Dijabetes tipa 2 povezan je sa problemom pamćenja i razmišljanja, a nova studija, objavljena krajem maja u medicinskom časopisu eLife, ukazuje da se to dešava zato što bolest ubrzava starenje mozga. Gledajući podatke od 20.000 sredovečnih i starijih odraslih, istraživači su otkrili da su ljudi sa dijabetesom tipa 2 generalno imali lošije rezultate na testovima pamćenja i veština razmišljanja od onih bez dijabetesa. Osim toga, magnetna rezonanca mozga (MR skeniranje) otkrilo je razlike u regionima mozga u vezi sa tim veštinama pa je primećeno da se kod ljudi sa dijabetesom tkivo više skupljalo. Dobro je poznato, na primer, da se moždano tkivo postepeno smanjuje kako starimo, pri čemu određene oblasti propadaju više i brže od drugih. Zato se dijabetes dovodi u vezu sa bržim padom mentalne oštrine tokom starije životne dobi i većim rizikom od demencije.
Dijabetes tipa 2 izaziva atrofiju mozga
– Nova otkrića pokazuju da ljudi sa dijabetesom imaju atrofiju u istim područjima mozga, kao i njihovi vršnjaci, ali, taj efekat starenja se dešava brže. To je kao da ostarite 10 godina – istakla je profesor Lilianne Mujica-Parodi, na Stony Brook University School of Medicine u Njujorku.
Kod dijabetesa tipa 2, telo ne može pravilno da koristi hormon insulin, koji omogućava telesnim ćelijama da troše glukozu (šećer) za energiju. Kao rezultat toga, nivo šećera u krvi je hronično visok – što može da ošteti krvne sudove i nerve u celom telu. Zbog toga su ljudi sa ovom bolešću u opasnosti od ozbiljnih komplikacija kao što su bolesti srca, bolesti bubrega i moždani udar.
– Ali, veza između dijabetesa i mozga ide dalje od toga. Mozak je „ogromni potrošač“ glukoze i ako moždane ćelije (neuroni) ne mogu da koriste insulin, onda su u nevolji. Ako izgladnite neuron, on će atrofirati, a izgladnjivanje neurona, a ne oštećenje krvnih sudova, glavna je sila koja pokreće brže starenje mozga – objašnjava profesorka Mujica-Parodi.
Ljudi koji imaju dijabetes tipa 2 sporije i lošije rade testove
Nalazi studije zasnovani su na nešto više od 20.000 odraslih, starosti od 50 do 80 godina, koji su bili deo tekućeg istraživačkog projekta U.K. Biobank. Polagali su standardne testove kognitivnih sposobnosti, kao što su pamćenje, brzina obrade informacija i izvršne funkcije – veštine, kao što su planiranje i organizacija, koje koristimo za obavljanje svakodnevnih zadataka. Manja grupa je takođe podvrgnuta magnetnoj rezonanci mozga. Studija je pokazala da su ljudi sa dijabetesom tipa 2 u proseku imali niže rezultate na kognitivnim testovima u poređenju sa osobama bez dijabetesa istog godišta, pola i nivoa obrazovanja. Rezultati njihove izvršne funkcije bili su 13 odsto niži, a brzina obrade skoro 7 procenata niža.
Na magnetnoj rezonanci mozga, obe grupe su pokazale stanjivanje tkiva u zavisnosti od starosti u istim oblastima mozga – posebno u regionu koji se zove ventralni striatum, a koji je kritičan za izvršnu funkciju. Ali, ljudi sa dijabetesom su imali veći stepen atrofije. Nalazi ukazuju i na to da ljudi sa dijabetesom pokazuju „ubrzano starenje“ mozga.
Dijabetes se ne zaustavlja na vratu
Michal Beeri, profesorka psihijatrije na Mount Sinai Icahn School of Medicine u Njujorku, proučava vezu između dijabetesa i mentalnih performansi. Ona misli da je cerebrovaskularna bolest – oštećenje krvnih sudova koji snabdevaju mozak – primarni razlog zašto dijabetes iscrpljuje mentalnu oštrinu. Ali moguće je, kako kaže, da su na delu višestruki mehanizmi, uključujući izgladnjivanje neurona. Kakvi god da su bili osnovni razlozi, i ona i profesorka Lilianne Mujica-Parodi naglašavaju vezu između mozga i ostatka tela.
– Skloni smo da mislimo o telu i mozgu kao o dve odvojene stvari, iako to očigledno nije slučaj. Nema razloga da iko pomisli da se dijabetes zaustavlja na vratu. Iznenađene sam da kada doktori razgovaraju sa svojim pacijentima obolelim od dijabetesa, često ne pominju zdravlje mozga – navele su profesorke Beeri i Mujica-Parodi.
Za dijabetes tipa 2 važna je dobra kontrola
Ako dijabetes doprinosi smanjenju kognitivnih sposobnosti, postavlja se pitanje da li lečenje dijabetesa pomaže? U teoriji, dobra kontrola glukoze treba da smanji rizik, smatraju stručnjaci. Studije su povezale upotrebu lekova za dijabetes, poput metformina, sa manjim rizikom od mentalnog pada. Ali, kako ističe profesorka Beeri, te studije ne dokazuju da su sami lekovi zaslužni za to.
– Osim toga, dobra kontrola dijabetesa je važna iz mnogo razloga, i to je nešto što ljudi ionako treba da rade. Prevencija je, međutim, idealna. Neki faktori rizika za dijabetes tipa 2, kao što je starija životna dob ili genetika, ne mogu da se promene. Ali, zdrava ishrana, vežbanje i gubitak viška kilograma mogu mnogo da preveniraju bolest – poručila je profesorka Michal Beeri.
