Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Lečenje hroničnog bola: Kako osećamo maligni i nemaligni, a koliko traje postoperativni hronični bol

Piše: Marijana M.Rajić
8:45 - 17. 11. 2022.

Osećaj bola je u potpunosti individualan, a jednu istu bolnu draž dve osobe mogu da dožive na različiti način. Takođe, značajno je napomenuti da i jedna ista osoba istu jačinu bola može osećati na različit način u različitim situacijama, objašnjava za eKlinika portal prof. dr Nebojša Lađević, specijalista anesteziologije

hronični bol Prof. dr Nebojša Lađević: Svi lekovi, pa i lekovi protiv bola imaju svoja neželjena dejstva i jedino lekar može i mora da ih propiše u tačno određenoj dozi Foto: Privatna arhiva/Shutterstock

Hronični bol postoji od davnina, ali su se njegove definicije menjale. Medicina razlikuje više vrsta hroničnog bola, a ono što je karakteristično za naše podneblje jeste da ljudi imaju pogrešnu predstavu o tome da bol treba trpeti, da je to „muški“. Česta je i veoma opasna prekomerna upotreba lekova za njegovo ublažavanje, i to „na svoju ruku“.

Hronični postoperativni, kancerski i nekancerski bol i drugi slučajevi kada se javlja hronični bol

Jedan od najviše prisutnih osećaja hroničnog bola jeste hronični postoperativni bol. Prema rečima prof. dr Nebojše Lađevića, specijaliste anesteziologije i direktora Centra za anesteziologiju i reanimatologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije, definiše se kao bol koji traje duže od 3 meseca posle hirurške intervencije. Ali, naglašava profesor u razgovoru za eKlinika porta, ne mora trajati stalno u kontinuitetu, može imati i prekide.

Bitno je da on postoji i nakon 3 meseca od hirurške intervencije. Veoma je interesantno da ne zavisi od dužine ili veličine operativnog zahvata. Do njega najčešće dovode operacije preponskih kila i operacije na dojci. Pored ove vrste hroničnog bola postoje i mnoge druge, kao što su hronični nekancerski bol (najčešće je muskuloskeletnog porekla, znači porekla od mišića, tetiva i zglobnih površina kolena i kuka) i hronični kancerski bol (bol kod pacijenata sa malignom bolesti). Svaki od ovih bolova može biti nociceptivni ili neuropatski, a moguća je kombinacija ove dve vrste bola. Za lečenje se koriste različiti lekovi, ali i invazivne tehnikeističe profesor dr Lađević.

Kada se za hronični bol koriste opioidi

Osećaj bola je, objašnjava nam predsednik Srpskog udruženja za terapiju bola, u potpunosti individualan. Jednu istu bolnu draž dve osobe mogu da dožive na različiti način. Značajno je napomenuti da i jedna ista osoba istu jačinu bola može doživeti na različiti način u različitim situacijama. To znači da je, prema rečima prof. dr Nebojše Lađevića, uticaj percepcije bola strogo individualan i pod velim uticajem centralnog nervnog sistema svake osobe pojedinačno.

– Od lekova za nemaligni hronični bol najćešće se koriste nesteroidni antiinflamatorni lekovi kao što su ibuprofen, diclofenak, ketorolak i slični. Mogu se dodati i slabi opiodi, ali veoma oprezno i ne dugotrajno. Opioidi se najčešće dodaju u situacijama kada je bol jakog intenziteta, a potrebno je premostiti period do operacije, na primer, kuka ili kolena. Kod hroničnog postoperativnog bola je najznačajnija prevencija, odnosno sprečavanje da on uopšte nastane. Tada se lekovi primenjuju preoperativno, kako bi se smanjio uticaj hirurške draži na pojavu bola i tu su najpoznatiji lekovi lidokain, ketamin, magnezijum, kao i gabapentinoidi. Znači, prevencija je najbolja terapija jer se ovaj hronični bol dosta teško leči kada se pojavi. Izuzetno je bitno da je analgezija jako dobra u neposrednom postoperativnom periodu i da na taj način takođe sprečimo njegov nastanak – objašnjava naš sagovornik i dodaje:

Hronični maligni bol

Hronični maligni bol je uzrokovan širenjem i napredovanjem maligne bolesti, najčešće praćene sa metastazama u kostima i drugim organima. Tada nastaju prvo slabi, a zatim sve jači bolovi kod kojih je neophodno primeniti različite lekove iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova, opioida ali i zračenje metastatskih promena. Mogu se primeniti specifični blokovi i lize nerava i gangliona.

