Koronarna bolest nastaje kao posledica taloženja plaka ili upale, usled čega dolazi do oštećenja arterija, koje snabdevanju srce krvlju, kiseonikom, hranjivim materijama. Plak se skuplja na srčanim arterijama i sužava ih, zbog čega je i ograničen dotok krvi u srce. Sve ovo tokom vremena može oštetiti srce i u najtežem slučaju dovesti do srčanog udara.
Simptomi koronarne bolesti
Bolest u početku nije praćena simptomima. Koronarna bolest se razvija polako, često se pacijenti ne žale na neki problem dok ne dođe do značajnog začepljenja arterija. Pojedine osobe dobiju dijagnozu konorane bolesti tek posle infarkta. Bol ugrudima (Angina pektoris) i otežano disanje jedini su rani simptomi. Bol ili stezanje u gr udima često je izavano nekom aktivnošću ili stresom.
Koronarna bolest ne nastaje preko noći
Bolest vremenom dovodi do oštećena i slabosti arterija. Ovaj procec može biti posledica loših navika, kao što su pušenje, neadekvanta ishrana i fizička aktivnost. Stanje je i posledica povišenog holesterola, dijabetesa, visokog krvnog pritiska. Usled povišenog holesterola vremenom se formima plak unutar arterija i izaziva suženje ili začepljenje ovih krvnih sudova.
Uporne upale
Pušenje, povišene vrednosti holesterola i krvnog pritiska, dijabetes, izazivaju upalu koja slabi i oštećuje krvne sudove. Stalna upala uzrokuje stvaranje plaka, njihovo nagomilavanje i i stvaranje krvnih ugrušaka koji mogu izazvati srčani ili moždani udar.
Faktori rizika
Starenje i genetska skonost povećavaju rizik od nastanka koronarne bolesti. Pušenje, fizička neaktivnost, gojaznost, visok krvni pritisak i holesterol, dijabetes tipa 2, ishrana bogata masnoćama i šećerima, stres su neki od faktora rizika koji utiču na pojavu bolesti.
Dijagnostika koronarne bolesti
Posle fizikalnog pregleda i uvida u istoriju bolesti, stručnjak će sigurno savetovati analize krvi, kako bi se utvrdile vrednosti holesterola. CT skeniranje može da pruži uvid u moguće naslage kalcijuma unutar arterija. U nekim slučajevima će biti potrebna i koronarografija na osnovu koje se može utvrditi stepen suženja koronarnih arterija.
Dodatni dijagnostički testovi
Pacijenti se često upučuju i na elektrokardiogram (EKG) koji testira električne signale srca i daje uvid u stepen mogućeg oštećenja. Nekada će biti potreban i ultrazvuk srca, test optrećenja srca.
Kako se leči koronarna bolest
Stručnjaci leče i kontrolišu koronarnu bolesti pomoću lekova koji poboljšavaju protok krvi i smanjuju rizik od pojave krvnih ugrušaka, ali i sredstvima koji ublažavaju bolove kod angine pektoris. Bolest se kontroliše lekovima za snižavanje nivoa holesterola – statinima, lekovima za kontrolu krvnog pritiska, antikoagulansima ili aspirinima koji mogu da spreče stvaranje krvnih ugrušaka.
Operativno lečenje
U slučaju da se utvrdi suženje ili blokada unutar arterije, stručnjak može savetovati angioplastiku koja je postupak širenja krvnog suda pomoću balona (balon katetera) s ciljem da se otvori suženje i omogući bolji protok krvi unutar krvnog suda. Stanje se može kontrolisati i stentom vrstom cevčica od žičane mreže koji omogućava prohodnost unutar arterije.
Bajpas je hirurška revaskularizacija miokarda, operativni zahvat kojim se poboljšava dotok krvi u srce. Kardiohirurg koristi vene ili arterije pacijenta kako bi „zaobišao“ suženja koronarnih arterija. Krv bogata kiseonikom usmerava se oko začepljenja i usmerava protok krvi do srca.
Kako se može sprečiti koronarna bolest
Zdrave životne navike su ključne za zdravlje srca i prevenciju. Savet je da ishrana bude uravnotežena kao i telesna težina, morali bismo da budemo fizički aktivni, da izbegavamo pušenje i stres. Osobe koje se leče od dijabetesa, povišenog krvnog pritiska ili holesterola trebalo bi da redovno kontrolišu zdravstveno stanje.
Život sa koronarnom bolešću
Preporuka je da osobe kod kojih je dijagnostikovana koronarna bolest redovno uzimaju lekove u propisanim dozama. Potrebno je kontrolisati stres i izbegavati aktivnosti koje bi mogle da naruše zdravlje.
