kada je u pitanju tako mlada osoba, tek na pragu života. Stisneš srce i zube, veruješ u dobar ishod, čekaš, i sačekaš, reči su naše sagovornice. Tako je i došao januar ove godine, Marinina prva operacija…
U zagrljaju strpljenja do vesti i o drugom jajniku…
Čekanje na PH nalaz bez podrške sestre i brata i njihove dece, priznaje nam, ne bi podnela.
– I moja sestra i moj brat imaju po troje dece. Prigrlili su me svom snagom, a ja sam uz, njih, morala da prigrlim i strpljenje. I tu sam shvatila da izbora nema. Čekali smo i sačekali, ne samo nalaz već i novi šok. Za prvi jajnik nije bilo sumnje, potvrdilo se da je u pitanju karcinom. Međutim, dr Stošić nije bio „srećan“ ni onim kako izgleda nalaz sa drugog jajnika! Videla sam na njegovom licu da nije dobro. I znala sam da nije dobro. Sestra je više plakala nego ja, a ja sam se tada više brinula za njih nego sa sebe – priseća se lične, ali i porodične drame ova hrabra, mlada žena.
Ili ide šansa za majčinstvo, ili glava
– Na Konzilijumu su mi sve lepo objasnili. Rak je „prošetao“ kroz moju matericu, površinski zahvatio jajnike, ali je posejao svoje „zlo seme“ po tom delu mog tela. Bukvalno niko nije garantovao da ću sa svim mogućim dostupnim terapijama moći nekada da budem majka, a da ne dovedem sebe u rizik da izgubim glavu. Odlučila sam, operisaću se, jer želim da živim – ispričala nam je Marina.
To je bio i prvi trenutak kada joj je u razgovoru glas zadrhtao.
Druga patohistološka analiza je pokazala da je telo materice već bilo u III stadijumu karcinoma. A ništa, baš ništa Marinu, podsećamo, nije bolelo…
Odlazak u Vranje na dalje lečenje, koje je u toku
Ono što je Marina čekala je, pored dotadašnjih objašnjenja doktora da je „rešila problem“ jeste da joj neko konačno kaže „Nemaš više rak!!! To je, međutim, čula tek kada je došla na nastavak lečenja u Vranje, od doktora Koste Zdravkovića.
Rečeno joj je i da, iako je sada zdrava, mora da prođe kroz cikluse hemoterapija, da se zlo ne bi vratilo. Doktora Zdravkovića upamtila je tada, kako nam kaže sa mnogo poštovanja i divljenja, kao svog anđela.
– Prve tri hemoterapije sam dobro podnela. Četvrta je bila malo mučna, ali se držim hrabro, jer će proći i to. Peta je na redu baš u danu kada će ovaj tekst biti objavljen. Spremna sam da izguram i to pa krenem dalje u nove pobede – kaže sa osmehom optimizma Marina, i to nije prvi put da nas junaci ovih priča ostavljaju bez reči.
Ljubav uvek pronađe put…
Sa Marinom smo pričali o svemu što je život. O veličanstvenoj ljubavi porodice, svesti o tome da neće moći da rodi dete, bolesti kao iskušenju, vernosti, prolaznosti…
– Moja želja za životom sigurno je jaka i zbog stalne potrebe da delim, primam i dajem ljubav. Mojoj sestri, bratu, njihovoj deci, kolegama… I Njemu, koji se pojavio i ostao sa mnom u svim ovim iskušenjima. Tu je da me podrži, ohrabri, drži za ruku, kaže da će sve proći. I zbog toga je moja odluka da izaberem život sigurno bila ispravna. On će već doneti sve što treba da donese… Ljubav uvek nađe put, dajte joj šansu i u zdravlju i u bolesti – niko od toga možda i nije bolji dokaz od naše sagovornice.
Žene, pronađite vreme, možda ćete sebi baš kao i Marina, spasiti život!
Zbog porodične istorije bolesti i maminog raka grlića materice, Marina Aleksić je 10 godina išla na redovne kontrolne preglede. Ne želi ni da razmišlja o tome šta bi se desilo da nije pronašla vremena da ode i na taj, najvažniji. Svest o zdravstvenoj kulturi joj je inače razvijena, i ne samo sa ginekološkim zdravljem. Redovno je odlazila i odlazi kod stomatologa, na kontrolu krvne slike, poneki tretman lica…
– Živa sam, i idem dalje! Život je toliko lep, nemojte ga pustiti da ode pre vremena – poručuje Marina Aleksić.
Reklo bi se da bolju poruku za kraj svoje priče ženama, ali i ne samo njima, i nije mogla da pošalje.
Samo napred ne propadaj glavu gore lepotice