Koje bolesti u savremenom dobu su najčešći izazivači hroničnog bola

Najčešće izazivače, kaže prof.dr Nebojša Lađević, možemo podeliti u grupu malignog i nemalignog bola.

– Sve vrste maligniteta mogu izazvati bol, a on se najčešće javlja kao posledica lokalnog ili metastatskog širenja karcinoma. Taj bol je nažalost celodnevan i značajno utiče i na kvalitet života pacijenta i na njegovu pokretljivost. Što se tiče namalignog bola, najčešći uzročnici su iz muskuloskeletnog sistema, kao i zglobova. Izuzetno jaki i neprijatni bolovi se javljaju u kukovima i kolenima i oni onesposobljavaju pacijenta da se kreće. Svakako da je u današnje doba najrasprostranjeniji bol u donjem delu leđa i da praktično nema osobe koja ga bar jednom nije imala. Nastaje kao posledica preopterećenja kičmenog stuba sa promenama u prostorima između pršljenova, gde se nalaze takozvani intervertebralni diskovi. Oni mogu da se pomere ili da puknu i da na taj način pritisnu okolne velike živce ili čak i samu kičmenu moždinu. Tako dolazi do jako izraženih bolova – opisuje profesor dr Nebojša Lađević.

Šta je medicina (terapija) bola i da li se leči bol ili pacijent?

Profesora Lađevića, koji je u svakodnevnom kontaktu sa pacijentima ali i kroz naučne radove i publikacije najviše i posvećen terapiji bola, pitali smo čime se tačno bavi ova grana medicine.

– Medicina bola se bavi proučavanjem bola, učenjem mediciskih radnika kako da prepoznaju, ocene jačinu bola i kako da primene adekvatnu terapiju. Mi imamo sreću da smo osnovali subspecijalizaciju „Medicina bola“, koju mogu da upišu lekari svih grana specijalnosti i da postanu supspecijalisti u ovoj oblasti. Izuzetno je značajno da je pristup u lečenju bola multidisciplinarni i da su u lečenje pacijenta uključeni lekari različitih specijalnosti. To je jedan timski pristup u lečenju, gde ne lečimo bol kod pacijenta već pacijenta koji ima bol, što je jedan kompleksan, a pre svega individualni koncept.

Zašto je u našem mentalitetu ukorenjeno da trpimo bol?

– Pitanje je jako dobro, jer u našem podneblju možemo čuti: „Stisni zube!“, „Kakav si ti muškarac kada plačeš, valjda ne boli toliko?“ ili: ,„Pa mora da boli, ovo je bolnica…“ Naravno da je sve ovo pogrešno i da pacijente ne treba da boli. Ukoliko pacijenta, na primer, boli u neposrednom postoperativnom periodu, ta osoba će se sporije oporavljati, kasnije će postati pokretna. Postoji mogućnost da ima i povišen pritisak i ubrzan rad srca i niz drugih metabolčkih promena, pa čak i smanjeno funkcionalan imunitet. Naravno da će teže biti lečen i izlečen. Bol koji je hroničan tokom vremena nije samo simptom već postaje i bolest sama za sebe jer dovodi do niza psihofizičkih promena kod pacijenta – objašnjava profesor dr Lađević.

Koliko je opasno lečiti se na svoju ruku i kako se razvija zavisnost od lekova protiv bola

U znanju je, podseća sagovornik našeg portala, uvek spas. Samim tim i jeste opasno kada neko sam sebe leči, a nema znanje. Svi lekovi, pa i lekovi protiv bola imaju svoja neželjena dejstva i jedino lekar može i mora da ih propiše u tačno određenoj dozi.

