Dr Otašević upozorava na simptome koje ne smemo ignorisati tokom toplotnog talasa

Velike vrućine već danima opterećuju organizam, a dug toplotni talas posebno ugrožava malu decu, starije osobe, hronične bolesnike i ljude koji rade na otvorenom. Koliko vode treba piti, kako razlikovati toplotnu iscrpljenost od toplotnog udara i da li srčani bolesnici treba da menjaju terapiju objasnio je prfo. dr Petar Otašević, upravnik Klinike za kardiologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, gostujući u Jutarnjem programu RTS.

Visoka temperatura vazduha ne izaziva samo neprijatnost i pojačano znojenje. Organizam pokušava da se rashladi širenjem krvnih sudova u koži i znojenjem, zbog čega gubimo vodu i elektrolite, a krvni pritisak može da se snizi. Što toplotni talas duže traje, veća je mogućnost da se pojave dehidratacija, toplotna iscrpljenost, pogoršanje hroničnih bolesti, pa i toplotni udar, stanje koje može ugroziti život.

– Pa, svaka ekstremna vremenska situacija – a ovo je definitivno ekstremna vremenska situacija – donosi rizik po zdravlje. Najizloženije su osobe čiji organizam ima manju mogućnost prilagođavanja na visoke ili na niske temperature, a to su mala deca, stariji i hronični bolesnici. Ono što je posebno zabrinjavajuće kada je ovaj toplotni talas u pitanju jeste što će on dosta dugo trajati. Jer, generalno, što duže traje toplotni talas, to su, nažalost, rizici po zdravlje veći – rekao je dr Petar Otašević u Jutarnjem programu RTS.

Prvi znaci da organizam teško podnosi vrućinu

Malaksalost, vrtoglavicu i preznojavanje ne treba ignorisati niti pokušavati da se „izdrži“ na suncu. Oni mogu biti upozorenje da organizam više ne uspeva dovoljno efikasno da se rashladi.

– Pre svega, to su, malaksalost, vrtoglavica, preznojavanje i orošenost hladnim znojem. Znači, to su neki prvi simptomi da se naš organizam zapravo jako teško nosi sa vrućinom, odnosno sa prekomernom toplotom i da što pre treba potražiti zaklon u zatvorenom prostoru i piti velike količine tečnosti – objasnio je dr Otašević.

Osobu treba skloniti u hlad ili klimatizovanu prostoriju, osloboditi suvišne odeće i postepeno rashlađivati. Ako je budna, orijentisana i može normalno da guta, vodu treba davati u manjim količinama, ali često.

Porf dr Otašević za ishranu tokom vrućina preporučuje lagane i manje obroke.

– Moja preporuka je što manji obroci i što lakša hrana. Znači, to su voće, povrće... Izbegavati teška, masna jela, izbegavati obilne obroke — više manjih obroka tokom dana.

Koliko vode nam je potrebno

Potrebe za tečnošću nisu iste za sve. Zavise od telesne mase, zdravstvenog stanja, temperature, fizičke aktivnosti i količine tečnosti izgubljene znojenjem.

– U normalnim uslovima naš organizam traži negde oko litar i po vode dnevno. Znači, ukoliko su ovako velike vrućine, kada ne izlazimo mnogo napolje, ne znojimo se preterano, to se penje na 2,5 litra vode. Ukoliko izlazite napolje, ukoliko se jako znojite, to ide čak i preko 3 litra – naveo je dr Otašević.

Vodu ne treba popiti odjednom, već je unositi tokom celog dana.

– Pravilno se hidriramo tako što pijemo vodu i kad nismo žedni. Znači, imajte uvek pored sebe čašu vode ili flašicu vode. Kad imate, recimo, onu malu flašicu od pola litra vode, vi možete pratiti koliko ste tečnosti uzeli u toku dana. Prema tome, pijte i kada niste žedni, to je nekako najpravilniji način hidratacije. Na taj način obezbeđujemo kontinuirani dotok vode u organizam i naš organizam će na taj način biti u najvećoj mogućoj meri zaštićen od štetnih uticaja ovako visokih temperatura.

Ove količine nisu univerzalna preporuka za sve pacijente. Osobe sa srčanom ili bubrežnom slabošću, uznapredovalom bolešću jetre ili drugim stanjem zbog kojeg im je lekar ograničio unos tečnosti ne treba samostalno da povećavaju količinu vode. Potrebno je da pitaju lekara koliko smeju da piju tokom velikih vrućina.

Toplotna iscrpljenost može preći u toplotni udar

Toplotna iscrpljenost najčešće izaziva obilno znojenje, slabost, mučninu, vrtoglavicu, glavobolju i ubrzan puls. Ako se osoba ne skloni sa vrućine i ne rashladi, stanje može napredovati u toplotni udar.

