Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Kako izbeći srčani udar, 6 načina da zaštitimo srce

Priredio/la: D. T.
17:00 - 19. 08. 2022.

Osobe obolele od dijabetesa su u povišenom riziku da se razbole od neke kardiovaskularne bolesti. Imaju povećane šanse da dobiju moždani udar ili neko srčano oboljenje

srce Neke najjednostavnije dobre navike su najbolja zaštita za srce Foto: Shutterstock

Srčani udar jedan je od najčešćih uzroka smrti u razvijenim zemljama sveta. Najgori ishod i mnoge bolesti srca, u većini slučajeva mogu se sprečiti na par jednostavnih načina. Srčani udar (akutni infarkt miokarda) oštećenje je i izumiranje ćelija srčanog mišića usled poremećaja cirkulacije. Sedam dobrih navika mogu za jednu trećinu sprečiti srčani udar i pomoći da se izbegne demencija.

1. Fizička aktivnost i zdrava ishrana

Fizička aktivnost ima višestruke koristi za fizičko i psihičko zdravlje čoveka. Stručnjaci preporučuju na nedeljnom nivou, oko 150 minuta umerene ili 75 jače fizičke aktivnosti.

Zdrava izbalansirana uz izbegavanje prerađenih namirnica, loših masti i šećera može biti najbolji saveznik srca. Preporučuje se mediteranski način ishrane zasnovan na upotrebi povrća, morske ribe, voća.

2. Izbegavanje duvanskog dima

Sastojci kojima obiluje nikotin mogu u velikoj meri u lošem smeru uticati na celokupno zdravlje. Nikotin povećava periferni otpor u krvnim sudovima i tako dovodi do porasta krvnog pritiska. Smatra se i da povećava broj otkucaja srca. Katrani su kancerogene materije, tvrdi se da je oko oko 30 odsto svih malignih tumora uzrokovano pušenjem.

3. Održavanje normalne telesne težine

Iako mnoga istraživanja navode indeks telesne mase (BMI) 18,5 do 25 kao najpoželjniji kada je u pitanju zdrava telesna težina i zdravlje, smatra se da on ipak nije do kraja jasan pokazatelj kada je u pitanju zdravlje srca. Veruje se da je bolji način procene merenje obima struka.

Smatra se da masne naslage u predelu trbuha, čak i ako ih nema na drugim delovima tela, povećavaju rizik od srčanog udara. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, rizik od kardiovaskularnih bolesti veći je kod muškaraca čiji je obim struka iznad 94 centimetra i kod žena sa obimom struka iznad 80 centimetara.

4. Krvni pritisak

Visok krvni pritisak ili hipertenzija jedan je od najčešćih faktora rizika. Visok krvni pritisak oštećuje krvne sudove srca, mozga, bubrega. Skoro kod jedne polovine pacijenata koji su imali infarkt srca i kod dve trećine obolelih od šloga krvni pritisak bio je viši od 160/95 mm Hg.

Dugogodišnja nelečena hipertenzija najčešći je krivac i za kongestivnu srčanu slabost. Poseban problem je i činjenica da kod velikog broja pacijenata hipertenzija nije regulisana. Idealne vrednosti krvnog pritiska su 120/80 mm Hg.

5. Masnoće u krvi

Masna, „voštana“ supstanca, bez koje organizam ne bi mogao da funkcioniše je holesterol. Svaka ćelija ljudskog tela sadrži i masnoće. Kao i svi lipidi holesterol je nerastvorljiv u vodi, pa se u krv transportuje vežući se za proteine i gradeći lipoproteine, koji su podeljeni prema gustini na lipoproteine vrlo male gustine ili VLDL (Very Low Density Lipoprotein), lipoproteini male gustine  LDL ( Low Density Lipoprotein) i velike gustine  HDL (High Density Lipoprotein).

Rasponi LDL ili lošeg holesterola optimalne su ako su manje od 100 mg/dL, dok su veoma visoke od 190 mg/dL i više. Stručnjaci navode da su sve ove brojke opšte smernice. Nivo HDL ili dobrog holesterola trebalo bi da iznosi više od 40 mg/dL. HDL masnoće smanjuju rizik od srčanih bolesti, nivo od 60 mg/dL ili više se smatra dobrom zaštitom.

6. Dijabetes i kardiovaskularne bolesti

Osobe obolele od dijabetesa su u povišenom riziku da se razbole i od neke kardiovaskularne bolesti. Imaju povećane šanse da dobiju moždani udar ili srčano oboljenje. Povišene vrednosti šećera u krvi toksično utiču na srčani mišić. Moguća je i pojava dijabetične kardiomiopatije koja uzrokuje srčanu slabost.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend