Naučnici otkrili šta uzrokuje hronični bol koji traje mesecima ili godinama: Ključni krivac je u mozgu

Hronični bol često nije posledica samo jednog uzroka, već kompleksnog spleta telesnih, nervnih i psiholoških faktora koji utiču da bol traje duže od 3 meseca ili se stalno vraća. I baš zbog toga teško je dati precizan odgovor na pitanje - šta uzrokuje hronični bol? Međutim, nova studija identifikuje ključnog krivca u mozgu.

Preporučujemo

Otkriveno kada hronični bol nestaje 

Neuronski krug skriven u nedovoljno proučenom regionu mozga igra ključnu ulogu u pretvaranju privremenog bola u bol koji može da traje mesecima ili godinama, otkrili su istraživači sa University of Coloradou Boulderu. Studija na životinjama, objavljena u časopisu The Journal of Neuroscience, otkrila je da utišavanje ovog puta, poznatog kao kaudalni granularni insularni korteks (CGIC), može da spreči ili zaustavi hronični bol.

- U našem radu smo koristili razne najsavremenije metode kako bismo definisali specifično moždano kolo ključno za odlučivanje da bol postane hroničan i za naređivanje kičmenoj moždini da sprovede ovu instrukciju. Ako se ovaj ključni donosilac odluka utiša, hronični bol se ne javlja. Ako je već u toku, hronični bol nestaje - objašnjava viši autor studije Linda Watkins, istaknuti profesor bihejvioralne neuronauke na College of Arts and Sciences.

Neuronaučnici sada mogu da identifikuju, sa neviđenom preciznošću, potencijalne ciljeve za nove terapije

Studija dolazi usred onoga što njen prvi autor neuronačnik Jayson Ball naziva „zlatnom groznicom neuronauke“. Sa novim alatima koji im omogućavaju genetsku manipulaciju preciznim populacijama moždanih ćelija, neuronaučnici su sada u mogućnosti da identifikuju, sa neviđenom preciznošću, potencijalne ciljeve za nove terapije. Takve terapije, uključujući infuzije ili interfejse mozak-mašina, mogle bi jednog dana pružiti bezbednije i efikasnije alternative opioidima.

- Ova studija dodaje važan list na drvo znanja o hroničnom bolu - kaže Ball, koji je doktorirao u Watkins laboratoriji a sada radi za Neuralink, kalifornijski startap koji razvija interfejse mozak-mašina za ljudsko zdravlje.

Jedna od 4 osobe oseća hronični bol 

Otprilike jedna od četiri odrasle osobe ima hronični bol, a skoro jedna od 10 osoba kaže da hronični bol ometa njihov svakodnevni život i rad, pokazuju podaci američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti. Osobe sa bolom koji ima veze sa nervima često pate od stanja koje se naziva alodinija, ekstremne osetljivosti u kojoj čak i lagan dodir boli.

Akutni i hronični bol funkcionišu različito. Akutni bol služi kao privremeni znak upozorenja, koji se pokreće kada povređeno tkivo - poput udarenog prsta na nozi - pošalje signal kičmenoj moždini i dalje do centra za bol u mozgu. Hronični bol je više kao lažna uzbuna, u kojoj signali bola ostaju u mozgu nedeljama, mesecima ili godinama nakon što je početna povreda tkiva zacelila.

- Zašto i kako bol ne prolazi, ostavljajući vas u hroničnom bolu, je glavno pitanje na koje se još uvek traže odgovori - istakla je Watkins.

Pacijenti sa hroničnim bolom imaju preaktivan kaudalni granularni insularni korteks 

Godine 2011. Watkins laboratorija objavila je studiju koja pokazuje da sugeriše da kaudalni granularni insularni korteks - klaster ćelija veličine kocke šećera skriven duboko u naborima dela ljudskog mozga koji se naziva insula - igra važnu ulogu u alodiniji. Studije na ljudima su takođe pokazale da pacijenti sa hroničnim bolom imaju preaktivan kaudalni granularni insularni korteks. Ali, dugo vremena, jedini način da se manipuliše kaudalnim granularnim insularnim korteksom bio je njegovo uklanjanje - nepraktičan pristup za ljudske tretmane.

Za novu studiju, tim je koristio nove fluorescentne proteine da bi posmatrao koje ćelije u centralnom nervnom sistemu svetle kada pacov zadobije povredu išijadičkog nerva. Tim je zatim koristio najsavremenije „hemogenetske“ alate da bi uključio ili isključio gene unutar specifičnih populacija neurona. Istraživači su otkrili da, iako kaudalni granularni insularni korteks igra minimalnu ulogu u obradi akutnog bola, igra vitalnu ulogu u održavanju bola.

Prema studiji, kaudalni granularni insularni korteks signalizira centru za obradu bola u mozgu, ili somatosenzornom korteksu, koji zauzvrat govori kičmenoj moždini da održava bol.

- Otkrili smo da aktiviranje ovog puta pobuđuje deo kičmene moždine koji prenosi dodir i bol u mozak, uzrokujući da se dodir sada takođe doživljava kao bol - navodi Ball.

Moždani putevi mogu direktno da ciljaju da moduliraju senzorni bol

Kada je tim isključio ćelije unutar ovog puta odmah nakon povrede, bol pacova od povrede bio je kratkotrajan. Kod životinja koje su već imale hroničnu alodiniju, onemogućavanje ovog puta je dovelo do prestanka bola.

- Naše istraživanje predstavlja jasan slučaj da se specifični moždani putevi mogu direktno ciljati da moduliraju senzorni bol- ističe Ball.

Još uvek nije jasno šta podstiče kaudalni granularni insularni korteks da počne da šalje signale hroničnog bola, a i potrebno je više istraživanja pre nego što se ove naučene lekcije mogu primeniti da bi se pomoglo ljudima.

Ali, neuronačnik Jayson Ball zamišlja ne tako daleku budućnost u kojoj medicinski stručnjaci leče bol injekcijama ili infuzijama koje ciljaju određene moždane ćelije bez sistemskih neželjenih efekata i rizika od zavisnosti koji dolaze sa opioidima. On takođe veruje da bi interfejsi mozak-mašina, bilo implantirani u lobanju ili pričvršćeni za nju, mogli da igraju sličnu ulogu u lečenju jakog hroničnog bola.

(eKlinika.rs)