Jednostavan test krvi, koji odražava zdravlje mozga, može predvideti koji ljudi su u najvećem riziku od moždanog udara, otkrili su naučnici sa Uppsala University. Rezultati studije objavljeni su u časopisu Circulation, a ovo otkriće, kako kažu, moglo bi da doprinese individualizovanijem tretmanu pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom.
Atrijalna fibrilacija je čest uzrok moždanog udara
Atrijalna fibrilacija je najčešća srčana aritmija, koja pogađa oko trećine svih ljudi u nekom trenutku života. Čest je uzrok moždanog udara, jer srčana aritmija povećava rizik od stvaranja krvnih ugrušaka u pretkomorama srca. Mnogi ljudi sa atrijalnom fibrilacijom zbog toga primaju antikoagulantni tretman u cilju prevencije moždanog udara.
Međutim, budući da antikoagulantni tretman dovodi do povećanog rizika od ozbiljnih krvarenja, samo osobe sa umerenim ili visokim rizikom od moždanog udara primaju ovaj tretman, ali ne i svi ljudi sa atrijalnom fibrilacijom. Zbog toga je važno, kažu naučnici, da se sa što većim stepenom preciznosti identifikuju osobe koje će imati koristi od antikoagulansnog tretmana.
Test krvi izdvaja protein neurofilament na osnovu koga se predviđa rizik od moždanog udara
Istraživači su sada analizirali supstancu neurofilament, protein koji se oslobađa iz mozga u slučajevima štetnog naprezanja i hipoksije, u uzorcima krvi više od 3.000 ljudi sa atrijalnom fibrilacijom. Istraživači su zatim pratili ove ljude u proseku godinu i po. Osobe sa najvišim nivoom neurofilamenata u krvi imale su najveći rizik od moždanog udara. Rizik od moždanog udara među četvrtinom sa najvišim nivoima neurofilamenata bio je više od tri puta veći nego kod onih sa najnižim nivoima.
– S obzirom na to da rizik od moždanog udara određuje koji je tip lečenja odgovarajući, to može da pomogne da se poveća preciznost u izboru lečenja – kaže dr Julia Aulin, autor studije i kardiolog na Uppsala University Hospital.
Efekat atrijalne fibrilacije na mozak ranije mogao da se meri na ovaj način
Kada su istraživači zatim kombinovali neurofilament sa običnim uzorcima krvi istih pojedinaca, to je dodatno povećalo sposobnost predviđanja moždanog udara.
– Nismo mogli ranije da izmerimo efekat atrijalne fibrilacije na mozak na ovaj način. Budući da atrijalna fibrilacija utiče i na srce i na mozak, logično je da se preciznost procene poboljša kada se proceni stanje oba organa – ističe dr Karl Sjölin, koautor studije i specijalista za moždani udar na Uppsala University Hospital.
Istraživači naglašavaju da su testovi krvi u svakodnevnoj upotrebi u zdravstvu i koriste se za procenu funkcionisanja naših organa, kao što su srce, bubrezi i jetra, ali ne postoji utvrđen test za procenu stanja mozga u vezi sa kardiovaskularnim oboljenjima.
Test krvi mogao bi da spreči štetno opterećenje mozga
– Dugo smo bili svesni neurofilamenta, ali smo tek poslednjih godina počeli da shvatamo kako da ga koristimo – navodi dr Sjölin i najavljuje da je sledeći korak da se istraži efekat različitih tretmana u zdravstvenoj zaštiti na nivoe neurofilamenta i da li to zauzvrat ima bilo kakav značaj za rizik od moždanog udara ili smrti.
– Nadamo se da ćemo moći da intervenišemo u ranijoj fazi i sprečimo štetno opterećenje mozga pre nego što izazove simptome. Nalazi se verovatno mogu preneti na druge grupe pacijenata sa kardiovaskularnim poremećajima, iako to tek treba da se pokaže. Nadamo se da će na kraju biti moguće proceniti zdravlje mozga jednostavnim testom krvi u lokalnom domu zdravlja – poručila je kardiolog dr Julia Aulin.
