Već je poznato da faktori rizika za kardiovaskularni rizik kao što su dijabetes tipa 2, gojaznost, visok krvni pritisak i pušenje značajno povećavaju verovatnoću razvoja demencije. Međutim, optimalno vreme za intervenciju kako bi se sprečila povezana neurodegeneracija, i da li se ovo vreme razlikuje između muškaraca i žena, ostaje neizvesno. Da bi to istražili, naučnici su analizirali podatke 34.425 učesnika u UK Biobank koji su bili podvrgnuti skeniranju abdomena i mozga. Prosečna starost učesnika bila je 63 godine, u rasponu od 45 do 82 godine.
Njihova studija, objavljena u časopisu Journal of Neurology, Neurosurgery & Psychiatry, primetila je da regioni mozga koji su najviše pogođeni ovim promenama uključuju one koji su odgovorni za slušnu obradu, vizuelnu percepciju, emocionalnu regulaciju i pamćenje.
Kardiovaskularni rizik i njegov uticaj na zdravlje mozga
Rizik od kardiovaskularnih bolesti procenjen je korišćenjem Framingham Risk Score, koji uzima u obzir faktore kao što su starost, lipidi u krvi, sistolni krvni pritisak (prvi broj u očitavanju krvnog pritiska koji odražava pritisak tokom srčanih kontrakcija), upotrebu lekova za krvni pritisak, pušenje i dijabetes. Promene u strukturi i zapremini mozga merene su pomoću morfometrije zasnovane na vokselima (VBM), tehnike neuroimidžinga. Ovom metodom ispitan je uticaj kardiovaskularnog rizika, abdominalne masti i visceralnog masnog tkiva na neurodegeneraciju mozga.
Analiza je otkrila da su viši nivoi abdominalne i visceralne masti povezani sa smanjenim volumenom sive materije u mozgu kako kod muškaraca, tako i kod žena.
Međutim, uticaj kardiovaskularnog rizika i gojaznosti na neurodegeneraciju mozga počeo je deceniju ranije kod muškaraca nego kod žena i trajao dve decenije.
Kardiovaskularni rizik i gojaznost povezani sa gubitkom zapremine mozga
Visok kardiovaskularni rizik i gojaznost doprineli su postepenom smanjenju zapremine mozga tokom nekoliko decenija. Najviše pogođeni regioni mozga bili su temporalni režnjevi, smešteni u moždanoj kori, spoljašnjem sloju mozga. Ove oblasti igraju ključnu ulogu u obradi slušnih, vizuelnih i emocionalnih informacija, kao i memorije – funkcije koje su među prvima koje opadaju u ranim fazama demencije.
Široki uticaj kardiovaskularnog rizika na različite delove mozga pokazuje da može štetiti mnogim aspektima razmišljanja i pamćenja. To znači da je briga o kontrolisanim kardiovaskularnim rizicima, poput gojaznosti, veoma važna za prevenciju i lečenje bolesti mozga kao što je Alchajmerova bolest. Usmeravanje na ove faktore rizika pre 55. godine života moglo bi da igra vitalnu ulogu u sprečavanju neurodegeneracije i Alchajmerove bolesti.
U isto vreme, ovo bi moglo smanjiti verovatnoću kardiovaskularnih događaja kao što su srčani udari i moždani udari.
Prenamena lekova može pomoći u sprečavanju Alchajmerove bolesti
Jedan potencijalni pristup mogao bi uključivati prenamenu lekova koji se koriste za gojaznost i dijabetes tipa 2 za lečenje Alchajmerove bolesti. Pored toga, određeni lekovi koji se trenutno koriste za lečenje kardiovaskularnih stanja pokazali su potencijal u ovom kontekstu.
Rezultati studije sugerišu da je važno početi upravljanje rizicima po zdravlje srca i gojaznošću oko deset godina ranije kod muškaraca nego kod žena kako bi se dobila najbolja šansa za prevenciju bolesti mozga i problema sa pamćenjem.
Dr Jonathan Rasouli, sa Odeljenja za neurološku hirurgiju u Univerzitetskoj bolnici Northwell Staten Island, koji nije bio uključen u ovo istraživanje, kaže da „ova studija pokazuje kako zdravlje srca i težina utiču na mozak, posebno kako ljudi stare”.
– Studija je otkrila da muški mozak počinje da pokazuje znake oštećenja od visokog krvnog pritiska, gojaznosti i dijabetesa oko 10 godina ranije nego ženski. To znači da muškarci u 40-im i 50-im treba da obrate veću pažnju na svoje zdravlje kako bi sprečili probleme poput gubitka pamćenja ili Alchajmerove bolesti kasnije u životu – kaže dr Rasouli i dodaje:
– Istraživači su takođe otkrili da ovi rizici nisu isti za sve. Na primer, žene su sklonije da dožive probleme sa zdravljem mozga povezane sa ovim rizicima kasnije, obično nakon menopauze. To nam govori da bi muškarcima i ženama možda bile potrebne različite strategije za održavanje zdravlja mozga.
Dr Mark A. Anton, medicinski direktor u Slimz Weightloss, koji takođe nije bio uključen u ovo istraživanje, kaže da je ovo „istraživanje kardiovaskularnog rizika i gojaznosti koji utiču na gubitak zapremine sive materije ranije kod muškaraca intrigantno”.
– Ono ističe važnost proaktivnog pristupa rešavanju gojaznosti i kardiovaskularnog zdravlja, posebno kod muškaraca, da bi se potencijalno ublažio rani kognitivni pad – kaže dr Anton.
Kako muškarci mogu zaštititi zdravlje srca
Dr Rasouli je istakao da nikada nije prerano da se srcu i ukupnom zdravlju da prioritet. Za muškarce, obraćanje pažnje na njihovo zdravlje u 40-im i 50-im godinama može značajno doprineti zaštiti funkcije mozga tokom starenja. U međuvremenu, žene mogu imati koristi od toga da se više fokusiraju na svoje zdravlje nakon menopauze.
Jednostavne promene životnih navika, kao što su uravnotežena ishrana, redovno vežbanje, održavanje zdrave telesne težine i upravljanje krvnim pritiskom, praktični su koraci koje svako može preduzeti da bi podržao zdravlje mozga. Ove navike ne samo da jačaju srce, već i smanjuju rizik od stanja poput Alchajmerove bolesti.
Usvajanje zdravijeg izbora ranije u životu povećava verovatnoću da ostanemo mentalno oštri i samostalni u kasnijim godinama, naglašavajući međusobnu povezanost zdravlja srca i mozga.
