Kako može da se predvidi rizik od srčanih oboljenja i demencije kod starijih osoba

Kada pitate starije osobe sa kardiovaskularnim bolestima koji im je glavni zdravstveni prioritet, često će vam reći da je to održavanje kognitivnih sposobnosti i sprečavanje demencije

Rizik od srčanih oboljenja i demencije kod starijih osoba važno je predvideti jer više od 70 odsto ljudi starijih od 70 godina jednog dana će razviti kardiovaskularne bolesti. Upravo to je razlog zbog kojeg se ističe potreba za efikasnom dijagnozom, lečenjem i negom ove populacije.

Rizik od srčanih oboljenja značajno se preklapa sa faktorima rizika za kognitivni pad

Preporučujemo

- Kada pitate starije osobe sa kardiovaskularnim bolestima koji im je glavni zdravstveni prioritet, često će vam reći da je to održavanje kognitivnih sposobnosti i sprečavanje demencije. Međutim, imamo vrlo malo istraživanja u ovoj oblasti - kaže dr Michael Nanna, profesor kardiovaskularne  medicine na Yale University.

Dr Nanna je nedavno objavio članak u časopisu  Journal of the American Heart Association  kako bi predstavio nove, validirane modele za procenu rizika starije osobe od kognitivnog oštećenja i aterosklerotske kardiovaskularne bolesti (ASCVD), česte srčane bolesti koja pretežno pogađa starije osobe.

- Faktori rizika za kognitivni pad značajno se preklapaju sa faktorima rizika za kardiovaskularne bolesti. Ako pogledate listu od 14 modifikovanih faktora rizika za demenciju, to je skoro kao da čitate listu faktora rizika o kojima razmišljam u svojoj kardiološkoj klinici. Ovi modifikovani faktori rizika mogu da spreče više od 40 procenata slučajeva demencija. Potrebni su nam bolji načini da pomognemo pacijentima da razumeju svoj lični rizik kako bismo mogli da pomognemo u sprečavanju i kardiovaskularnih bolesti i demencije, uključujući Alchajmerovu bolest - objašnjava dr Nanna.

Istraživači razvijaju bolje prediktivne metode za rizik od srčanih oboljenja kod starijih osoba

Lekari koji pružaju preventivnu kardiovaskularnu negu koriste kalkulator rizika od asteroidne skleroze krvnih sudova (ASKB) za 10 godina kako bi predvideli rizik od ASKB kod svojih pacijenata. Međutim, prethodna istraživanja su pokazala da su ovi modeli manje efikasni za starije osobe. Predznaci koji se koriste za procenu rizika kod 40-godišnjaka ne ponašaju se na isti način kada se primene na nekoga ko ima 80 godina, naglašava dr Nanna.

- Krenuli smo da razvijemo prediktivne modele koji bolje funkcionišu za starije osobe i uzimaju u obzir ishode, poput kognicije, do kojih je starijim osobama najviše stalo. Kako bismo kreirali modele, koristili smo nove prediktore, uključujući faktore poput mobilnosti, osnovne kognicije i funkcije. Naša studija otkrila je da uključivanje funkcionalnih mera – poput sposobnosti samostalne kupovine namirnica i osnovne mobilnosti – poboljšava predviđanje rizika od kognitivnog oštećenja - navodi dr Nanna.

Šta će stariji pacijenti imati od ovog istraživanja?

Jedan od najznačajnijih nalaza iz istraživanja je da su osnovna kognicija i osnovna mobilnost dva najjača prediktora i budućeg kognitivnog oštećenja i rizika od asketičnog koronarnog sindroma (ASCVD). Procena kognicije i mobilnosti pacijenata u kardiološkoj klinici mogla bi da pomogne u informisanju stratifikacije rizika i preporuka za lečenje.

- Takođe se nadam da će moje kolege iz medicine videti ovo istraživanje i biti inspirisane da usvoje holističkiji pristup brizi o starijim osobama. Moramo izaći iz svojih izolovanih struktura i razmišljati o kompletnom biću pacijenta - kaže dr Nanna.

Mnogi standardni tretmani koje pružamo pacijentima, uključujući antianginozne lekove poput beta blokatora i blokatora kalcijumovih kanala, imaju potencijalni ili hipotetski uticaj na kogniciju, ali to nije nešto što se meri u kardiovaskularnim kliničkim ispitivanjima.

- Istražuje se sada da li ovi tretmani utiču na kognitivni status tokom vremena. Iako smo još uvek u ranim fazama ovog istraživanja, nadam se da možemo da dopunimo bazu dokaza kako bismo pomogli lekarima i pacijentima da pronađu tretmane koji odražavaju ciljeve pacijenata. Cilj svih naših istraživanja je da premostimo jaz između tradicionalnih kardiovaskularnih tretmana i jedinstvenih prioriteta starijih osoba. Želimo da osiguramo da terapije ne samo da produžavaju život, već i da očuvaju funkciju, nezavisnost i kvalitet života pacijenata - poručuje dr Nanna.