Dijabetes je bolest koja zahteva veliki angažman pacijenta, kako ne bi došlo do komplikacija, osetnih skokova ili padova šećera u krvi. Bockanje prsta, kako bi se utvrdile vrednosti šećera, svakodnevica je osoba koje se bore s dijabetesom. U ovakvoj situaciji često je pitanje:“Koliko puta dnevno je potrebno da kontrolišem šećer ?“ Stručnjaci navode da provera vrednosti šećera zavisi od niza faktora kao što su lekovi, metabolizam, tip dijabetesa, upotreba insulina.
Dijabetes tipa 1 zahteva češće provere nivoa šećera
Dijabetes tipa 1 je genetski autoimuni poremećaj, pa pacijenti sa ovim oblikom šećerne bolesti svakodnevno koriste insulin. Dijabetes tipa 2 je više poremećaj koji je posledica pogrešnog načina israne i života, smatra se da je kod ovog oblika dijabeta potrebno ređe kontrolisati šećer.
Pacijentima, koji više puta u toku dana koriste insulin, The American Diabetes Association savetuje testiranje nivoa šećera u krvi najmanje tri puta dnevno. Kada je u pitanju dijabetes tipa 2, učestalost testiranja zavisi od individualnih potreba i ciljeva pacijenta. Pojedine studije navode da često praćenje nivoa šećera nije uvek neophodno kod dijabetesa tipa 2, posebno ukoliko pacijenti nisu na terapiji insulinom. Preporuka je, da se u ovom slučaju, pacijent o kontroli šećera posavetuje sa izabranim doktorom.
Upotreba lekova
Moguće je da će neki tipovi oralnih lekova za kontrolu dijabetesa izazvati hipoglikemiju, to jest nizak nivo šećera u krvi, zbog čega je potrebna češća kontrola šećera.
– Svako ko uzima insulin treba da se testira nekoliko puta dnevno, kao i pojedinci koji uzimaju sulfoniluree ili meglitinide – kaže Nadine Uplinger direktorka Gutman Diabetes Institute at the Albert Einstein Healthcare Network u Filadelfiji. Sulfonilurejni su klasa antidijabetičkih lekova, koji pospešuju oslobađanje insulina iz pankreasnih beta ćelija i snižavaju nivo glukoze.
Promene terapije i životnih navika
U slučaju da je pacijent počeo da koristi nove lekove, hranu koju nije do tada konzumirao, ili na neki način promenio svakodnevnu rutinu, savetuju se češće provere šećera u krvi. Nešto češće kontrole preporučuju se i ako se pacijent ugoji, ili ukoliko dođe do gubitka telesne težine.
Kontrola šećera posle dijagnoze bolesti
Neposredno posle dijagnoze dijabetesa i primene lekova potrebne su redovnije kontrole šećera u krvi. Stručnjaci kažu da bi nivo šećera pre obroka trebalo da iznosi 4, 4 mmo/L do 7,2 mmo/L. Posle obroka nivo šećera bi trebalo da bude manji od 10,0 mmo/L. Češće kontrole savetuju se i pacijentima koji su u trenutku dijagnoze imali veoma visok šećer.
Istorija vrednosti šećera
Preporuka je da pacijenti sa dobro kontrolisanim šećerom urade dva puta godišnje hemoglobin A1c test kojim se procenjuje nivoa glukoze u prethodna 2 do 3 meseca. Ovaj test je bitno pomoćno sredstvo u dijagnostici i praćenju terapije dijabetesa. Pacijentima sa lošije regulisanim šećerom savetuje se i češće analize hemoglobina A1c.
Normalna vrednost glikoliziranog hemoglobina (A1c) manja je od 7 odsto i iznosi od 4.0 do 6.0 odsto. U slučaju da je A1c manji od 7 odsto, pacijenti koji nisu na insulinu, ne moraju često da kontrolišu šećer.
Stručnjaci preporučuju da se A1c proveri dva puta dnevno, na primer, pre ili posle doručka, ručka, večere, pre spavanja.
Beležite rezultate
Pacijenti koji aktivno mere glukozu moraju da urade to na tačan način, savet je da se rezultati odmah zabeleže i čuvaju. Dijabetes je bolest koja dopušta malo opuštanja, pa vrednosti šećera u krvi moraju da mere i pacijenti koji vežbaju, vode računa o ishrani i redovno uzimaju lekove. Lekari kažu da pacijenti sa dobro regulisanom glukozom, mogu u posebnim prilikama da pojedu parče torte, ali savet je da posle toga, ipak, provere vrednosti šećera.
