Ovog leta je učestala pojava zmija i u gradskim sredinama, a gotovo nijednoj osobi nije lako zadrži hladnokrvnost u susretu sa ovim gmizavcima i anulira strah. Ipak, univerzalni savet bi bio: ne napadajte zmiju prvi gde god da se sa njom sretnete. Zmija se čoveka plaši barem onoliko koliko i čovek nje. A se ujed zmije i desi, dobro je znati pravila ukazivanja prve pomoći.
Ko su ljudi koji najčešće doživljavaju ujed zmije
Objedinjeni podaci o ujedima otrovnih zmija, njihovom tretiranju u zdravstvenim ustanovama i eventualnim posledicama koje imaju na lјude na teritoriji Srbije nažalost nisu poznati. U nekim od zemalјa regiona postoji uređenija evidencija, ali su u tim državama zmije brojnije, pa su i susreti lјudi sa njima češći nego kod nas.
Na primer, po nekim statističkim podacima za teritoriju Bosne i Hercegovine gotovo polovina ujedenih su zemlјoradnici. Od njih je više od 99 odsto doživelo ujed prvi put, ujedi su većinom bili na otkrivenim delovima tela, a najčešće je do njih dolazilo u periodu od juna do septembra (do 65 odsto). Od svih ujedenih osoba preminula je samo jedna.
Kako izgleda ujed zmije otrovnice
Kao i u drugim regionima sa umerenom klimom, većina zmija u Srbiji uklјučujući i otrovnice, može se sresti od ranog proleća do pozne jeseni. Ujed zmije otrovnice poznaje se po dve ubodne ranice na odstojanju od 6 do 10 mm. Toliki je razmak zuba otrovnica iz naših krajeva. Dešava se i da otrovnice ponekad nanesu takozvani suvi ujed, pri kojem ne ispuste/ubrizgaju otrov. Tada postoje tragovi zuba ali su suvi i takav ujed ima svrhu zastrašivanja osobe koju zmija ujede (napadača).
Šta vidimo na mestu ujeda zmije
Ujed pri kojem zmija ubrizga otrov u ranu najčešće je praćen bolom i otokom. Znaci trovanja zavise od opšteg zdravstvenog stanja ujedene osobe i od dela tela na kome je došlo do ujeda. Izraženiji su ako je ujedena starija osoba ili dete, i ako je u regiji glave ili vrata. Simptomi su:
- znojenje i preznojavanje
- opšta slabost
- ubrzano disanje
- dijareja
- povraćanje
- gubitak svesti.
Tragovi (tačkice) ujeda obično krvare. Brzo se javlјaju oteklina, utrnulost i crvenilo. U nekim slučajevima dolazi i do masovnih otoka.
Prva pomoć kod ujeda zmije otrovnice: Nikako ne isisavati otrov!
Od prve pomoći treba primeniti isključivo i samo istiskivanje mesta ujeda, dok se ne pojavi sukrvica. Veoma je važno naglasiti da rana nikako ne sme da se isisava. Naime, postoji velika šansa da u usnoj duplji postoji neka mala rana preko koje otrov može da uđe u krvotok.
Ono što se još može uraditi odmah nakon ujeda jeste spajanje ranica ujeda finim rezom (skalpelom ili nožem). Time se povećava površina za istiskivanje otrova. Otrov koji se zadržao na površini kože treba obrisati suvim ubrusom. Dobro je ujedeno mesto po mogućnosti tretirati hladnim oblogama.
Osobi koja je doživela ujed zmije treba dati što više tečnosti (po mogućstvu vode). Apsolutno izbegavati alkohol, kafu, čaj, energetskih pića ili bilo koje lekove. Naime, većina tih supstanci dovodi do širenja krvnih sudova i povećavanja propustlјivosti njihovih zidova, čime se pospešuje cirkulacija, a to olakšava prodiranje otrova dalјe od mesta ujeda. Izuzetno je značajno i da se ujedena osoba umiri. Panika, nagli pokreti ili trčanje takođe ubrzavaju cirkulisanje krvi i limfe kroz organizam, pa tako i doprinose širenju toksina kroz telo.
Imobilizacija ujedenog ekstremiteta i važnost stručnog podvezivanja
Važno je imobilisati ujedeni ekstremitet. Ukoliko ste znatno udalјeni od naselјenog mesta, može se primeniti i podvezivanje ako je osoba ujedena za neki ekstremitet (ruku ili nogu), što je i najčešći slučaj. Podvezivanje treba vršiti oprezno jer se u slučaju neadekvatnog podvezivanja ili dužeg zaustavlјanja krvotoka može pričiniti šteta veća od one koju bi prouzrokovao sam otrov. Kao podvesku ne treba koristiti pertle, konope i slično, već trakaste komade tkanine (zavoj).
Cilj podvezivanja nije potpuni prekid cirkulacije iznad ujedenog mesta već njeno usporavanje. To se postiže ravnomerno raspoređenim pritiskom na što većoj površini tkiva (kože, tela). Podvesku treba povremeno otpuštati, pa ponovo umereno zatezati.
Transport do medicinske ustanove i davanje seruma
Nakon ukazane prve pomoći, ujedenu osobu treba transportovati do najbliže zdravstvene ustanove. Tu će biti podvrgnuta odgovarajućem pregledu i zbrinjavanju.
Serum protiv zmijskog otrova sme da da isključivo ovlašćena stručna (lekar). Davanje seruma van zdravstvene ustanove i na svoju ruku se ne preporučuje zbog mogućeg anafilaktičkog šoka. Anafilaktički šok može da dovede do brzog smrtnog ishoda.
Koliko su česti smrtni ishodi
Klinička slika i opšte stanje ujedene osobe najčešće su loši, ali je prognoza posle ukazane prve pomoći pozitivna. Smrtni ishodi su i u slučaju ujeda otrovnica kod nas izuzetno retki. Na zmijski otrov osetljiviji su deca i stariji, kao i alergične, hronično obolele ili osobe slabijeg imunskog sistema.
Prevencija ujeda zmije
Lekarska pomoć nije uvek dostupna na mestima gde dođe do ujeda, pa su preventivne mere najvažnije kada je u pitanju rizik od ujeda otrovnica.
Pre polaska na nepoznat teren treba se informisati o potencijalnim rizicima (konfiguraciji terena, postojanju izvora rizika, flori i fauni). Kroz prirodu treba nositi čvrstu obuću kao i što čvršće, duge pantalone. Takođe, važno je strogo voditi računa o tome gde spuštate ruke (na primer pri branju bilјaka ili penjanju uz stene), gde se staje ili sedi… Ruke i noge su najčešća mesta ujeda.