– Pa to su praktično različiti stepeni istog poremećaja. Znači, kada ste toplotno iscrpljeni, osećate malaksalost, obilno i intenzivno se znojite, imate slab ali ubrzan puls. Znači, ukoliko to osećate, sklonite se... uđite negde unutra ukoliko ste napolju, ukoliko ste kod kuće uzmite dodatnu količinu tečnosti u tom trenutku. Ono što je možda važno, ukoliko ste se obilno znojili, uzmite malo elektrolita. Popijte malo kisele vode, odnosno mineralne vode koja sadrži određene soli. Međutim, ne preporučuje se da se konzumira isključivo mineralna voda, obična voda je nekako najbolji način za rehidrataciju – rekao je prof. dr Otašević.

Kod velikog gubitka tečnosti i elektrolita mogu pomoći odgovarajući rastvori za oralnu rehidrataciju. Dodatni unos soli nije za svakoga, posebno ne za osobe sa visokim pritiskom, srčanom ili bubrežnom bolešću. Zato takvi pacijenti ne bi trebalo samostalno da povećavaju unos soli.

Glavne razlike između toplotne iscrpljenosti i toplotnog udara jesu poremećaj svesti i veoma visoka telesna temperatura.

– Pa nažalost, kada imamo ozbiljne tegobe, najčešće nismo u stanju više sami da potražimo lekarsku pomoć, a to su konfuznost – ne znamo gde se nalazimo, ne znamo baš tačno kako da se ponašamo. Povišena telesna temperatura, povraćanje, muka i ozbiljna glavobolja.  Kada je toplotni udar u pitanju, telesna temperatura može ići čak i preko 40 stepeni. Znači, tada definitivno treba potražiti lekarsku pomoć i ukoliko se primeti da smo konfuzni i da ne možemo jasno da definišemo svoju situaciju.

Toplotni udar je hitno stanje. Treba odmah pozvati 194 ili 112, osobu preneti u hlad, skinuti višak odeće i početi rashlađivanje vlaženjem kože, hladnim oblogama i strujanjem vazduha. Hladne obloge mogu se postaviti na vrat, pazuhe i prepone. Konfuznoj osobi ili nekome ko je izgubio svest ne treba davati vodu na usta zbog opasnosti od gušenja.

Srčani bolesnici ne smeju sami menjati terapiju

Vrućina širi krvne sudove, a znojenjem se gubi tečnost, pa krvni pritisak može pasti. Dejstvo lekova za snižavanje pritiska i izbacivanje tečnosti tada može postati izraženije.

– Hronični bolesnici, a pre svega kardiovaskularni bolesnici, definitivno predstavljaju najugroženiju grupu stanovništva u ovim toplim danima, tako da je kod njih ovo što smo govorili kao mere opreza potrebno još definitivno mnogo, mnogo strože primeniti. Ono što najčešće viđamo kod kardiovaskularnih bolesnika jeste da terapija koju su inače uzimali i koja je, recimo, dobro regulisala krvni pritisak, sada počinje malo više da deluje. Znači, taj pritisak bude niži, razlozi su višestruki – pre svega dolazi do širenja krvnih sudova, gubimo i tečnost, tako da krvni pritisak postaje nizak. U tim situacijama treba redukovati terapiju, ali nikako na svoju ruku. Ja to uvek kažem – nikako se nemojte sami lečiti – upozorio je prof. dr Otašević.

Pacijenti treba češće da mere pritisak i da se obrate lekaru ako se ponavljaju izrazita slabost, vrtoglavica, nesvestica ili neuobičajeno niske vrednosti. Terapija se ne prekida i doza se ne smanjuje bez dogovora sa lekarom.

Osobe sa niskim pritiskom treba da unose dovoljno tečnosti i da izbegavaju naglo ustajanje, jer dodatni pad pritiska može dovesti do gubitka svesti.

Na koliko stepeni podesiti klima-uređaj

Prevelika razlika između spoljne i unutrašnje temperature može biti neprijatna, ali prostorija mora biti dovoljno rashlađena da omogući organizmu da se odmori od vrućine.

– Mi najčešće kažemo da je optimalna razlika između unutrašnje i spoljne temperature nekih 6 do 7 stepeni. Naravno, kada je napolju 40 stepeni, vrlo je teško boraviti u prostoriji koja ima 33 stepena. Ali u principu su i studije pokazale, da je negde optimalna temperatura na koju treba da namestimo naš rashladni uređaj nekih 24 ili 25 stepeni – rekao je prof. dr Petar Otašević u Jutarnjem programu RTS.

Klima-uređaj ne treba usmeravati direktno prema osobi, a prostoriju treba povremeno provetriti. Najugroženiji ne bi trebalo da izlaze tokom najtoplijih sati, dok oni koji moraju napolje treba da nose laganu odeću, šešir ili kapu i flašicu vode. Posebnu pažnju treba obratiti na starije koji žive sami, malu decu i hronične bolesnike, jer oni ne moraju na vreme prepoznati ili saopštiti da im je loše.

(eKlinika.rs/RTS.rs)