– Neki od analgetika spadaju i u grupu opioida. Ukoliko se ne primenjuju po tačno utvrđenim protokolima može doći i do njihove zloupotrebe. Zabluda je da kod pacijenata koji imaju jake bolove i koriste opioide dolazi do stvaranja zavisnosti, jer ovi pacijenti nikada ne bi uzimali opioide da ih tako jako ne boli. Najčešće je povećanje doze vezano za napredovanje osnovne bolesti i pojačanje bola koje se dešava protokom vremena. Neko ko ima maligni bol ima pravo da dobije opioide, kako bi ga manje bolelo – napominje sagovornik našeg portala i dodaje:

Prava adresa za lečenje hroničnog bola

– Lično sam pristalica velike restrikcije u propisivanju opioida kod nemalignog bola i uvek treba potražiti neku dugu opciju. Najbolje je obratiti se lekarima za pomoć. Svi građani imaju priliku da to učine u Kabinetu za terapiju bola Centra za anesteziologiju i reanimatologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije – dao je dragocene savete u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Nebojša Lađević, direktor Centra za anesteziologiju i reanimatologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije u Beogradu.

TEME:
Petronijevic
10:39, 17. 11. 2022. Odgovori

Poštovani, imam zapaljenje zglobova , metotreksat 15mg udaram već izvesno vreme dali postoji nešto drugo bez tih jakih nus pojava. Hvala

Snezana
15:25, 17. 11. 2022. Odgovori

Imam artritis koji je zahvatio sve zglobove. Ne znam sta sve nisam pila za bolove koji su neizdrzljivi. Moj zivot je pakao i nicemu ne sluzi. Kazu pa malo trpi, a ja ne mogu da izadjem napolje.

Marina
15:27, 17. 11. 2022. Odgovori

Bolujem od Multiple skleroze više od 20g.
2006g.počeli užasni bolovi torakalno….od onda sam stalno pod ljekovoma za bol
24h.dnevno i bol ne popušta
Kamo se više obratit….ovo je postalo neizdrživo
Živim u Puli
0989270866

Radmila Tamindtix
19:19, 17. 11. 2022. Odgovori

Dobrar dan, od radikalne operacije besike, jajnika, materice, vagine i dela limfnih zleza 14. Marte ove godine, zbog malignog tumra u besici, imam neprestane bolove u predelu celog stomaka i bubrega, sada vec i neke koji lice na isijatikus, obicno preko dana skoro ne, ali uvece je nepodnosljivo. Inace, imam dve stome, uro i nefro, ukupno sam bila oko tri meseca u raznim bolnicama, operacija, kovid, dve sepse…bolovi ne prestaju i sve su jaci. Kome da sa se obratim? Hvala

Zorica Boganovič
6:33, 19. 11. 2022. Odgovori

Poštovanje,
Pročitala sam test u vezi bola i bolova i mogu Vam reći Da mi je mi mnogo pomoglo u rešavanju bola i bolova jer i sama trpim i imam bolove pored jakih lekova za bol i bolove jer imam nažalost više hroničnih bolesti i vrlo je teško bolove podnositi i ostati psihički jak u ovakvim slučajevima tj.onda treba sve da se leči i ništa ne treba na svoju ruku uzimati lekove i treba da se ima još više tema i podrške od strane zdravstva. Pozdrav za redakciju i ostale članove Zdravstva.

Mile
10:28, 19. 11. 2022. Odgovori

Imam hronične bolove koise kreću po čitavom tijelu u nogama rukama leđima donje delu basan naj više preko noći sveskama pokušava svežije slabo pomagalo želiobi čuti vaš savet kako dase obratim vama da na pregled hvala na odgovoru pozdrav iz lyona fr.

Rajka
16:02, 23. 11. 2022. Odgovori

13 godina zbog raka pluća i kasnije metastaza uzimam Jurnistu 32mg kada sam htela da smanjim doktorka mi je rekla da nema smanjivanja samo da se ne povećava. Međutim sam se izborila da mi dozvoli smanjenje, sada već 5 godina pijem od 16mg.

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend