Rad na 40 stepeni: Šta se događa organizmu nakon četiri, šest i osam sati provedenih na suncu

Rad na otvorenom tokom ekstremnih vrućina nije samo neprijatan i naporan. Kada temperatura dostigne 40 stepeni, a čovek je satima izložen direktnom suncu i fizičkom naporu, organizam ulaže veliki napor da bi održao normalnu telesnu temperaturu.

Telo pokušava da se rashladi znojenjem i usmeravanjem veće količine krvi prema koži. Srce zato radi brže, dok se sa znojem gube voda, natrijum i drugi elektroliti. Ako nema dovoljno tečnosti, odmora i boravka u hladu, mogu da se jave glavobolja, slabost, grčevi, kolaps, a u najtežim slučajevima i toplotni udar. Ne postoji, međutim, precizan trenutak u kojem će svakoj osobi pozliti. Posledice zavise od vlažnosti vazduha, težine posla, odeće i zaštitne opreme, zdravstvenog stanja, unosa tečnosti i toga koliko je radnik naviknut na visoke temperature. Nekome će ozbiljne tegobe početi posle više sati, a nekome mnogo ranije.

Šta se događa organizmu kada je napolju 40 stepeni

Organizam pokušava da se oslobodi viška toplote tako što povećava protok krvi kroz kožu, ali zbog toga srce mora intenzivnije da radi.

Pravi jednu vazodilataciju, širi krvne sudove spolja, povećava protok krvi kroz kožu da bi je rashladio, ali pri tome zahteva jedan pojačani srčani rad, objasnila je dr Bojana Uzelac iz Urgentnog centra, gostujući u Dnevniku RTS-a.

Doktorka Uzelac upozorila je da posledice ekstremnih temperatura ne pogađaju samo starije i hronične bolesnike. Među pacijentima je sve više mladih ljudi koji rade na otvorenom, kolabiraju na javnom mestu i prilikom pada zadobijaju povrede. Toplotni udar nastaje kada organizam izgubi sposobnost da kontroliše telesnu temperaturu. To je urgentno stanje koje zahteva hitno rashlađivanje i medicinsku pomoć.

Prva četiri sata: telo još pokušava da nadoknadi gubitke

Tokom prvih sati rada na vrućini pojačavaju se znojenje i rad srca. Fizički napor dodatno zagreva organizam, zbog čega telo istovremeno mora da snabdeva krvlju aktivne mišiće i da se oslobađa viška toplote.

Ako radnik ne pije dovoljno vode i ne pravi pauze, mogu da se pojave:

• žeđ i suva usta
• umor i glavobolja
• ubrzan puls
• vrtoglavica
• grčevi u mišićima
• slabija koncentracija
• usporene reakcije

Ove simptome ne treba prihvatiti kao uobičajenu neprijatnost koju radnik mora da istrpi. Slabija koncentracija i sporije reakcije povećavaju mogućnost povrede ili greške pri radu sa mašinama.

Američki Nacionalni institut za bezbednost i zdravlje na radu preporučuje da se pri umerenom radu na vrućini pije približno jedna čaša vode na svakih 15 do 20 minuta, pre nego što se pojavi žeđ. Kada obilno znojenje traje satima, mora se voditi računa i o nadoknadi elektrolita.

Nakon šest sati: telo ulazi u stanje iscrpljenosti

Posle više sati provedenih na suncu gubitak tečnosti može da smanji zapreminu krvi u cirkulaciji. Krvni pritisak može da padne, srce ubrzava rad, a mozak i mišići dobijaju manje krvi nego što im je potrebno. Tada se mogu javiti jaka malaksalost, mučnina, obilno znojenje, vrtoglavica, ubrzano disanje i osećaj da više nema snage za nastavak posla. To su mogući znaci toplotne iscrpljenosti, a ne samo običan umor nakon teškog radnog dana.

Osobu treba odmah skloniti sa sunca, prekinuti fizički napor, raskomotiti je i postepeno joj dati vodu ili napitak sa elektrolitima, ukoliko je potpuno svesna i može normalno da guta. Doktorka Andrijana Ilić iz Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć objasnila je za RTS da pregrevanje može da utiče na dotok krvi i kiseonika u mozak, zbog čega ljudi mogu da kolabiraju.

