Srčani udar najavljuje jak bol u grudima: Zašto je važan prvi sat od pojave simptoma, priča dr Svetlana Milanov

– Infarkt miokarda leči se na dva osnovna načina – lekovima za otapanje tromba u krvnom sudu, kao i mehaničkim otvaranjem začepljenja krvnog suda - objašnjava specijalista interne medicine dr Svetlana Milanov

Srčani udar najavljuje najvažniji simptom - bol, i to onaj bol koji je lokalizovan iza centralnog dela grudne kosti i/ili gornjeg dela stomaka. Bol se najčešće širi u levo rame ili u oba ramena, levu ruku (nadlaktice, podlaktice, šake, prste), vrat, donju vilicu, leđa (između plećki). Ljudi koji dožive bol, koji izaziva srčani udar, najčešće ga opisuju kao stezanje, pritisak, "pečenje", probadanje ili „cepanje“ u grudima.

Nakon 3 sata od pojave prvih simptoma - šteta više ne može da se popravi

Preporučujemo

Srčani udar ili infarkt miokarda jedan je od najčešćih uzroka smrti u svetu, a i vodeći je uzrok smrti u opštoj populaciji naše zemlje. U Srbiji oko 10.000 ljudi godišnje doživi infarkt i najčešće se javlja kod osoba starijih od 40 godina. Međutim, sve češći je i kod ljudi mlađih od 40 godina i pogađa muškarce nego žene. Dokazano je da smrstnost najveća u prva dva sata od početka razvijanja infarkta.

- Najveći broj oštećenja nastaje već u prvom satu nakon pojave početnih simptoma i znakova, a čekanjem se samo povećava opseg oštećenja ćelija srčanog mišića, jer ćelije srca ne mogu da se obnavljaju. Nakon što prođu 3 sata od pojave prvih simptoma šteta više ne može da se popravi. Stvara se ožiljak u srčanom mišiću, koji ostaje zauvek, i taj deo srca izbačen je iz funkcije. Ponovno uspostavljanje protoka krvi kroz zapušeni krvni sud – koronarnu arteriju u prvom satu nakon pojave početnih simptoma i znakova, može da bude ključno za preživljavanje - objašnjava u razgovoru za eKlinika portal specijalista interne medicine dr Svetlana Milanov.

Srčani udar, kako pojašnjava dr Milanov, nastaje zbog naglog prekida protoka krvi kroz koronarne arterije koje snabdevaju srčani mišić kiseonikom i hranljivim materijama, zbog čega u ograničenom delu srčanog mišića dolazi do odumiranja, odnosno propadanja ćelija.

- Zbog smanjenja aktivne srčane mase, srce više ne može normalno da pumpa krv, što za posledicu može da ima trenutni prestanak rada srca – ističe naša sagovornica.

Kako se leči srčani udar?

– Infarkt miokarda leči se na dva osnovna načina – lekovima za otapanje krvnog ugruška, tromba u krvnom sudu, koji je zapušen istim, kao i mehaničkim otvaranjem začepljenja krvnog suda uvođenjem u njih specijalnih žica, odnosno katetera, balona ili žičanih proteza (stentova). Koji način lečenja će biti primenjen zavisi od više faktora, a pre svega od trenutnog stanja pacijenta, vremena koje je prošlo od prvih simptoma infarkta do javljanja lekaru, pridruženih bolesti pacijenta, prisustva alergija na pojedine lekove… U svakom slučaju, najvažnije je da se lečenje započne što ranije, a najidealnije je da od pojave prvih simptoma do trenutka javljanja lekaru ne prođe više od sat vremena. To je takozavni ’’zlatni sat’’. Ili, da se osoba javi lekaru u okviru 3 sata od pojave prvih simptoma, ukoliko preživi – naglašava dr Milanov i dodaje da nakon primene jednog ili drugog načina osnovnog lečenja, bolesnik nastavlja da se leči raznim lekovima neophodnim za stabilizaciju bolesti.

Dr Milanov podseća na reči američkog kardiohirurga dr Claude Schaeffer Becka koji je govorio da „previše ljudi umire sa srcem predobrim za umiranje“, a to znači da veliki broj ljudi umire od posledica srčanog udara samo zbog neprepoznavanja prvih simptoma bolesti i neupućenosti u važnost pružanja prve pomoći.

Kako može da se spreči srčani udar?

S obzirom na to da infarkt miokarda danas dobijaju sve mlađi ljudi, u drugoj, trećoj deceniji života, dr Milanov navodi da promene nekih životnih navika i te kako mogu da pomognu da ne dođe do srčanog udara i izdavaja neke od najdelotvornijih:

– Pokrenite se, hodajte 30 do 45 minuta, 4 do 5 puta nedeljno

– Kontrolišite i lečite povećan nivo masnoća u krvi

– Održavajte normalan krvni pritisak (do 130/80mmHg)

– Prestanite da pušite

– Smanjite telesnu težinu

– Lečite dijabetes

– Smanjite unos soli, šećera, crvenog mesa, mesnih prerađevina, brze hrane

– Povećajte unos voća, povrća, žitarica, orašastih plodova

– Smanjite i/ili ostavite alkohol

– Izbegavajte psihoaktivne supstance

-.Smanjite ili izbegavajte napitke koji sadrže kofein

– Izbegavajte anabolike za povećanje mišićne mase i poboljšanje fizičke

sposobnosti

– Odmorajte – obezbedite sebi dnevni, sedmični i godišnji odmor.