Vagus nerv određuje koliko će infarkt biti opasan: Naučnici pronašli novu nadu u lečenju srčanog udara

Kad pomislimo na infarkt, svi prvo pomislimo na srce: zapušen krvni sud, bol u grudima, hitna pomoć, stent… Ali nova studija pokazuje nešto što zvuči skoro neverovatno: tok srčanog udara ne određuje samo srce, već i mozak.

Naučnici sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu (UCSD) otkrili su da postoji posebna „linija“ komunikacije između srca, mozga i imunog sistema, koja se uključuje baš tokom infarkta. I što je najzanimljivije: kada su u eksperimentima na miševima „ugasili“ delove tog nervnog kola, posledice infarkta su bile dramatično blaže.

– Povreda skoro nestane – kaže neuronaučnik Vineet Augustine, koji je vodio studiju objavljenu u prestižnom časopisu Cell.

Šta se zapravo dešava tokom infarkta?

Infarkt nije samo trenutak kada se srce „pokvari“. To je i trenutak kada telo ulazi u stanje opšte uzbune.

U tom trenutku mozak šalje poruku:

„Opasnost! Pojačaj rad srca, pripremi se za borbu!“

To je stari, evolutivni mehanizam. Nekada nas je spasavao od predatora. Danas, u savremenom životu, često radi protiv nas.

Kardiolog dr Kalyanam Shivkumar sa UCLA to objašnjava vrlo slikovito:

– Mozak kaže: „Ustani i beži, umireš.“

Problem je što taj „alarm“ ne uključuje samo ubrzan puls, već i nešto mnogo ozbiljnije: pokreće upalu u organizmu, a upala može dodatno da ošteti srčani mišić.

Drugim rečima: infarkt ne oštećuje samo zapušeni krvni sud. Oštećenje se širi i zato što telo reaguje burno, kao da je u ratu.

Nerv koji spaja mozak i srce: vagus nerv

Glavni „kabl“ kojim mozak razgovara sa organima zove se vagus nerv. On je zadužen za automatske funkcije: disanje, krvni pritisak, varenje…

Naučnici već dugo znaju da vagus nerv ima veze i sa imunitetom. Još 2000. godine istraživači su pokazali da stimulacija vagus nerva kod životinja može da smanji proizvodnju jednog imunog proteina koji podstiče upalu.

Zanimljivo je i da je prošle godine jedan implant koji stimuliše vagus nerv dobio odobrenje američke FDA kao terapija za reumatoidni artritis (autoimunu bolest). To pokazuje koliko je ova oblast ozbiljna i „realna“, a ne naučna fantastika.

Najvažnije otkriće: nervne ćelije koje bukvalno „obaviju“ mesto povrede

U novoj studiji, istraživači su pratili šta se dešava tokom infarkta kod miševa.

Otkrili su da se određene nervne ćelije vagus nerva (TRPV1 neuroni) ponašaju kao da „jure“ ka povredi i bukvalno se obmotavaju oko oštećenog dela srca.

To ih je navelo na pitanje:

Da li ti nervi samo registruju štetu – ili je i pogoršavaju?

„Isključili“ su nervni krug i dobili neverovatan rezultat

Eksperimenti su bili izuzetno zahtevni: jedan istraživač radi operaciju na srcu miša, drugi cilja određene ćelije u mozgu, treći prati rad srca uživo…

Jedan od autora, Saurabh Yadav, rekao je da je bilo trenutaka kada se pitao da li je sve to preveliki zalogaj.

A onda se desilo ono što niko nije očekivao u toj meri:

• kada su „ugasili“ malu grupu tih nervnih ćelija, srce je radilo bolje
• električni signali srca su bili stabilniji
• posledice infarkta su bile blaže

I to nije bilo sve.

Kako izgleda „lanac“ koji može da pogorša infarkt?

Istraživači su otkrili krug i definisali ova tri koraka:

• srce šalje signal mozgu preko određenih neurona
• signal ide u hipotalamus (deo mozga koji upravlja mnogim važnim funkcijama koje ne kontrolišemo svesno)
• mozak zatim šalje signal nazad ka srcu, koji uključuje imunitet i podstiče upalu

Dakle, infarkt ne ostaje „lokalna stvar“ srca, već se pretvara u krug: srce → mozak → imunitet → srce.

I što je najvažnije: kada su prekinuli bilo koju kariku tog kruga, stanje miševa se poboljšalo.

Šta kažu drugi stručnjaci?

Neuroimunolog Cameron McAlpine sa Mount Sinai škole medicine kaže da su rezultati „zaista impresivni“, i podseća da tek poslednjih godina imamo tehnologiju koja omogućava ovako precizno mapiranje nervnih puteva.

Drugim rečima: ovo nije priča iz domena teorije – ovo je priča iz laboratorije, sa konkretnim rezultatima.

Da li ovo znači da će se infarkt uskoro lečiti „preko mozga“?

Ne još. Ovo su rezultati na životinjama i do kliničke primene kod ljudi mogu proći godine. Ipak, naučnici smatraju da bi jednog dana terapije koje utiču na vagus nerv mogle da se koriste i u kardiologiji.

Posebno zanimljivo je to već postoje uređaji koji stimulišu vagus nerv, samo što se trenutno koriste za druge bolesti. To znači da je put do praktične primene možda kraći nego što deluje.

Nauka se vraća staroj ideji: miran mozak, mirnije srce.

(eKlinika.rs)