Nakon osam sati: telo može da izgubi kontrolu nad temperaturom

Osmočasovna smena na direktnom suncu, bez odgovarajućih pauza, vode i hladovine, može da dovede organizam do granice izdržljivosti.

Bubrezi pokušavaju da sačuvaju preostalu tečnost, pa mokrenje postaje ređe, a urin tamniji. Istovremeno raste opasnost da prirodni sistem za hlađenje više ne bude dovoljan. Najopasniji trenutak nastaje kada telo izgubi sposobnost da kontroliše svoju temperaturu. Na mogući toplotni udar upozoravaju:

• zbunjenost i dezorijentacija
• nerazgovetan govor
• nesiguran hod i poremećaj koordinacije
• veoma visoka telesna temperatura
• ubrzano disanje i rad srca
• povraćanje grčevi gubitak svesti

Toplotni udar je hitno medicinsko stanje. Potrebno je odmah pozvati Hitnu pomoć, skloniti osobu u hlad, ukloniti višak odeće i započeti rashlađivanje kvašenjem kože hladnom vodom i stavljanjem hladnih obloga. Osobi koja je zbunjena, povraća ili nije potpuno svesna ne treba davati tečnost zbog opasnosti od gušenja.

Važno je znati da osoba sa toplotnim udarom ne mora obavezno da prestane da se znoji. Radnik koji je fizički aktivan može i dalje da ima vlažnu kožu, pa prisustvo znoja ne znači da je van opasnosti.

Nekome može da pozli mnogo pre isteka četiri sata

Podela na četiri, šest i osam sati prikazuje kako opterećenje organizma može da se povećava tokom radnog vremena, ali nije medicinska satnica koja važi za sve. Toplotna iscrpljenost i toplotni udar mogu da nastanu znatno ranije ako je posao težak, vlažnost vazduha visoka, nema strujanja vazduha ili radnik nosi nepropusnu zaštitnu opremu.

Posebno su ugroženi ljudi sa bolestima srca, bubrega i pluća, dijabetesom i povišenim krvnim pritiskom, kao i stariji, osobe sa gojaznošću i oni koji koriste određene lekove. Veći rizik imaju i radnici koji nisu postepeno navikavani na rad na vrućini, kao i oni koji su se vratili na posao posle odmora ili bolovanja. Prema preporukama NIOSH, prilagođavanje na toplotu trebalo bi da bude postepeno i najčešće traje između sedam i 14 dana.

Da li je obustavljanje rada preporuka ili zakonska obaveza?

Ministarstvo za rad apeluje na poslodavce da pri spoljnim temperaturama višim od 36 stepeni, naročito od 11 do 16 časova, organizuju posao tako da se izbegnu teški fizički poslovi i direktno izlaganje zaposlenih sunčevom zračenju, ukoliko to dozvoljava proces rada.

U Srbiji, ipak, ne postoji automatska zabrana rada na otvorenom čim temperatura pređe 36 ili 40 stepeni. Granica od 36 stepeni i izbegavanje rada u najtoplijem delu dana deo su preporuka nadležnih. Ali obaveza poslodavca da proceni rizike i obezbedi bezbedne i zdrave uslove rada nije samo preporuka. Poslodavac je dužan da primeni mere kojima će opasnost po zdravlje zaposlenih svesti na najmanju moguću meru.

To može da podrazumeva:

• drugačiju organizaciju smena
• izbegavanje najtoplijeg dela dana
• češće pauze
• smanjenje fizičkog opterećenja
• dovoljno vode i napitaka sa elektrolitima
• mesto za odmor u hladovini
• odgovarajuću odeću i zaštitu glave
• praćenje zdravstvenog stanja zaposlenih

Temperatura vazduha izmerena u hladu nije jedino merilo opasnosti. Na užarenom asfaltu, krovu ili pored mašina koje emituju toplotu, stvarno opterećenje organizma može biti znatno veće.

Simptomi koje radnik ne sme da ignoriše

Glavobolja, mučnina, vrtoglavica, grčevi, iznenadna slabost i nesigurnost pri hodu upozorenja su da treba odmah prekinuti posao i skloniti se sa sunca.

Čekati da čovek izgubi svest znači čekati da se stanje ozbiljno pogorša. Na temperaturi od 40 stepeni voda, hlad i pauze nisu privilegija niti pitanje nečije izdržljivosti. To su osnovne mere zaštite zdravlja i života zaposlenih.

(eKlinika.rs)