Kolaps od vrućine obara i mlade i zdrave: Dr Zoran Krulj objašnjava kako pravilno pružiti prvu pomoć

Tropske vrućine i ekstremno visoke letnje temperature ne posustaju, a sa njima drastično raste i broj intervencija Hitne pomoći. Ubedljivo najčešći razlog zašto građanima pozli na ulici, u gradskom prevozu ili na radnom mestu jeste kolaps, odnosno iznenadni gubitak svesti.

Kolaps, sunčanica ili toplotni udar? 

Iako se u svakodnevnom govoru pojmovi poput kolapsa, sunčanice i toplotnog udara često poistovećuju, među njima postoje ozbiljne medicinske razlike. Kako nastaje kolaps na vrućini, kako ga razlikovati od toplotnog udara, koji su rani znaci upozorenja i šta tačno moramo da uradimo da bismo nekoga održali u stabilnom zdravstvenom stanju dok čekamo Hitnu pomoć, za eKliniku detaljno objašnjava dr Zoran Krulj, specijalista urgentne medicine.

Preporučujemo

Visoke letnje temperature donose brojne zamke i opasnosti, ali građani u praksi često mešaju stanja uzrokovana vrućinom. Šta se zapravo dešava u organizmu i koja je osnovna razlika između kolapsa, sunčanice i toplotnog udara?

- Veoma je važno napraviti jasnu medicinsku razliku između ova tri stanja, jer svako od njih zahteva drugačiji pristup u pružanju prve pomoći. Kolaps ili sinkopa jeste kratkotrajni, iznenadni gubitak svesti nastao usled prolaznog smanjenja dotoka krvi i kiseonika u mozak. Sa druge strane, sunčanica nastaje isključivo usled direktnog i dugotrajnog izlaganja nezaštićene glave i potiljka sunčevom zračenju, što dovodi do zagrevanja i nadražaja moždanih opni. Toplotni udar je najteže, životno ugrožavajuće stanje do kog dolazi kada otkaže telesni mehanizam termoregulacije, te telo više ne može da se hladi znojenjem. Dok toplotni udar direktno ugrožava vitalne organe i telesnu temperaturu podiže preko 40 stepeni, kolaps je u osnovi iznenadni poremećaj cirkulacije i pritiska koji se uz pravilnu i brzu reakciju u većini slučajeva rešava uspešno i bez posledica - razjašnjava doktor dilemu.

Razlika u prepoznavanju simptomima ovih stanja je veoma važna

Kako možemo u tom trenutku na terenu da napravimo jasnu razliku između običnog kolapsa i znatno opasnijeg toplotnog udara ili sunčanice? Na šta posebno treba da obratimo pažnju?

- Razlika se prepoznaje pre svega po telesnoj temperaturi, stanju kože i brzini oporavka svesti. Kod običnog kolapsa, koža osobe je bleda, hladna i lepljiva od znoja, a telesna temperatura je normalna ili čak blago snižena. Čim osobu stavite u ležeći položaj sa podignutim nogama, svest se brzinom od nekoliko sekundi do minut-dva u potpunosti vraća. Kod sunčanice imamo izraženu temperaturu, jaku, pulsirajuću glavobolju u čeonom i potiljačnom delu, mučninu, crvenilo lica i izrazito vruću kožu glave. Sa druge strane, kod toplotnog udara situacija je najteža: koža osobe je izrazito crvena, suva i vrela na dodir, znojenje u potpunosti izostaje jer je sistem za hlađenje otkazao, a telesna temperatura leti preko 39 ili 40 stepeni. Kod toplotnog udara osoba je često konfuzna, dezorijentisana, ne reaguje adekvatno na pitanja ili pada u duboku nesvest iz koje se ne budi podizanjem nogu. U tom slučaju intenzivno rashlađivanje hladnim oblogama na vratu, pazuhu i preponama mora početi iste sekunde - odgovara sagovornik eKlinika portala.

Dramatične promene u telu i kardiovaskularnom sistemu

Budući da je kolaps ubedljivo najčešća reakcija tela na letnje vrućine i da od njega znatno često trenutno "padaju" i mladi, zdravi ljudi koji se nisu aklimatizovali na tropske talase, zaključujemo da se u telu, posebno kardiovaskularnom sistemu dešavaju dramatične promene pre nego što neko padne u nesvest. Poznato je takođe da ljudski organizam nastoji da se po svaku cenu odbrani od prekomerne spoljašnje toplote i da ima urođeni model termoregulacije, kaže dr Krulj i detaljno pojašnjava:

- Osnovni mehanizam kojim se telo bori protiv pregrevanja jeste širenje krvnih sudova, odnosno vazodilatacija, kako bi se toplota preko kože odala u spoljašnju sredinu. Međutim, kada se krvni sudovi naglo i izrazito rašire, nastaje dramatičan pad krvnog pritiska. Krv se, pod uticajem gravitacije, redistribuira i 'spušta' u donje ekstremitete i trbušnu duplju, pa srce više nema dovoljnu količinu krvi koju bi ispumpalo ka glavi. Mozak na taj trenutni nedostatak kiseonika i krvi reaguje tako što 'isključi' svest - to je zapravo odbrambeni mehanizam tela koji nas primorava da zauzmemo ležeći položaj i tako izjednačimo nivo glave i srca. Pre nego što dođe do samog gubitka svesti, telo šalje jasne signale upozorenja. To su iznenadna jaka malaksalost, zamračenje pred očima, zujanje u ušima, vrtoglavica, hladan lepljiv znoj, izraženo bledilo lica i osećaj mučnine. Ako osoba na vreme prepozna ove simptome i odmah sedne ili legne, sam kolaps se u velikom broju slučajeva može uspešno preduprediti.

U kojim uslovima nastaje toplotni udar? 

Prema rečima dr Krulja, važno je znati koji su uslovi za nastanak toplotnog udara. Reč je o stanju koje nastaje u zatvorenom prostoru, bez sunčevih zraka i predstavlja slom termoregulacionog sistema. Naš sagovornik napominje da su to najčešće pekare, kotlarnice i drugi objekti koji podrazumevaju profesionalnu izloženost ekstremno visokim temperaturama.

Moguće je, dodaje dr Krulj, da se toplotni udar doživi i u automobilu (ukoliko neko ostane u njemu) - potencijalno je opasan svaki zatvoreni prostor u koji direktno ne dolaze sunčevi zraci, a izložen je visokoj temperaturi. Suština je, objašnjava doktor, u prevelikoj koncentraciji visoke vlažnosti u vazduhu koja se stvori, ometa nas u termoregulaciji, i rezultira toplotnim udarom.

Hitne mere koje treba da preduzmemo ako neko kolabira

Ukoliko se zadesimo na mestu gde je nekome pozlilo i gde je osoba već izgubila svest usled vrućine, koje su prve i najvažnije mere koje bi trebalo da preduzmemo? Pitali smo dr Krulja i postoje li neke značajne greške koje možemo da napravimo ako se uspaničimo?

Pravovremena i pravilna reakcija okoline u prvim minutima je od ključnog značaja, naglašava naš sagovornik i kaže da ukoliko vidite da je osoba kolabirala, najvažnije je primeniti sledeće korake:

• Odmah je postavite u ležeći položaj na leđa i podignite joj noge iznad nivoa glave, pod uglom od oko 30 stepeni. To je takozvani auto-transfuzioni položaj, kojim pomažemo gravitaciji da vrati krv iz donjih ekstremiteta pravo u mozak i vitalne organe.
• Raskomotite odeću oko vrata, grudi i struka: otkopčajte dugmad, razlabavite kaiš ili kragnu kako biste omogućili nesmetano disanje i cirkulaciju.
• Obezbedite dotok svežeg vazduha i sklonite osobu u hladovinu ako je to moguće, ili stvorite senku iznad nje i zamolite okupljene prolaznike da se odmaknu.
• Strogo vodite računa da osobi dok je bez svesti NIKAKO ne sipate vodu u usta. Ovu grešku ljudi u panici najčešće prave, a ona može biti fatalna jer tečnost može otići u disajne puteve i dovesti do gušenja. Voda se daje isključivo kada osoba u potpunosti dođe k svesti, i to u malim gutljajima, sobne temperature.
• Ukoliko osoba ne dolazi odmah k svesti ali diše, ili ako počne da povraća, postavite je u bočni relaksirajući položaj kako bi se sprečilo zapadanje jezika ili udisanje povraćanog sadržaja i odmah pozovite ekipu Hitne pomoći.

Kada je neophodno pozvati hitnu pomoć

Kada je situacija ozbiljna u meri da ne smemo da čekamo već treba odmah pozvati Hitnu pomoć?

- Hitnu pomoć morate pozvati bez ikakvog odlaganja u sledećim situacijama: ukoliko osoba ne dolazi k svesti duže od jednog do dva minuta nakon zauzimanja ležećeg položaja sa podignutim nogama, kao i ako primetite izmenjeno stanje svesti, nerazgovetan govor, zbunjenost, konfuziju ili napade nalik epileptičnim. Isto važi i ukoliko je telesna temperatura izrazito visoka i ne spušta se uprkos sprovedenom rashlađivanju. Takođe,ako  se osoba žali na jak bol u grudima, ima otežano i ubrzano disanje, ili izrazito nepravilan i slab puls, obavezno pozovite Hitnu pomoć, ili kada je u pitanju trudnica, starija hronično bolesna osoba ili ako je prilikom pada usled gubitka svesti došlo do teže povrede glave ili tela. U svim ovim slučajevima ostanite uz pacijenta, konstantno ga rashlađujte u hladovini, proveravajte disanje i čekajte dolazak lekarske ekipe - savetuje doktor urgentne medicine Zoran Krulj. 

(eKlinika.rs)